Токугава Ијејасу

У јапанској традицији презиме (Токугава) претходи имену.

Токугава Ијејасу^[1][2] (покрајина Микава, 31. јануар 1543 — дворац Сумпу, 1. јун 1616) је био оснивач и први шогун династије Токугава, која је владала Јапаном од битке код Секигахаре (1600) до Меиџи обнове (1868). Ијејасу је приграбио власт 1600, постао шогун 1603, повукао се с положаја 1605, али је остао на власти до смрти.

Токугава Ијејасу
Име по рођењу	徳川 家康
Датум рођења	(1543-01-31)31. јануар 1543.
Место рођења	покрајина Микава, Јапан
Датум смрти	1. јун 1616.(1616-06-01) (73 год.)
Место смрти	дворац Сумпу, Јапан

Ијејасу је један од три човјека заслужна за уједињење средњовековног Јапана. Друга двојица су били његови савременици и војсковође Ода Нобунага и Тојотоми Хидејоши. Ијејасу се на почетку везао уз Нобунагу како би пребродио општи рат у Јапану тог доба и полако изградио свој посед.^[3] У 1580-им је постао важан даимјо, владар плодног и многољудног хана (поседа).^[3] building up his strength.^[4]

Кад је Нобунага умро, Ијејасу је понудио своје услуге Хидејошију, који је ширио власт над југозападним Јапаном. У међувремену је оснажио своје вазалске снаге и повећао економску моћ својих поседа.^[3] Кад је Хидејоши у 1590-има пошао у катастрофалне походе против Кореје, Ијејасу га није следио, него је осигурао положај у земљи.

По Хидејошијевој смрти, Ијејасу је имао највећу и најпоузданију војску, као и најпродуктивније и најбоље устројене поседе у Јапану.^[4] У биткама је победио све супарнике, којима је затим одузео земљу и дао им нове поседе далеко од јапанских средишта, која су углавном постала његово власништво. Добио је наслов шогуна и две године касније пренео га на свог сина, па је тако шогунат постао наследна титула династије Токугава.

Позадина

Грб Токугава клана

Током муромачи периода, клан Мацудајра је контролисао је део провинције Микава (источна половина данашње префектуре Аичи). Ијејасуов отац, Мацудајра Хиротада, био је мањи локални војсковођа из замка Оказаки који је контролисао део Токаидског пута који повезује Кјото са источним провинцијама. Његова територија била је између јачих и грабежљивих комшија, укључујући клан Имагава са седиштем у провинцији Суруга на истоку и клан Ода на западу. Хиротадин главни непријатељ био је Ода Нобухиде, отац Ода Нобунаге.^[5]

Младост (1542–1556)

Оказаки дворац, родно место Ијејасуа

Токугава Ијејасу је рођен у Оказаки дворцу на 26. дан дванаестог месеца једанаесте године Тенбуна, према јапанском календару. Првобитно назван Мацудајра Такечијо (松平 竹千代), он је био је син Мацудаира Хиротада (松平 廣忠), даимијоа од Микаве из клана Мацудајра, и Одај но Ката (於大の方, даме Одај), кћерке суседног самурајског господара, Мизуно Тадамаса (水野 忠政). Његова мајка и отац су били полу-сродници. Имали су само 17, односно 15 година када се Такечијо родио.^[6]

У години када се Такечијо родио, клан Мацудајра је подељен. Године 1543, Хиротадин ујак, Мацудајра Нобутака прешао је у клан Ода. Ово је дало Ода Нобухидеу самопоуздање да нападне Оказакија. Убрзо након тога, Хиротадин таст је умро, а његов син Мизуно Нобумото оживео је традиционално непријатељство клана према Мацудајрама и прогласио се и за Ода Нобухиде. Као резултат тога, Хиротада се развела од Одај-но-ката и послала је назад својој породици.^[5] Хиротада се касније поново женио различитим женама, а Такечијо је на крају имао 11 полубраће и сестара.^[6]

