124. јапански цар (1926—89) From Wikipedia, the free encyclopedia
Хирохито (јап. ) или цар Шова (јап. ; Токио, 29. април 1901 — Токио, 7. јануар 1989) био је 124. јапански цар, који је владао од 25. децембра 1926. године до своје смрти 7. јануара 1989. године.
| Хирохито | |
|---|---|
 Хирохито приликом посете Холандији 1971. | |
| Датум рођења | 29. април 1901. |
| Место рођења | Токио,  Јапанско царство |
| Датум смрти | 7. јануар 1989. (87 год.) |
| Место смрти | Токио, Јапан |
| Супружник | Kōjun |
| Потомство | Shigeko Higashikuni, Sachiko, Hisa, Kazuko Takatsukasa, Atsuko Ikeda, Акихито, Хитачи, Takako Shimazu |
| Родитељи | Јошихито Кудзе Садако |
| Династија | Јамато |
| Јапански цар | |
| Период | 25. децембар 1926 — 7. јануар 1989. |
| Претходник | Јошихито |
| Наследник | Акихито |
| Потпис | [[File: |frameless|upright=0.72|alt=]] |
Његова владавина од 1926. године обележена је агресивном милитаристичком политиком Јапана (напад на Кину 1931. и 1937, пакт с Хитлером 1940). Нападом на САД (Перл Харбор, 1941) ушао је у Други светски рат, а у августу 1945. објавио је безусловну капитулацију Јапана, а 1946. године се одрекао „божанског порекла“. Међународни суд ослободио га је 1948. године оптужбе за ратне злочине.
Рођен у дворцу Аојама у Токију, принц Хирохито је био први син престолонаследника Јошихита (будућег цара Таиша) и престолонаследниковице Садако (будуће царице Теимеји).[1] Службено је постао принц наследник 2. октобра 1916. године. Хирохито је похађао мушку школу Гакушин (1908—1914) коју су углавном похађале аристократе, затим је отишао у посебан институт за принца наследника () и похађа тај институт од 1914. до 1921. године. Године 1921. Хирохито је прошао шестомесечну европску турнеју, укључујући Уједињено Краљевство, Француску, Италију, Холандију и Белгију, и тиме постао први принц који је привремено отпутовао из Јапана. Након повратка у Јапан преузео је дужност регента 29. октобра 1921. године, наслеђујући болесног оца којем се погоршало ментално стање. За време обављања дужности регента право гласа на изборима добили су сви мушкарци старији од 25 година.
Хирохито се оженио принцезом Нагако Куни. Она је била најстарија кћерка принца Кунија Кунијошија. Имали су два сина и пет кћерки:[2]
Дана 25. децембра 1926. године Хирохито је наследио преминулог оца Јошихита. Тад је завршила ера његова оца звана Тајшо, а започела је ера цара Хирохита звана Шова. Према јапанској традицији добио је име Цар Тајшо, али мало ко се тако обраћао цару Хирохиту. Хирохиту су се обраћали са „Његово величанство цар” (天皇陛下, ), што је скраћено на само „Његово величанство” (陛下, ).
Прва обележја његове владавине била су сукобљавање с финансијском кризом и снажним јачањем војске. Јапанска копнена војска и Јапанска ратна морнарица увек су имали право на вето од 1900. године и између 1921. и 1944. године.
Хирохито је једном приликом за длаку избегао смрт. Ручну гранату на њега бацио је корејски националиста у Токију 9. јануара 1932. године.
Други важан догађај је атентат председника владе Инукаја Цујошија 1932. године, што је назначило крај цивилне владавине над војском. После овога уследио је покушај војног удара на владу у фебруару 1936. године. Инцидент је назван двадесетшестофебруарски инцидент. Предводили су га нижи официра, тј. свих оних који су имали симпатије према вископозиционираном официру принцу Хихибу, брату цара Хирохита. Инцидент је прерастао у побуну, а побуна је резултирала смакнућем великог дела чланова владе и војних официра.
Након што је цар Хирохито обавештен о побуни, издао је наређење да се побуна угуши. Војнике који су се побунили назвао је побуњеницима (). Тачније, наредио је министру војске Јошикуки Кавашими да угуши побуну за један сат, и фреквентно се информирао се о побуни. Побуна је угушена 29. фебруара 1936. године.
Пре почетка Другог светског рата Јапан је 1931. године напао Манџурију у првом кинеско-јапанском рату, а затим и остатак Кине 1937. године у другом кинеско-јапанском рату.
Неки извори откривају да цар Шова није имао приговора на план о инвазији Кине 1937. године[3], који су му предложили његови министри и премијер Фумимаро Коное. Највећа брига му је била могућност напада Совјетског Савеза са севера, а највише питања је својим министрима постављао о времену које ће требати да се савлада кинески отпор.
