From Wikipedia, the free encyclopedia
Тупољев Ту-134, (рус. , НАТО назив ) је двомоторни путнички авион на млазни погон руског произвођача Тупољев намењен кратколинијском ваздушном саобраћају. У зависности од типа могао је да превезе од 72 до 84 путника. Био је сличан авионима Даглас DC-9 и Каравела SE-210. Укупно је изграђено 852 авиона у верзијама Ту-134А, Б, УБЛ и сх. Заменио је застареле путничке авиона Ту-104 и Ту-124
| Тупољев Ту-134 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички | |
| Посада | 3 до 4 | |
| Број путника | до 96 | |
| Порекло |  СССР/ Русија | |
| Произвођач | Харковски авио завод | |
| Пробни лет | 29. јула 1963. | |
| Уведен у употребу | септембар 1967. | |
| Статус | оперативан | |
| Први оператер | Аерофлот | |
| Број примерака | 854[1] | |
| Димензије | ||
| Дужина | 37,10 | |
| Висина | 9,02 | |
| Распон крила | 29,00 | |
| Површина крила | 127,3 ² | |
| Маса | ||
| Празан | 27.960 | |
| Максимална | 47.600 | |
| Погон | ||
| Мотори | Двопроточни турбомлазни мотори | |
| Број мотора | 2 | |
| Физичке особине | ||
| Турбомлазни мотор | Соловјев Д-30 | |
| Потисак ТММ-а | 66,68 | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на опт. | 950 | |
| Економска брзина | 850-900 | |
| Долет | 3.200 | |
| Плафон лета | 12.100 | |
| Брзина пењања | 318 | |
 Портал Ваздухопловство | ||
Пројектантски биро ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је био творац првог совјетског путничког авиона на млазни погон Ту-104 и његове мање варијанте Ту-124 засноване на бомбардеру Ту-16. Самим тим што се путнички авион пројектује на основу бомбардера (а то је била пракса пред рат и у току рата) ови авиони су имали бројне недостатке. Ти недостаци су пре свега били неекономичност, неудобност путника који су у кабини између два снажна малазна мотора били изложени вибрацијама и недозвољено великој буци проблеми у одржавању и томе слично. Стицајем околности Председник владе Совјетског Савеза Н. С. Хрушчов приликом посете Француској имао је прилике да лети авионом Каравела и направио паралелу између ње и Ту-104 којим је он летео. После повратка у Москву позвао је Тупољева и са њим разговарао о могућности пројектовања авиона сличног Каравели. Концепцију градње путничких авиона са млазним моторима уграђених на репу авиона већ су прихватили и други произвођачи авиона Даглас, Боинг, Де Хевиленд и Фокер. Ова концепција је омогућила да путници у кабини и посада у кокпиту буду у великој мери заштићени од буке и вибрација млазних мотора, а тиме се знатно добило у удобности путника. Пошто су у то време у Бироу радило на пројекту авиона Ту-124 приступило се редизајну тог пројекта под називом Ту-124А у коме је предвиђена уградња мотора на репу авиона и пројектовање репа у облику великог слова Т. На крају пројекта то је испао потпуно нови авион који је добио ознаку Ту-134. Од почетног авиона Ту-124 задржао је труп, стреласта крила и стајни трап. Прототип авиона је полетео 29. јула 1963. године а у оперативну употребу је ушао септембра 1967. године.
Авион Тупољев Ту-134 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора постављених на репном делу трупа авиона. Крила су стреластог облика потпуно аеродинамички чиста. Мотори су Соловљев Д-30 турбо млазни мотори потиска 67 . Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега у један ред могу стати четири седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су оставе за смештај приручног пртљага и гардеробе. У зависности од типа авиона у труп се може поставити од 72 до 84 седишта.
Авион Ту-134 се производио од 1964. до 1984. године у фабрици авиона у Харкову. У овом периоду је направљено 852 примерака ових авиона. Највећи купац ових авиона је био Аерофлот и Ратно ваздухопловство Совјетског Савеза. Први пут је полетео на редовној линији Москва - Стокхолм септембра месеца 1967. године и летео је до 1995. године превезевши 360 милиона путника. Капацитети авиона су 66 путника са 2 класе, 72 путника када авион има само једну класу и 96 путника у једној класи са смњеним размаком између седишта. Аерофлот га је користио и на домаћим и међународним кратким и средњим линијама. Био је веома издржљив авион слетао је и полетао и са неасфалтираних полетно слетних писта и често коришћен за арктичке летове. Дуги низ година овај авион је био стандардни авион за кратке и средње линије земаља Источног блока. Војно ваздухопловство га је користило као транспортни авион, авион за обуку пилота и навигатора, често коришћен за потребе морнарице, за истраживања и тестирање пројеката. Последњих година известан број ових авиона је због своје поузданости конвертована у ВИП авионе за превоз функционера или пословних људи.
Авион Ту-134 је користило 42 авио-компаније у свету, авион је био поуздан и дуговечан. Неке европске компаније су са овим авионом имале и по 12 дневних полетања и слетања. Углавном су га користиле земље Варшавског уговора, земље Азије, Африке и Блиског истока. Због повећаног нивоа буке овим авионима је забрањено слетање на европске и северно америчке аеродроме.
Друга по величини авио-компанија у Југославији Авиогенекс купила је 1968. године два авиона Ту-134A, а већ 30. марта 1969. године обавила њиме први лет на релацији Београд - Диселдорф. Ови авиони су углавном обављали чартер летове за туристичку агенцију Југотурс и покривали су евро-медитеранске линије. Авиони Ту-134 су у овој компанији летели од 1968 до 1990. године и било их је укупно 12 примерака, замењени су авионима Боинг 727 и Боинг 737.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
