Територијално проширење Сједињених Америчких Држава

Сједињене Америчке Државе створене су 4. јула 1776. године, Декларацијом о независности тринаест британских колонија у Северној Америци. У Резолуцији Ли од 2. јула 1776. колоније су решиле да су слободне и независне државе. Унија је формализована у Статуту конфедерације, који је ступио на снагу 1. марта 1781, након што је га ратификовало свих 13 држава. Њихову независност признала је Велика Британија Париским уговором из 1783. године, којим је окончан Амерички револуционарни рат. Ово је ефективно удвостручило величину колонија, које су сада могле да се протежу на запад поред Прокламационе линије до реке Мисисипи. Ова земља је била организована у територије, а затим и државе, иако је и даље постојао неки сукоб са грантовима од мора до мора које су тражиле неке од првобитних колонија. Временом су ови грантови уступљени савезној влади.

Анимирана мапа територијалне еволуције Сједињених Држава ( кликните да видите слику у пуној величини )

Мапа америчког Бироа за попис становништва која приказује територијалне аквизиције и датуме државности, направљена 1970-их

Прво велико ширење земље дошло је куповином Луизијане 1803. године, која је удвостручила територију земље, иако је југоисточна граница са шпанском Флоридом била предмет многих спорова све док она и шпанске претензије на Орегон нису уступљене САД 1821. Држава Орегон је дала Сједињеним Државама приступ Тихом океану, иако је једно време била подељена са Уједињеним Краљевством.^[1] Анексија Републике Тексас 1845. довела је директно до Мексичко-америчког рата, након чега су победничке Сједињене Државе добиле северну половину територије Мексика, укључујући и оно што је брзо постало Калифорнија.^[2] Међутим, како се развој земље кретао на запад, питање ропства је постало важније, уз енергичну дебату о томе да ли ће нове територије дозволити ропство и догађаје као што су компромис у Мисурију и Крвави Канзас. Ово је достигло врхунац 1860. и 1861. године, када су владе јужних држава прогласиле своје отцепљење од земље и формирале Конфедеративне Америчке Државе. Амерички грађански рат довео је до пораза Конфедерације 1865. и коначног поновног пријема држава у Конгрес Сједињених Америчких Држава. Културно веровање у манифестну судбину Сједињених Држава дало је снажан подстицај за ширење на запад у 19. веку.

Ширење земље изван Северне Америке почело је 1856. доношењем Закона о острвима Гуано, што је довело до полагања права на многа мала и ненасељена, али економски важна острва у Тихом океану и Карипском мору.^[3] Већина ових потраживања је на крају напуштена због конкурентских потраживања из других земаља или због ископавања гуана. Ширење на Тихи океан кулминирало је анексијом Хаваја 1898. године, након збацивања њихове владе пет година раније. Аљаска, последња велика аквизиција у Северној Америци, купљена је од Русије 1867.

Подршка независности Кубе од Шпанског царства и потапање УСС Мајне довели су до Шпанско-америчког рата 1898. године, у којем су Сједињене Државе освојиле Гвам, Порторико и Филипине и окупирале Кубу на неколико година. Америчку Самоу су купиле Сједињене Државе 1900. године након завршетка Другог грађанског рата у Самоану.^[4] Сједињене Државе су купиле америчка Девичанска острва од Данске 1917.^[5] Гвам и Порторико остају територије; Филипини су постали независни 1946, након што су били главно борилиште Другог светског рата. Након рата, Уједињене нације су повериле многа острва Сједињеним Државама, и док су Северна Маријанска острва остала територија САД, Маршалска острва, Савезне Државе Микронезије и Палау су изашле из територије под поверењем као независне нације. Последња велика међународна промена била је аквизиција 1904. и повратак у Панаму 1979. године, у зоне Панамског канала, неинкорпорисане америчке територије које су контролисале Панамски канал. Коначни уступак формалне контроле над регионом предат је Панами 1999. године.

Што се тиче унутрашњих граница, иако би се територије могле променити по величини, једном успостављене државе генерално су задржале своје почетне границе. Само четири државе — Мејн, Кентаки, Вермонт и Западна Вирџинија — створене су од земље на коју полаже права друга држава; сви остали су створени са територија или директно из аквизиција. Четири државе — Луизијана, Мисури, Невада и Пенсилванија — значајно су се прошириле стицањем додатне федералне територије након њиховог првобитног пријема у Унију. Аризона, као последња држава суседних Сједињених Држава, која се обично назива „нижих 48“, примљена је 1912; Хаваји као педесета и најновија држава примљена је 1959. године.

