Triler je filmski, televizijski i književni žanr prepun napetosti i iznenađenja. Trileri jako stimulišu gledaočevo rasploženje, pružajući mu osećaje napetosti, uzbuđenja, iznenađenja, iščekivanja i strepnje.[1][2] Uspešni primeri trilera su filmovi Alfreda Hičkoka.[3]
 | Овај чланак или један његов део захтева пажњу стручњака за ову тему. Молимо нађите неког или сами поправите ову страницу ако можете. Погледајте страну за разговор где има више детаља. |
Trileri generalno drže gledaoce „na ivici” dok se radnja filma približava svom vrhuncu. Skrivanje važnih informacija je uobičajen element.[4]
Triler se obično okreće oko negativnog lika, koji obično predstavlja vrstu prepreke koju glavni glumac ili glumica mora da preskoči.
Homerova Odiseja smatra se jednom od najstarijih priča u Zapadnom svetu i smatra se najstarijim prototipom ovog žanra.
Karakteristike
Pisac Vladimir Nabokov je rekao, na svojim predavanjima na Kornel Univerzitetu: „U Anglo-Saksonskom trileru, negativac je generalno kažnjen, a tihi, jaki čovek osvaja slabu, brbljivu devojku, ali nigde u Zapadnim zemljama ne postoji zakon koji kaže da moramo uvek da se držimo pravila, tako da nam uvek ostaje nada da će zli, ali romantični momak izbeći kaznu, a da će dobri ali dosadni momak biti na kraju ostavljen od strane ćudljive heroine”.[5]
Trileri može biti definisan po osećanju koje izaziva: iščekujuće uzbuđenje. Ukratko ako stvara uzbuđenje, onda je triler.
Neizvesnost
Neizvesnost je bitan faktor u žanru trilera.Kod gledaoca izaziva osećaj zadovoljavajuće fascinacije i uzbuđenja pomešanih sa razumevanjem,iščekivanjem i tenzijom.Ovo se razvija od nepredvidljivih, misterioznih i uzbuđujućih događaja tokom radnje, koje teraju gledaoca ili čitaoca da razmišljaju o posledicama određenih akcija.Neizvesnost se pojačava kako bi one finalne momente, bez obzira koliko kratki oni bili, učinili nezaboravnima. Neizvesnost u priči tera čitaoca da ne staje sa čitanjem ili gledanjem sve do svršetka.
U okvirima očekivanja od same priče,može se uporediti sa znatiželjom i iznenađenjem. Cilj je preneti priču sa neprekidnom tenzijom, iznenađenjem, i stalnim osećanjem neizbežne propasti.Neizvesnost se u filmovima obično postiže kombinacijom nade i strepnje, koje se stvaraju o iščekivanju zaključnog dela filma-Nade da će sve ispasti dobro, i strepnje da ipak neće. Druga vrsta neizvesnosti je iščekivanje koje se javlja u trenucima u kojima tačno znamo šta će se dogoditi, ali sa nestrpljenjem očekujemo da se to zaista i ostvari.[6]
Vidi još
Reference
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
