Хајдудорог

Хајдудорог (мађ. ) град је у Мађарској. Хајдудорог је један од важнијих градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар. Године 2001. 80,9% становништва Хајдудорога били су гркокатолици.

Хајдудорог мађ.
Разгледница из 1957.
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике северне равнице
Жупанија	Хајду-Бихар
Срез	Хајдубесермењ
Становништво
Становништво	‍
—	8.797[1]
— густина	89,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 29′ С; 21° 18′ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	100,65 km2
Хајдудорог Хајдудорог на карти Мађарске
Поштански број	4087
Позивни број	(+36) 52
Веб-сајт
http://www.hajdudorog.hu/

Град се налази на 47°49′С 21°30′И. Хајдудорог је имао 8.797 становника у 2014^[2] (мање у односу на 8.888 у 2006.), са густином насељености од 89,97 људи по км². Град се налази на надморској висини од 130 м, а површина округа је 100,65 км².

Историја

Град је један од такозваних „старих хајдучких градова“ и изгледа да је био насељен још од палеолита,^[3] али први писани записи потичу из 1301.^[4] На том подручју су пронађени археолошки остаци такозване културе бакарних секира из периода 1380–2200 пре нове ере, као и насеља скита из гвозденог доба.^[5][6] Гробнице из римског доба пронађене су на том подручју 1938. Сарматске, келтске и римске гробнице налазиле су се у близини цркве и чини се да је подручје у то време представљало границу између римских и сармијских земаља.

Авари су се доселили у то подручје 567. године нове ере, а Мађари 896. године. Отоманско царство је преузело град 1566. године нове ере, али је до 17. века био у рукама Хабзбурга.

Већница је изграђена око 1660. године, а до данас је остала иако је оштећена током Другог светског рата.

Колера је захватила град у 19. веку и 1843. године.

Хајдудорог је подељен на седам општина. Историја града представљена је у Завичајном музеју.

Економија

Главни економски извор у региону је пољопривреда, углавном виногради и пољопривредна делатност која се односи на земљорадњу и сточарство.^{[7][8][9][10]}

Референце

1. Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
2. Hajdúdorog population statistics at Magyarország közigazgatási helynévkönyve.
3. M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 15. o. Kiadói Főig. Eng. sz. 2188/1970 (1970)
4. Gregorius Fejér. Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, 8. kötet/5 (Latin nyelven), 18. (1835)
5. M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, p17. (1970)
6. M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. (Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 21. o. Kiadói Főig., 1970).
7. Hajdú-Bihar megyei Levéltár gyűjteménye; Határleírás 1852-1893 között. VI. 127.
8. Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. (Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht), 53
9. Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht., 55. o. 963 8629851 (2004).
10. Pannon Enciklopédia: Magyarország állatvilága. Budapest: Dunakanyar 2000, p14-15.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт