From Wikipedia, the free encyclopedia
Улица Доситејева једна је од старијих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Улицу Лазе Костића и Венац војводе Степе Степановића. У њој се и данас налазе многи значајни објекти.
  Улица Доситејева | |
|---|---|
  | |
| Почетак | Улица Лазе Костића |
| Крај | Венац војводе Степе Степановића |
| Дужина | 235 m |
| Ширина | 5 до 5,5 m |
| Створена | |
| Названа | |
| Стари називи | Пашин сокак |
 | |
|
Поглед на улицу
 
| |
Улица је прво носила назив Пашин сокак, а од 1920. године се зове Улица Доситеја Обрадовића (1739 - 1811).[1]
Доситејева улица је једна од старијих улица града Сомбора. Поуздано се зна да је постојала још у време турске управе градом. За време турске управе у улици се налазила пашина резиденција.[1]
Улица је поплочана половином седамдесету година 19. века а асфалтирна је шездесетих годинса 20. века.[1]
Спада у ред оних улица у Сомбору које због уског простора није озелељена.[1] Отворена је за саобраћај али у једном смеру.
У улици се налази неколико продавница, услужне делатности, угоститељски објекти и стмбене зграде, приземне, једноспратнице и једна вишеспртница.
На почетку улице налази се зграда Гимнзије "Вељко Петровић", која својим другим делом припада и улици Лазе Костића.
Државна гимназија у Сомбору почела је са радом 11. новембра 1872. Настава је у почетку текла на српском и мађарском наставном језику. Зграда је саграђена у стилу романтизма, с основом у облику неправилног слова Е и са фасдом од жуте "свилене" цигле.[2]
Зграда је прво била једноспратница да би други спрат здања сомборске Гимназије дозидан, средствима Дунавске бановине, у истом архитектонском стилу као и њена основа, током школске 1939/40. године.[2] Школа је временом обнављана, а стара спортска сала из 19. века темељно је реконструисана и проширена током 2017. године (остављена је само некадашња фасада.[2]Сала се налази у Улици Лазе Костића.
Гимназија је свој образовни рад обављала за време трајања оба цветска рата, као и у периоду после другог светског рата. Најплоднији период у историји сомборске Гимназије отпочео је њеним обновљењем убрзо после ослобођења, након другог светског рата.
Реформом гимназије и средњих школа, после 106 година престао је рад и сомборске Гимназије. Реформу средњег образовања 1974. године иницирали су политички фактори у земљи. После вишегодишњег колебања у тражењу пута за равизију неуспеле реформе средњег образовања, просветни органи Србије определили су се за обновљење гимназије као школе за савремено опште образовање.[3]
У школској 1990/91. години, обновљена је у Сомбору Гимназија "Вељко Петровић" и враћена у своје здање у Доситејевој улици број 2 у Сомбору.[3]
Од 1969. године здање сомборске Гимназије има статус споменика културе.[2]
На предлог Савета Гимназије од 21. октобра и одлуком Скупштине општине Сомбор од 28. децембра 1967. године, Гимназија је добила име Вељка Петровића (1884 - 1967).[3]
У Улици Доситејевој налази се неколико угоститељских објеката а најпознтији је Кафе бар Салаш у срцу града на броју 15.[4]
На броју 12 налази се Пошта 1 Сомбор, једна од филијала Јавног предузећа "Пошта Србије".[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