Према Акири Фујивари, током рата са Кином цар је лично ратификовао предлог да јапанска војска одбаци у ратовању међународна правила о поступању са ратним заробљеницима.[4] Радови Јошиаки Јошими и Сеија Мацуно указују да је цар одобрио посебна наређења (), о употреби хемијског оружја против Кинеза.[5]
За време Другог светског рата Јапан је склопио савез са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом назван Силе осовине. У јулу 1939. цар је неколико пута расправљао са једним од своје браће Јасухитом (принц Хихибу), који га је три пута недељно посећивао и залагао се за савез, често је у посети био заједно с министром војске Сеиширо Итагакијем.[6] Тек након успеха немачке војске у Европи цар је пристао на савез.
Пред крај рата, на почетку 1945. године упркос све лошијој ситуацији за Јапан, цар није пристао на завршавање рата преговорима и предајом према савету премијера Фумимаро Коное, него се још надао великој победи. Након предаје Немачке у мају 1945. и одлуке Совјетског Савеза о томе да неће продужити споразум о ненападању, јапански кабинет се састао у јуну 1945. како би потврдио одлуку о борби до задњег човека. Ову одлуку је потврдио цар на кратком састанку са својим саветницима.
Дана 26. јула 1945. савезници су донели Потсдамску декларацију у којој се захтева безусловна предаја Јапана, што су јапанска влада и цар првотно одбили. Након напада атомском бомбом на Хирошиму и Нагасаки и објаве рата Совјетског Савеза, цар је одлучио да заврши рат. О својој одлуци обавестио је своју породицу, а дана 15. августа је преко радија емитован снимак у коме цар објављује безусловну предају свих јапанских војних снага (), те је то уједно и први пут да су Јапанци чули глас свога цара преко радија.
Године 1946. одрекао се „божанског порекла”. Након рата многи су оптуживали Хирохита за ратне злочине. Американци су након рата одлучили да поштеде Хирохита и његову породицу од оптужби за ратне злочине. Није му се судило јер се показало да су агресивну спољашњу политику водили осамостаљени војни и политички врхови, чак и против цареве воље. Американцима је то одговарало ради мира у окупираном Јапану. После рата успостављена је уставна монархија, а Хирохито је остао цар без стварног удела у власти. Ранија апсолутистичка власт укинута му је увођењем новог устава 1947. године. Оптужби за ратне злочине ослободио га је Међународни суд 1948. године. Успео је да функцију цара прилагоди новим приликама. Пре недоступну царску породицу учинио је блиском народу честим јавним појављивањем. Јапан је следећих деценија доживео економску ренесансу, поставши једном од најбогатијих земаља света. Истодобно је Хирохито постао симболом напретка и демократизације свога народа.
Он је био први цар који је путовао изван Јапана од 1971. године. Стари су се обичаји променили. Хирохито се често појављивао у јавности, посећивао сумо борбе, а његов син и наследник Акихито оженио је неплемкињу.
Хирохито је преминуо 7. јануара 1989. године у 6:33, а службена смрт објављена је у 7:55, кад је јавност први пут сазнала да је цар имао рак.[7] Сахрањен је уз микроскоп којим је целог живота проучавао живот под морем. На руци је имао сат с ликом Микија Мауса, који су му 1975. године поклонили Американци приликом његове посете САД.
| 16. Ayahito, Emperor Ninkō | ||||||||||||||||
| 8. Osahito, Emperor Kōmei | ||||||||||||||||
| 17. Lady Tsuneko Fujiwara | ||||||||||||||||
| 4. Mutsuhito, Emperor Meiji | ||||||||||||||||
| 18. Nakayama Tadayasu | ||||||||||||||||
| 9. Lady Yoshiko Nakayama | ||||||||||||||||
| 19. Lady Matsuura Aiko | ||||||||||||||||
| 2. Јошихито | ||||||||||||||||
| 10. Count Takamitsu Yanagihara | ||||||||||||||||
| 5. Lady Naruko Yanagihara | ||||||||||||||||
| 11. Lady Utano Hasegawa | ||||||||||||||||
| 1. Хирохито | ||||||||||||||||
| 24. Nijō Harutaka | ||||||||||||||||
| 12. Prince Kujō Hisatada, Regent | ||||||||||||||||
| 6. Prince Kujō Michitaka of the Fujiwara Clan | ||||||||||||||||
| 13. Lady Tsuneko Karahashi | ||||||||||||||||
| 3. Teimei | ||||||||||||||||
| 14. Yorioki Noma | ||||||||||||||||
| 7. Lady Ikuko Noma | ||||||||||||||||
| 15. Lady Kairi Yamokushi | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