Легенда за мапе

Key to map colors

  Сједињене Америчке Државе (домаће мапе), неоспорна област Сједињених Држава (мапе спорова)

  Територије Сједињених Држава (домаће мапе)

  спорно подручје Сједињених Држава

  област промењена догађајем

1776–1784 (Америчка револуција)

Датум	Догађај	Промена на мапи
4. јул 1776.	Тринаест колонија Краљевства Велике Британије у Северној Америци заједно су прогласиле своју независност као Сједињене Америчке Државе,[а] иако је неколико колонија већ појединачно прогласило независност: [6] Колонија Конектикат, која постаје Држава Конектикат[7] Окрузи Њу Касл, Кент и Сусек, у Делаверу, познатији као Доњи округи у Делаверу, који су били колонија Делавера пре њиховог проглашења независности 15. јуна 1776.[8][9] Провинција Џорџија, која постаје Држава Џорџија[10] Провинција Мериленд, која постаје држава Мериленд[11] Провинција Масачусетс залив, која постаје држава Масачусетс[12] Држава Њу Хемпшир, која је била провинција Њу Хемпшир пре њиховог проглашења независности 15. јуна 1776.[13][14] Провинција Њу Џерзи, која постаје држава Њу Џерзи[15] Провинција Њујорк, која постаје држава Њујорк [16] Провинција Северна Каролина, која постаје држава Северна Каролина; неки верују да је колонија прогласила независност 20. маја 1775, али то је спорно[17] Провинција Пенсилванија, која постаје држава Пенсилванија[18] Држава Роуд Ајланд и Провиденс Плантажа, познатија као Роуд Ајланд, која је била колонија Род Ајланда и Провиденс Плантажа пре проглашења независности 4. маја 1776.[19][20] Провинција Јужна Каролина, која постаје држава Јужна Каролина[21] Колонија Вирџинија, која постаје Комонвелт Вирџинија[22] Главни град није посебно утврђен; у то време, Континентални конгрес се састао у Филаделфији.[23][24] Многе државе су имале нејасно дефинисане и прегледане границе; које нису забележене као спорне на мапама осим ако није било активног спора. Границе Северне Каролине биле су посебно лоше испитане, њена граница са Јужном Каролином је урађена у неколико делова, од којих ниједан није заиста одговарао духу повеље, а њена граница са Вирџинијом је испитана само на пола пута ка унутрашњости од мора.[25][26] Неколико североисточних држава имало је преклапајуће захтеве: Конектикат, Масачусетс и Њујорк све су полагале право на земљиште западно од својих прихваћених граница, преклапајући се једна са другом и са значајним захтевом Вирџиније. Од ова три, само је Конектикат озбиљно наставио са својим захтевима, док се сматра да је Вирџинија имала најлегитимније право на огроман северозапад, поделивши га на округе и задржавши ограничену контролу. Велика Британија је полагала право на нове Сједињене Државе, укључујући острво Макијас Сил и Норт Рок, два мала острва на североисточној обали која до данас остају спорна.[27]	Спорови:
20. септембар 1776.	Окрузи Њу Касл, Кент и Сусек, након Делавера, донели су устав, преименујући се у Држава Делавер.[28]
28. септембар 1776.	Држава Пенсилванија донела је устав, преименујући себе у Комонвелт Пенсилваније.[29]	без промена на мапи
20. децембар 1776.	Да би избегли британске снаге које су вршиле притисак на Филаделфију, Континентални конгрес је почео да се састаје у Балтимору.[23][24]
15. јануар 1777.	Североисточни регион Њујорка, познат као Њу Хемпширски грантови, прогласио је независност као Нови Конектикат.[30][31][32]	Спорови:
4. март 1777.	Континентални конгрес се вратио у Филаделфију након што је престао притисак од стране британских снага.[23][24]
4. јун 1777.	Нови Конектикат је преименован у Вермонт.[32][30]	Спорови:
27. септембар 1777.	Континентални конгрес је побегао из Филаделфије после америчког пораза у бици код Брендивајна и накратко се састао у Ланкастеру[23][24]
30. септембар 1777.	Континентални конгрес је наставио да се удаљава од Филаделфије, преселивши се у Јорк.[23][24]
11. јун 1778.	Вермонт је тврдио да се зове „Источна унија“, која се састоји од неких градова у Њу Хемпширу који су 12. марта 1778. поднели петицију да се придруже Вермонту због забринутости да се њихова држава превише фокусира на приобални регион. Вермонт никада није добио потпуну контролу над тим подручјем.[30][33][34][35][б]	Спорови:
21. октобар 1778.	Због притиска Континенталног конгреса, Вермонт је поништио анексију Источне уније; законодавно тело је 12. фебруара 1779. прогласило да се Источна унија од њеног почетка сматра ништавном.[33][34][35]	Спорови:
2. јул 1779.	Континентални конгрес се вратио у Филаделфију након британског повлачења .[23][24]
31. август 1779.	Вирџинија се одрекла права на југозападну Пенсилванију.[18][36]
Март 1780.	Северна Каролина и Вирџинија истражиле су своју границу даље у унутрашњости. Истраживање Вирџиније је стигло до реке Тенеси, али Северна Каролина је ишла само до Камберленд Гапа, а пошто су два истраживања била удаљена отприлике 3 километра, ово је створило танку област на коју полажу право обе државе. Док је граница требало да прати координату 36°30′ северно, почетне грешке у геодетском истраживању довеле су до тога да је се скренуло северно од те координате, достигавши удаљеност од 27 километара од тренутка када је се стигло до реке.[37][22]
