Bivši Srpski glumac i producent From Wikipedia, the free encyclopedia
Тихомир Арсић (Земун, 21. јул 1957 — Београд, 7. децембар 2020) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.[2][3]
| Тихомир Арсић | |
|---|---|
 Тихомир Арсић на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године | |
| Пуно име | Тихомир Арсић |
| Надимак | Тика |
| Датум рођења | 21. јул 1957. |
| Место рођења | Земун, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 7. децембар 2020. (63 год.)[1] |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Универзитет | Факултет драмских уметности у Београду |
| Занимање | глумац продуцент |
| Супружник | Биљана Крстић (1983—2003) Јелена Ћосић (2011—2020)[2] |
| Деца | 4[2] |
| Активни период | 1975—2020. |
| Битне улоге | Синови — дечак са шеширом Дечко који обећава — инспектор Вук Караџић — Бранко Радичевић Балкан експрес 2 — Буда Бој на Косову — Лазар Мусић Убице мог оца — менаџер Барон |
| Веза до -а | |
Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде — „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.[2]
На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.[2]
Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2010, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске.[2] Учествовао је 2010. у првој сезони ријалити-шоуа Парови.
Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.[2]
Арсић је био члан Демократске странке Србије до 2008, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. Био је саветник за културу премијера Александра Вучића. Био је члан председништва странке, а од 2018. специјални саветник у Министарству културе.[2]
Преминуо је 7. децембра 2020. године од последица рака панкреаса, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4][5]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1975. | Синови | Дечак са шеширом | |
| 1980-е | |||
| 1981. | Дечко који обећава | инспектор | |
| 1981. | Лов у мутном | Веља | |
| 1981. | Смрт пуковника Кузмановића | Миша Алимпић, друг Шашин | |
| 1981—1982. | Приче преко пуне линије | Будимир „Боб” | |
| 1982. | Руски Уметнички експеримент | ||
| 1982. | Бунар | ||
| 1983. | Игмански марш | Чајка | |
| 1983. | Велики транспорт | Јоцика | |
| 1984. | Како се калио народ Горњег Јауковца | Тића | |
| 1984. | Супермаркет | ||
| 1984. | Не тако давно | ||
| 1984. | О покојнику све најлепше | Тића Лукић | |
| 1984. | Пејзажи у магли | Иван | |
| 1985. | Генеза | ||
| 1986. | Вештица | Поштански кочијаш | |
| 1987. | Лагер Ниш | Стеван | |
| 1987. | Waitapu | Слободан | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1988. | Сокол га није волио | Циганин | |
| 1988. | Вук Караџић | Бранко Радичевић | |
| 1988. | Смрт годишњег доба | Давид | |
| 1988. | Балкан експрес 2 | Буда | |
| 1989. | Бој на Косову | Лазар Мусић | |
| 1989. | Балкан експрес 2 (серија) | Буда Баба | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Солунци говоре | ||
| 1990. | Покојник | Љубомир Протић | |
| 1992. | Девојка с лампом | поручник Гаврило | |
| 1995. | Удри јаче манијаче | ||
| 1993—1995. | Театар у Срба | ||
| 1997. | Покондирена тиква | Светозар Ружичић | |
| 2000.-те | |||
| 2004. | Трагом Карађорђа | Младен Миловановић | |
| 2006. | Условна слобода | Тодор | |
| 2006. | Оптимисти | Пиповић | |
| 2007. | С. О. С. - Спасите наше душе | ||
| 2008. | Милош Бранковић | Цаги | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Шесто чуло | инспектор Арсеније Пашић | |
| 2010. | Ма није он такав | начелник | |
| 2010—2011. | Парови | себе | |
| 2014. | Стојте галије царске | владика Николај Велимировић | |
| 2017. | Убице мог оца | Барон | |
| 2018. | Шифра Деспот | Роксандић | |
| 2018. | Заспанка за војнике | Радојков отац | |
| 2018. | Ургентни центар | Арсићев отац | |
| 2019. | Краљ Петар Први (серија) | Прота Милан Ђурић | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
