From Wikipedia, the free encyclopedia
Хипоспадија је урођена аномалија (урођена мана) мушког полног уда (пениса) и уретре чија је последица мањак уретре и корпус спонгиозума различитог степена. Код ове аномалије уретра (изводни мокраћни канал) позициониран је на доњој страни мушког полног органа, уместо на средини главића пениса. Мада абнормални спољашњи меатус (отвор) уретре најчешће лежи на вентралној страни, он може бити локализован на било којем делу пениса, од гланса до перинеума, па се тако може налазити на мошницама (скротуму) или на међици, према чмару. Често је повезана са другим конгениталним (урођеним) аномалијама пениса, као и крипторхизмом (неспуштени тестис) и аномалијама уринарног система (двоструки бубрег, измештен бубрег, потковичасти бубрег итд.).[3]
| Хипоспадија | |
|---|---|
 | |
| Изговор | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | урологија, медицинска генетика |
Реч hypospadia је кованица од две речи пореклом из грчког језика — речи hypo, која значи „доле” и речи spadon, која значи „отвор”.[4]
На глобалном нивоу учесталост хипподије је 1 на 250 новорођенчади у одређеном облику, и креће се у мање више констатном односу од 0,26 на 1000 живорођених у Мексику и Скандинавији и 2,11 на 1.000 живорођених у Мађарској.[5]
Нешто чешће код деце беле расе и међу припадницима јеврејске заједнице. У одређеним породицама у којима је генетски узрокована; стопа хипоспадије је око 7%.
Хипоспадија се јавља као последица поремећаја насталог у ембрионалном развоју плода, у периода од осме до двадесет недеља трудноће, и дефинишу se као скуп трију аномалија:
Хипосадије се према локализацији дела на:
Ова подела је заснована на преоперативном положају отвора или меатуса уретре. Међутим, неке врсте хипоспадија могу се правилно разврстати тек након извршене хордектомије и елонгације (издужења) уретре. Стога, након хордектомије, абнормални меатус који је био дисталан може постати и значајно проксималан.[6]
У клиничком смислу, хиппоспадије, поред козметичких дефеката и психолошких патњи, стварају потешкоће у мокрењу услед искривљености пениса, а у каснијом животу онемогућавају оплодњу.
Често је присутна и аномалија препуцијума (коже која покрива главу пениса), са недостајућим френулумом. Главић са предње стране може имати облик плоче, а тело пениса може бити савијено пут напред (кривина пениса). Могу бити присутна и друга оштећења различитог степена: поремећаја структуре сунђерастог тела, везних плоча, коже и других делова пениса.
Клиничку слику могу карактерисати и симптоми пратећих бубрежних аномалија, нерпотпуно обликован скротум са више врећица и режњева са стране или око пениса и често, криптохизам (неспуштени тестис), када је генитоуринарни систем непотпуно обликован.
Интерсексуални поремећај се јављају када дете које је генетски мушко или женско развије карактеристике супротног пола, због хормоналних или хромозомских поремећаја. Код дечака са хипоспадијама и неспуштеним тестисима већа је вероватноћа појаве интерсексуалности.
Дијагноза хипоспадије заснива се примарном на објективном прегледу новорођене бебе.
Према потреби дијагноза се може поставити и током интраутериног развоја плода ултразвучним прегледом, иако је ова метода повезана са значајном грешком. Под сумњом на ово стање током ултразвучног прегледа, додатно се може обавити фетална магнетна резонанца која даје много прецизније резултате.
Након рођења детета препоручује се испитивање органа уринарног тракта ултразвуком због честих удружених аномалија (карлични бубрег, бубрежна ектопија, потковичасти бубрег, неспуштени тестис).[7]
Како се неспуштени тестиси и инвиналне киле често јављају са хипоспадијом, код свих пацијената са хипоспадијом и криптохизмом треба одредити (без изутека) кариотип јер диференцијална дијагноза најтежих облика пеноскроталних перинеалих хипоспадија и неспуштених тестиса укључује и неке формр инерсексуалности.[8]
Хипоспадија у начелу не захтева лечење, осим код проксималнијих облика хипоспадије (скротална, перинелна) када се не пипају тестиси. Тада треба обавити ендокринолошку обраду како би се искључила интерсексуална аномалија.[9]
_(14799211973).jpg)
Постоје три специфична начина хируршких корекција хипоспадија:
Оперативни захват се обично изводи у два корака:
Компликације након хируршког збрињавања могу бити ране и касне:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