25. октобар 1780.	Држава Масачусетс Беј донела је устав, преименовала се у Комонвелт Масачусетса.
март 1781.	Уговор о конфедерацији и сталној унији је ступио на снагу.[38]	без промена на мапи
4. април 1781.	Вермонт је поново затражио источну унију, која се састоји од неких градова у Њу Хемпширу који су желели да се придруже Вермонту; више градова је било заинтересовано него током првог покушаја 1778. године, али опет, тачан обим граница није познат. Вермонт никада није добио потпуну контролу над тим подручјем.[30][39][34][35][в]	Спорови:
16. јун 1781.	Вермонт је тврдио да се зове „Западна Унија“, који се састоји од неких градова у Њујорку, углавном као противтежа покушају Вермонта да се прошири на исток. Вермонт никада није добио потпуну контролу над тим подручјем.[30][34][40][41] Конкретан датум када се то догодило није јасан; извори сугеришу 16. јун, 26. јун и 18. јул.[г]	Спорови:
22. фебруар 1782.	Вермонт је одустао од покушаја да припоји Источну унију из Њу Хемпшира и Западна Унија из Њујорка.[30][35][41][42]	Спорови:
29. октобар 1782.	Савезна влада је прихватила цесију од Њујорка својих западних захтева, које је држава уступила 17. фебруара 1780; Њујорк је прогласио своју нову западну границу линијом повученом јужно од западног краја језера Онтарио. У свом максималном тумачењу, држава је захтевала област омеђену језером Ери, језером Хјурон и језером Мичиген; до река Илиноис, Мисисипи и Тенеси; и северно дуж Апалачких планина, завршавајући на граници са Пенсилванијом.[43] Није јасно одакле долази ова тврдња; многи извори наводе да га је Њујорк предао, али врло мало њих објашњава како је до њега дошло. Један извор наводи да је то била цесија од стране Ирокеза, који су освојили већи део региона.[44] Међутим, Њујорк никада није озбиљно спровео ове тврдње. Цесија је укључивала мали врх Њујорка северно од Пенсилваније, који је постао познат као Ери троугао.[45][16]
30. децембар 1782.	Конгрес Конфедерације је прогласио да је земља на коју је Конектикат полагала право у северној Пенсилванији део Пенсилваније.[46][18] Захтев је био проширење најсеверније и најјужније границе Конектиката ка западу, прескачући Њу Џерзи и Њујорк, иако је северна граница Конектиката била неколико километара северно од северне границе Пенсилваније, такође је полагано право на мали део Њујорка. Иако ће се сукоб наставити неко време, ово је био крај формалне тврдње Конектиката.
30. јун 1783.	Побуна у Пенсилванији 1783. и реакција владе Пенсилваније на побуну довели су дa Конгрес Конфедерације напусти Филаделфију и пресели се у Принстон.[23]
26. новембар 1783.	Конгрес Конфедерације се поново састао у Анаполису.[23]
1. март 1784.	Вирџинија је уступила Округ Илиноиса северозападно од реке Охајо савезној влади.[47][22] Конектикат је наставио да захтева своје западне земље које су се преклапале са цесијом Вирџиније.
12. мај 1784.	Велика Британија признала је независност Сједињених Држава, окончавајући њихово право на ту земљу.[48][49][д] Уговор је окончао Амерички рат за независност, иако је војна акција завршена након Француско-америчке победe код Јорктауна 19. октобра 1781. Због нејасноћа и слабог познавања географије, уговор је био нејасан у неколико области: * Североисточна граница је дефинисана тако да иде од ртова реке Сент-Круа, али је било неколико опција за то. * Северозападна граница је дефинисана као линија која иде западно од северозападне тачке Шумских језера до реке Мисисипи, али извор реке је јужно од тога; мапе универзално показују да линија иде директно од Шумских језера до извора реке, језера Итаска. * Граница која се протеже од Горњег језера према Шумским језерима била је лоше дефинисана да полази од „Дугог језера“, што су обе стране тумачиле у своју корист. Мачајас Сил острва и Северни Камен код североисточне обале су остали спорни, као и Острво Шећера. Паришки мир је такође укључивао уговоре са Француском и Шпаније, при чему је Велика Британија уступила Шпанску Флориду Шпанији. Током њиховог власништва над Западном Флоридом, Британци су померили своју границу на север, а чинило се да се цесија Шпанији односи на пуну величину британске колоније. Међутим, Британско-амерички уговор је одобрио проширење Западне Флориде на Сједињене Државе, где је проширио Џорџију на југ на 31° северно, указујући да само првобитна дефиниција Западне Флориде требало је да буде уступљена Шпанији. Локални шпански гувернери су такође предузели корак да заузму утврђења дуж реке Мисисипи, са претензијама на све јужно од реке Тенеси; непознато је колико су ове тврдње биле званичне или јаке, а оне нису мапиране јер су у супротности са другом шпанском тврдњом која укључује границу Западне Флориде.[50]	Спорови:

1784–1803 (Организација територија)

Датум	Догађај	Промена на мапи
23. август 1784.	Регион у централној Северној Каролини (данашњи источни Тенеси), незадовољан државном управом над тим подручјем, прогласио је независност од државе као Држава Франкленд.[ђ][51] Влада Франклeнда је држала одређену контролу над овим подручјем и тражила је државност, добијајући подршку седам од девет потребних држава, али ће трајати само неколико година.[52][53]	Незванична промена:
1. новембар 1784.	Конгрес Конфедерације се преселио на кратко у Трентон.[23]
11. јануар 1785.	Конгрес Конфедерације се преселио у Њујорк, и тамо ће бити наредних пет година.[23]
19. април 1785.	Савезна влада је прихватила цесију од Масачусетса екстремног западног захтева, који никада није озбиљно спроведен.[е][43][12]	Change on paper only:
Јун 1785.	Држава Франкланд је преименована у Држава Франклин, како би подстакла Бенџамина Френклина да подржи државу, иако је он то одбио.[52]	Незванична промена:
13. септембар 1786.	Конектикат је предао своје западне претензије савезној влади осим својих Западне резерве, иако је нејасно колику контролу имају над уступљеним регионом.[ж][7][54]	Change on paper only:
16. децембар 1786.	Масачусетс предао своје право на западни Њујорка, иако је нејасно да ли је Масачусетс икада држао контролу над регионом, како се тврди био на „тлу, а не на суверенитету“.[з][43][12] Ова земља је касније позната као Куповина Фелпса и Горхама.	Change on paper only:
13. јул 1787.	Територија северозападно од реке Охајо, коју је раније уступила Вирџинија, била је организована и постала позната као Северозападна територија.[55][56]
9. август 1787.	Јужна Каролина је уступила своја западна тражења савезне владе, иако је то била последица нетачне географије и Јужна Каролина никада није имала право на ову земљу. Тврдња се односила на појас земље између границе Северне Каролине и извора реке Тугалу, али, у то време непознато, река потиче из Северне Каролине. Источни део ове цесије би био дат Џорџији 1802. године, упркос томе што Џорџија технички већ има право на земљу.[57][21]	Change on paper only:
7. децембар 1787.	Делавер је постала прва држава која је ратификовала Устав Сједињених Америчких Држава.[58]	без промена на мапи
12. децембар 1787.	Пенсилванија је постала друга држава која је ратификовала Устав.[59]	без промена на мапи
18. децембар 1787.	Њу Џерзи је постала трећа држава која је ратификовала Устав.[60]	без промена на мапи
2. јануар 1788.	Џорџија је постала четврта држава која је ратификовала Устав.[61]	без промена на мапи
6. јануар 1788.	Конектикат је постала пета држава која је ратификовала Устав.[62]	без промена на мапи
6. фебруар 1788.	Масачусетс је постала шеста држава која је ратификовала Устав.[63]	без промена на мапи
28. април 1788.	Мериленд је постала седма држава која је ратификовала Устав.[64]	без промена на мапи
23. мај 1788.	Јужна Каролина је постала осма држава која је ратификовала Устав.[65]	без промена на мапи
21. јун 1788.	Њу Хемпшир постао је девета држава која је ратификовала Устав. Устав је постао активни управљачки документ оних девет држава које су га ратификовале (према члану VII).[66]	без промена на мапи
25. јун 1788.	Вирџинија је постала десета држава која је ратификовала Устав.[67]	без промена на мапи
26. јул 1788.	Њујорк је постао једанаеста држава која је ратификовала Устав.[68]	без промена на мапи
Фебруар 1789.	Џон Севјер, гувернер Државе Франклин, заклео се на верност Северној Каролини, чиме је ефективно окончана тврдња о независности Фрeнклина.[52][69]	Незванична промена:
7. август 1789.	Северозападна територија је реорганизована према Уставу.[70]	без промена на мапи
