Хрватско револуционарно братство

Хрватско револуционарно братство или ХРБ је била терористичка и политичка организација хрватских емиграната у Аустралији. Основали су је 1961. године Геза Пашти, Јуре Марић, Илија Толић и Јосип Облак. Они су прије тога били чланови Хрватског ослободилачког покрета (ХОП-а), али су због недјеловања ХОП-а основали своју организацију.^[1] Основна начела, објављена 1961. године у Шведској су била:

ХРБ је борбена организација са задаћом ослобођења хрватског народа од туђинског насиља и поновно ускрисити државу Хрватску, ХРБ „послужит ће се свим расположивим средствима, укључујући и употребу оружја да се коначни циљ оствари“ у новом хрватском народу неће бити повлаштених класа…

Грб Хрватског Револуционарног Братства

Организација

Према службеним југославенским подацима до 1965. године основане су подржнице ХРБ у цијелој Европи и имале су око 50 припадника. Према истом извору ХРБ је у Сиднеју основао организацију „Хрватска младеж“ која издаје часопис „Узданица“. ХРБ у свом власништву има бројне објекте чијим се приходима финансира уз скупљање прилога и чланарина. Сваки члан полагао је заклетву и имао конспиративно име.^[1] ХРБ је дјеловала до службеног распуштања 1996. године. Крилатица организације је била „Живот за Хрватску“.

Западна Немачка је забранила рад ХРН на својој територији 1976.^[2]

Акције

• Група Толић-Облак; Три тројке диверзаната послане у Југославију 1963. године. Диверзије нису успјеле, а диверзанти су похватани и осуђени на дуготрајне временске казне;
• акција Бугојно 1972.;
• диверзија у Клубу Југословена у Паризу 1966.;
• покушај диверзије на далеководу и прузи Загреб-Ријека 1967.;
• припрема атентата на Тита 1967.;
• диверзија на конзулат СФРЈ у Мелбурну 1967.;
• припрема бомбашких напада на авионе, аутобусе и возове 1968. са циљем ометање туристичке сезоне у Југославији;
• диверзија на гостионицу у Схевенингену у којој генерални конзулат организује конзуларне дане;
• бомбашки напад на биоскоп „20. октобар“ у Београду 1968. када је једна особа погинула и 85 рањено;
• покушај убиства југословенског конзула у Њемачкој 1966.;
• убиство домара конзулата у Штутгарту 1966.;
• покушај убиства шефа Југословенске војне мисије у Берлину 1969.;
• рањавање вицеконзула СФРЈ у Лиону;
• покушај саботаже туристичке сезоне 1975. (акција "Кактус"); .^[1]

Значајни чланови

Неки чланови ХРБ:

• браћа Андрић
• Блаж Краљевић
• Гезе Пашти
• Јосип Сенић
• Паво Вегар
• Мирко Власновић
• Илија Главаш

Они су некада били чланови ХОП-а али су напустили организацију када су увидјели да своје циљеве не могу постићи политичким путем.

Види још

• Бугојанска група

Извори

1. „Чланак о Хрватском револуционарном братству на Хрватском историјском порталу”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 06. 12. 2014.
2. Hockenos 2003, стр. 71.

Литература

• Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4158-5.