Док је Ода Нобухиде наставио да напада Оказакија, Хиротада се обратио за помоћ свом моћном источном суседу, Имагави Јошимоту. Јошимото је пристао на савез под условом да Хиротада пошаље свог младог наследника у Сунпу Домајна као таоца.^[5] Ода Нобухиде је сазнао за овај аранжман и Такечија је отео и одвео у Сунпу.^[7] Такечијо је тада имао само пет година.^[8] Нобухиде је запретио да ће погубити Такечиија ако његов отац не прекине све везе са кланом Имагава. Међутим, Хиротада је то одбио, наводећи да би жртвовање властитог сина показало његову озбиљност у пакту са Имагавом. Упркос овом одбијању, Нобухида је одлучио да не убије Такечија, већ га је држао као таоца наредне три године у храму Хоншоји у Нагоји. Прича се да је Ода Нобунага упознао Такечија на овом месту, пошто је Такечијо имао 6 година, а Нобунага је тада имао 14 година.

Године 1549, када је Такечијо имао 6 година,^[8] његовог оца Хиротаду убили су његови вазали, које је поткупио клан Ода. Отприлике у исто време, Ода Нобухиде је преминуо током епидемије. Нобухидеова смрт је нанела тежак ударац клану Ода.

Године 1551, војска под командом Имагаве Сесаја опседала је дворац у којем је живео Ода Нобухиро, најстарији син Нобухиде. Нобухиро је био клопци клана Имагава, али га је путем преговора спасио Ода Нобунага, други Нобухидеов син. Сесај је склопио споразум са Нобунагом да се Такечијо врати у Имагаву, и он је пристао. Тако је Такечијо (сада са девет година) одведен као талац Сунпуа. Код Сунпуа је остао талац, али су га третирали прилично добро као потенцијално корисног будућег савезника клана Имагава до 1556. године, када је имао 14 година.^[8]

Референце

1. „Iyeyasu”. Encyclopedia.com.
2. „Iyeyasu”. Merriam-Webster.
3. Perez, Louis G. (1998). The history of Japan. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 0-313-00793-4. OCLC 51689128.
4. „Japan - The bakuhan system”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-01.
5. Turnbull, Stephen (2012). Tokugawa Ieyasu. Osprey Publishing. стр. 5–9. ISBN 9781849085748.
6. McLynn, Frank (2009-11-10). Heroes & Villains: Inside the minds of the greatest warriors in history (на језику: енглески). Random House. стр. 230. ISBN 978-1-4090-7034-4.
7. Turnbull, Stephen (1987). Battles of the Samurai. London: Arms and Armour Press. стр. 35. ISBN 0853688265.
8. Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779–1822. London. Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. RoutledgeCurzon. 2006. стр. 85, 234. ISBN 0-7007-1720-X.; n.b., Screech explains

