From Wikipedia, the free encyclopedia
Устав Републике Хрватске је хрватски комични—драма филм из 2016. године. Режирао га је Рајко Грлић, који је уједно писао и сценарио, заједно са и Антом Томићем. Главне улоге у филму тумаче Небојша Глоговац, као Вјеко Краљ, Дејан Аћимовић, као Анте Самарџић и Ксенија Маринковић, која тумачи улогу Маје Самарџић. Филм је премијерно приказан 4. августа 2016. године на Филмском фестивалу у Монтреалу.
Устав Републике Хрватске | |
---|---|
Жанр | комедија, драма |
Режија | Рајко Грлић |
Сценарио | Рајко Грлић Анте Томић |
Продуцент | Иван Малоча, Рудолф Бирман, Дејан Милошевски, Јани Север, Мајк Дауни и Сем Тејлор |
Главне улоге | Небојша Глоговац Дејан Аћимовић Ксенија Маринковић |
Музика | Дуке Бојаџијев |
Директор фотографије | Бранко Линта |
Сценограф | Жељка Бурић |
Монтажа | Андрија Зафрановић |
Продуцентска кућа | Интер филм ХРТ In Film, Revolution Production , Sever&Sever, Film&Music Entertainment, NP7 |
Година | 2016. |
Трајање | 93 минута |
Земља | Хрватска |
Језик | хрватски |
Буџет | 530.000 €[1] |
Веб-сајт | |
веза |
Сценарио за филм је писан на Салашу 137. који се налази у Ченеју (Нови Сад)[2]
Прича следи четири особе које живе у истој згради, али избегавају једни друге због разлика у њиховој имовини, сексуалним навикама, националности и религији. Главни лик у филму је Вјекослав Краљ, професор средње школе, хомосексуалац и трансвестит[3].
Глумац | Улога |
---|---|
Небојша Глоговац | Вјекослав Краљ |
Дејан Аћимовић | Анте Самарџић |
Ксенија Маринковић | Маја Самарџић |
Божидар Смиљанић | Хрвоје Краљ |
Младен Хрен | Иван Стазић |
Матија Цигир | Бобановић |
Зденко Јелчић | Патер Томислав |
Роберт Угрина | Дамир Пивац |
Жељко Кенигскнехт | Мирослав Плеше |
Јелена Јованова | полицајка |
Берислав Томичић | полицајац 1 |
Радомир Сарађен | тровач паса |
Лука Драгић | Јожо Слоковић |
Дарија Лоренци | социјална радница |
Остале улоге ▼
Глумац | Улога |
---|---|
Жељко Дувњак | бармен |
Станислав Ковачић | Бобо |
Нина Раковец | конобарица |
Зоран Пушић | самог себе |
Томислав Кличко | самог себе |
Чедо Продановић | самог себе |
Јадранка Матковић |
Филм је освоји велики број престижних награда на фестивалима широм света[4]
Најбољи филм
Награда публике
Награда публике
Најбољи филм
Најбољи филм
Најбољи сценарио
Најбољи глумац: Небојша Глоговац
Европски филм - Победник
Најбољи играни филм
Гранд Приџ - Небојша Глоговац
Награда Европске критике Федеора
Златна арена за Сценарио - Рајко Грлић и Анте Томић
Златна арена за главну мушку улогу - Небојша Глоговац
Златна арена за најбољу мушку споредну улогу - Дејан Аћимовић
Златна арена за камеру - Бранко Линта
Хрватски филм године
Bridging the Borders Award - најбољи филм
Најбоља споредна глумица - Ксенија Маринковић
Најбољи споредни глумац - Дејан Аћимовић
Најбољи сценарио - Рајко Грлић и Анте Томић
Награда SNGCI - Европски глумац године - Небојша Глоговац
The Audience Award
Награда за разноликост и људска права
Најбоља споредна глумица - Ксенија Маринковић
Jeffrey C. Barbakow Award for Best International Feature Film
Златни лешник - најбоља женска улога - Ксенија Маринковић
Златни лешник - најбоља мушка улога - Небојша Глоговац
Весна - најбоља копродукција
Весна - костимографија" – Лео Кулаш
Награда Сједињених држава за најбољи филм
Специјална награда за глумачки допринос кинематографији - Небојша Глоговац[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.