српски филм из 2013. године у режији Горана Марковића From Wikipedia, the free encyclopedia
Фалсификатор је српски играни филм из 2013. године. Режирао га је Горан Марковић, по сценарију који је написао заједно са Тихомиром Станићем.[1][2] Филм је снимљен у продукцији Дрина филма из Београда и Балкан филма из Козарске Дубице, а у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске.[3] Филм се бави временским периодом када, према мишљењу режисера Горана Марковића, почиње распад Југославије:[3]
| „ | Почетком лета '68. године одиграла су се два важна догађаја која су уздрмала ту, наизглед идеалну државу: студентске демонстрације против режима Јосипа Броза у јуну и експлозија бомбе у београдском биоскопу „20. октобар“ у јулу, подметнута од усташке емиграције. Обе ствари су у то време деловале шокантно и невероватно. Нико није могао ни помислити да ће се неко бунити против Тита, а још мање да ће подметнути бомбу у неком биоскопу. | ” |
| — Горан Марковић | ||
| Фалсификатор | |
|---|---|
.jpg) | |
| Жанр | комедија драма |
| Режија | Горан Марковић |
| Сценарио | Горан Марковић Тихомир Станић |
| Продуцент | Тихомир Станић Зоран Шимшић Богдан Станић Драган Давидовић Марко Јоцић Владо Лојак Сандра Басо |
| Главне улоге | Тихомир Станић Бранка Катић Драган Петровић Сергеј Трифуновић Горан Навојец |
| Музика | Зоран Симјановић |
| Директор фотографије | Вук Мреновић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Душан Јоксимовић |
| Монтажа | Снежана Ивановић |
| Продуцентска кућа | Дрина филм Београд Балкан филм Козарска Дубица Јадран филм Загреб Прва ТВ РТРС Цептер интернационал |
| Година | 2013. |
| Трајање | 100 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| веза | |
Филм је премијерно приказан у Србији на затварању ФЕСТ-а 3. марта 2013. године.[4]
Прича у овом филму почиње 1968. године, на почетку краја комунизма. Њен главни јунак Анђелко апсолутно верује у Југославију и неизмерно воли њеног „власника”, Јосипа Броза. Иако и сам фалсификатор, Анђелко је најнаивнији од свих житеља те земље, која управо почиње да подрхтава на лажним темељима. Анђелко, једноставно, не може ни да замисли да у том идеалном свету постоји нека грешка. Бавећи се и сам ситним дорадама тог савршеног света, он фалсификује дипломе. Ради то без награде и из чистог осећања да свако треба да буде срећан.[1] Анђелко, међутим, „од дрвета не види шуму“, тј. не схвата да и сам живи у једном огромном фалсификату који се зове Југославија. Како је његова фалсификаторска делатност с једне стране прилично примитивна, а са друге стране толико претерана (он фалсификовањем диплома жели да поправи све друштвене неправде), она мора доживети крах. Анђелко завршава у једном од најмрачнијих затвора Брозовог режима, у Зеници.[2]
| Тихомир Станић | Анђелко |
| Бранка Катић | Мирјана |
| Драган Петровић Пеле | Љубинко |
| Сергеј Трифуновић | Енес |
| Момо Пићурић | Веселин |
| Горан Навојец | Кангрга |
| Емир Хаџихафизбеговић | Суљо |
| Јернеј Шугман | Драго |
| Харис Бурина | Смајо |
| Светозар Цветковић | Јанез |
| Богдан Диклић | адвокат |
| Борис Комненић | управник затвора |
| Миодраг Крстовић | инспектор |
| Наташа Марковић | Славица |
| Радко Полич | Јосип Броз Тито |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