Литература

• Sadler, A. L. (1937). The Maker of Modern Japan.
• McClain, James (1991). The Cambridge History of Japan Volume 4. Cambridge: Cambridge University Press.
• McLynn, Frank (2008). The Greatest Shogun, BBC History Magazine, Vol. 9, No. 1, pp. 52–53.
• あおもりの文化財 徳川家康自筆日課念仏 – 青森県庁ホームページ Архивирано на сајту (22. септембар 2020)
• Sansom, George (1961). A History of Japan, 1334–1615. Stanford University Press. стр. 276. ISBN 0804705259.
• Totman, Conrad D. (1967). Politics in the Tokugawa Bakufu, 1600–1843. Cambridge: Harvard University Press. OCLC 279623.
• Nussbaum, Louis-Frédéric and Käthe Roth. (2005). Japan Encyclopedia. Cambridge. Japan Encyclopedia. Harvard University Press. 2002. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 48943301.
• Bolitho, Harold (1974). Treasures Among Men: The Fudai Daimyo in Tokugawa Japan. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01655-0. OCLC 185685588.
• Haga, Tōru (2021). Pax Tokugawana: The Cultural Flowering of Japan, 1603-1853. Превод: Juliet Winters Carpenter. Tokyo: Japan Publishing Industry Foundation for Culture. ISBN 978-4-86658-148-4.
• Totman, Conrad. The Collapse of the Tokugawa Bakufu, 1862–1868. Honolulu: University of Hawai'i Press, 1980.
• Totman, Conrad. Politics in the Tokugawa Bakufu, 1600–1843. Cambridge: Harvard University Press, 1967.
• Waswo, Ann Modern Japanese Society 1868–1994
• The Center for East Asian Cultural Studies Meiji Japan Through Contemporary Sources, Volume Two 1844–1882
• „Japan § Introduction”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 9. 3. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Shogunate”. britannica.com. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 21. 10. 2020. „The shogunate was the hereditary military dictatorship of Japan (1192–1867).”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Tokugawa period”. britannica.com. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 3. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The Story of the Battle of Sekigahara”. Приступљено 2021-05-28.
• „meiji-restoration Tokugawa Period and Meiji Restoration”. Приступљено 2021-05-28.
• Tokitsu, Kenji (1998). Miyamoto Musashi: 17th century Japanese saber master: man and work, myth and reality ; Miyamoto Musashi : maître de sabre japonais du XVIIe siècle : l'homme et l'œuvre, mythe et réalité. Editions désiris. стр. 289, 290. ISBN 9782907653541. OCLC 41259596.
• Hall (Editor), John Whitney (1988). The Cambridge history of Japan Vol. 4: Early Modern Japan. James L. McClain. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Paik, Christopher; Steele, Abbey; Tanaka, Seiki (2017). „Constraining the Samurai: Rebellion and Taxation in Early Modern Japan” (PDF). International Studies Quarterly. 61 (2): 352—370. doi:10.1093/isq/sqx008.
• Perez, Louis G. (2009). The history of Japan (2nd изд.). Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-36442-6. OCLC 277040931.
• Hane, Mikiso (2014). Premodern Japan : a historical survey. Perez, Louis G. (Second изд.). Boulder, CO. ISBN 978-0-8133-4970-1. OCLC 895428280.
• Lillehoj, Elizabeth (2011). Art and palace politics in early modern Japan, 1580s-1680s. Leiden: Brill. стр. 88. ISBN 978-90-04-21126-1. OCLC 833766152.
• Perez, Louis G. (2019-09-19). Tokyo: Geography, History, and Culture (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 23. ISBN 978-1-4408-6495-7.
• Turnbull, Stephen (1998). The Samurai Sourcebook. Cassell & Co. ISBN 1854095234.
• Turnbull, Stephen R. (1977). The Samurai: A Military History. New York: MacMillan Publishing Co. стр. 144. ISBN 9780026205405.
• De Lange, William. Samurai Battles: The Long Road to Unification. Toyp Press (2020) Lange, William De (20. 3. 2020). Samurai Battles: The Long Road to Unification. TOYO Press. ISBN 978-949-2722-232.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Paterson, Les, The Battle of Okehazama, Jetlag Pressure. 2008.  0979039746.
• Grant, R.G. 1001 Battles That Changed the Course of History Chartwell Bookk. 2017.  0785835539.
• 徳川家康展 (на језику: јапански). Aichi Prefectural Library. Архивирано из оригинала 2005-04-19. г. Приступљено 2008-12-28.
• 十四松平の城・寺・墓を訪ねて (на језику: јапански). Okazaki. 2000. Архивирано из оригинала 2009-01-14. г. Приступљено 2008-12-27.
• Ravina, Mark (2017-10-13). To Stand with the Nations of the World: Japan's Meiji Restoration in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0195327717.
• „叙任”. 官報. 18840708. 1884-07-08. стр. 2. Приступљено 2018-07-24.
• Satō, Tomoyasu (1987). 門閥―旧華族階層の復権. Rippu Shobo Publishing Co., Ltd. стр. 100, 105. ISBN 978-4651700328.

Спољашње везе

• The Christian Century in Japan, by Charles Boxer
• kato. „Imagawa Yoshimoto”. Samurai World. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 2021-02-07.
• „Toyoake City”. Архивирано из оригинала 2011-09-10. г. Приступљено 2012-12-03.
• „桶狭間古戦場伝説地” (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs.