From Wikipedia, the free encyclopedia
Факултет за полонистику Универзитета у Варшави (оригинални назив на пољском језику: Wydział Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego) је факултет Универзитета у Варшави. Њено седиште се налази у ул. Krakowskie Przedmieście 26/28.
| Wydział Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego | |
 Седиште факултета | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Афилијација | Универзитет у Варшави |
| Локација | Варшава, Пољска 52°14′25″N 21°01′10″E |
| Веб-сајт | http://www.polon.uw.edu.pl/ |
.png) | |
Традиције полистике и широко схваћене филолошке студије датирају од почетка постојања Варшавског универзитета (1816–1818). У најранијем периоду постојања универзитета, његови запослени су, између осталих, били Анзелм Швејковски (први ректор Варшавског универзитета), Казимиеж Бродзински (први предавач историје пољске књижевности; секретар Варшавског универзитета у године 1823–1830), Самуел Богумил Линде (лингвиста и лексикограф), Лудвик Осински (професор компаративне књижевности).[1]
Пољске студије у Варшави настављају и традицију полистике Варшавске гимназије, која се од 1817. године налазила у палати Казимиерзовски. Директор Варшавске средње школе био је Линде, а међу наставницима имена су: Феликс Бентковски, Миколај Чопин, Францисзек Салези Дмочовски.[2]
Као резултат репресије након Новембарског устанка (затварање универзитета), заустављен је развој академске полистике у Варшави. Тек отварањем Главне школе у Варшави (1862–1869), а у оквиру ње Филолошко-историјског факултета, створена је прилика за реактивацију студија у овој области. Предавања су држали, између осталих, Адам Белциковски и Александар Тишињски.[3]
На царском универзитету у Варшави на руском говорном подручју (1870–1915) пољска филологија је била подређена словенској, што није подстакло развој истраживања у области пољског језика и националне књижевности.[4]
Права обнова академске полистике у Варшави почела је 1915. Од тада су Јозеф Каленбач, Јулиуш Клеинер и Бронислав Хлебовски овде водили филолошке студије и семинаре. Историју пољске књижевности предавали су Јозеф Ујејски и Бронислав Губринович; затим Јулиан Крзизановски (од 1933) и Вацłав Борови (од 1937). Историја полистике у Варшави обухвата и Манфреда Кридла, Зофију Шмидтову, Зигмунта Швејковског, Конрада Горског и Казимијежа Војцицког. Круг полистике Стефана Жеромског одиграо је важну улогу у историји пољске књижевности.[5] Међу лингвистима вредним помена су Јан Бодуен де Куртене, Адам Антони Крински, Станислав Шобер, Витолд Дорошевски и слависта Станислав Слонски. Захваљујући личностима као што су Ришард Ганшињец, Густав Пржихоцки, Адам Крокиевич, Тадеуш Зиелински, Казимир Кумањецки, класична филологија се динамично развијала.[6]
У годинама 1940–1941, Јулијан Кжижановски је био задужен за тајну наставу полистике. Особље је, између осталих, укључивало Вацлав Борови, Јан Станисłав Бистрон, Витолд Доросзевски, Зофиа Сзмидтова, Тадеусз Микулски. Међу ученицима: Кшиштоф Камил Бачињски, Вацлав Бојарски, Тадеуш Гајци, Анџеј Трзебињски, Тадеуш Боровски.[7].
После рата, Вацлав Борови и Јулијан Кжижановски били су одговорни за организацију академске пољске студије у Варшави. Тада је основан Семинар за историју пољске књижевности, који је 1950. године претворен у Катедру за историју пољске књижевности на Филолошком факултету (постојао до 1968). У то време, између осталих, раде Јержи Пелц, Стефан Жолкјевски, Јан Зигмунт Јакубовски, Казимир Буџик, Марија Рената Мајенова, Зофија Шмидтова, Јан Кот, Зџислав Либера, Јан Новак Длужевски, Еугенијуш Савричараришатор (Еугениусз Савриларстурсзев) овде; Станисłав Скорупка, Халина Конечна, Халина Курковска, Данута Буттлер, Барбара Бартницка, Рената Грзегорцзикова, Јадвига Пузинина, Халина Саткиевицз, Миецзисłав Сзимцзак (лингвисти); Лидиа Винницзук, Октавиуш Јуревич, Јулиуш Домански (класични филолози); Јозеф Магнусзевски, Збигниев Рисиевич, Здзислав Стиебер, Адам Веинсберг-Ваида, Пземислав Зволински, Јануш Сиатковски (слависти и индоевропеисти).[8] Године 1968. у новооснованом Факултету за пољску и словенску филологију основан је посебан Институт за пољску филологију, на чијем је челу био Јан Зигмунт Јакубовски, касније Јадвига Кулчицка-Салони. Године 1975. Факултет пољских и словенских филолошких наука преименован је у Факултет за полистику. Од школске 1975/1976, поред Института за пољску књижевност и Института за пољски језик, постојао је Одсек за пољску културу (сада Институт за пољску културу).[9]
Тренутно је Факултет за полистику Универзитета у Варшави један од највећих научних центара у земљи, који развија студије пољских, славистичких, хеленистичких, културних, латинских и балтичких студија у области књижевности, културе и језика. Факултет је овлашћен да додељује академске дипломе доктора и хабилитованог доктора хуманистичких наука у области лингвистике, књижевности и културологије.[10].
Основана је после Другог светског рата захваљујући иницијативи Вацлава Боровија (од 1990. године носи име научника). Године 1945. библиотека Семинара за историју пољске књижевности допуњена је збиркама Библиотеке Универзитета у Варшави (претходно седиште Семинара је уништено и премештено у зграду ректора).[11] У наредним годинама библиотека је допуњена, између осталих, дублети из Јагелонске универзитетске библиотеке (захваљујући напорима Јулијана Кжижановског).[12] Званичним почетком постојања библиотеке сматра се 1950. Од тада се књижни фонд непрестано шири.[13] Тренутно има око 100.000 томова. Састоји се од публикација о књижевним студијама, културолошким студијама, филозофији, веронауци и сродним дисциплинама. Онлајн каталог библиотеке доступан је на: https://web.archive.org/web/20141105185256/http://www.bijp.uw.edu.pl/katalogi.php
Основан је и после Другог светског рата, почетком 1950-их. Његови почеци били су књижни фонд Семинара пољског језика. Тренутно библиотека има око 80.000 томова (публикације из области лингвистике, педагогије, семиотике, филозофије, антропологије и сродних области). Од 2010. године библиотека носи име Жана Бодуена де Куртенеа. Онлајн каталог библиотеке доступан је на: https://web.archive.org/web/20141105185256/http://www.bijp.uw.edu.pl/katalogi.php
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