21. новембар 1789.	Северна Каролина је постала дванаеста држава која је ратификовала Устав.[71]	без промена на мапи
2. април 1790.	Северна Каролина је уступила своју западну половину савезној влади.[и][72][53]
26. мај 1970.	Земљиште које је уступила Северна Каролина организовано је као Територија јужно од реке Охајо, опште позната као Југозападна територија.[53][73]
29. мај 1790.	Роуд Ајланд је постала тринаеста држава која је ратификовала Устав.[74]	без промена на мапи
6. децембар 1790.	Према Закону о пребивалишту, Конгрес Сједињених Држава се преселио у Филаделфију на десет година док Вашингтон није изграђен и спреман.[23][24][75]
4. март 1791.	Вермонт, који се сматрао делом Њујорка упркос томе што деловао независно од 1777. године, примљен је као четрнаеста држава.[ј][30][76]	Спорови:
30. март 1791.	Округ Колумбија, федерални округ који је планиран да смести савезну владу до 1800. године, је формиран од земље коју су уступили Мериленд и Вирџинија, који се састоји од 100 квадратних миља, са јужним врхом на Џоунс Поинт, који се простире реком Потомак.[77][78] Међутим, још није добио то име, већ се једноставно назива федералним округом. У септембру 1791. године, комесари задужени за планирање града назвали су га „Територијом Колумбије“. Чини се да област није формално названа „Дистрикт оф Колумбија“ све до органског акта из 1871.[79] Будући да се назив „Колумбија“ користио од врло раних дана, а барем неформално од стране владе, мапа САД ће од овог датума користити „Дистрикт оф Колумбија“.
3. март 1792.	Пенсилванија је купила Ери троугао од савезне владе.[18]
1. јун 1792.	Западна половина Вирџиније, коју је држава пристала 1789. да уступи савезној влади, је примљена као петнаеста држава, Кентаки.[к][81][82][80]
12. јун 1792.	Држава Делавер донела је нови устав, преименујући себе у Држава Делавер.[83]	без промена на мапи
3. август 1795.	Представници Сједињених Држава и Западне конфедерације потписују Уговор из Гринвила, окончавајући Северозападноиндијски рат и препуштајући већину модерне државе Охајо контроли Сједињених Држава.[84]	без промена на мапи
29. фебруар 1796.	Велика Британија је пристала да уступи неколико утврђења на северозападу које је још увек заузимала, укључујући Детроит. Споразумом је такође предвиђена комисија за утврђивање границе између северозападне тачке шумских језера и Језера Итаска крај реке Мисисипи.[85]	без промена на мапи
25. април 1796.	Шпанија је уступила северну половину Западне Флориде, решавајући спор око региона.[86][87]	Спорови:
1. јун 1796.	Југозападна територија је примљена као шеснаеста држава, Тенеси.[53][88]
7. април 1798.	Због преваре у земњи Јазу, акт је овластио председника Џона Адамса да именује комесаре који ће преговарати са Џорџијом о уступању њене западне земље. Тим актом је створена територија Мисисипија из југозападне четврти Џорџије у региону који је уступила Западна Флорида, уз задржавање да Џорџија и даље има права над територијом.[89][90]
25. октобар 1798	Комесари су се сложили око извора Сент Крок реке, постављајући доњи део границе између Масачусетса и Велике Британије и одакле потиче линија источни север–југ.[91]	Спорови:
9. јун 1800.	Конектикат је уступио своје Западне резерве савезној влади, која их је доделила Северозападној територији.[92] Акт о томе је усвојен у Конгресу 28. априла 1800, а Конектикат га је одобрио тог датума.[93]
4. јул 1800.	Територија Индијана је организована из западне половине Северозападне територије. [л][95][94]
17. новембар 1800.	Конгрес Сједињених Држава преселио се у Вашингтон у Дистрикт Колумбија, који је сада изграђен и спреман да буде главни град.[23] То је било две недеље пре датума утврђеног за закон о боравку; Председник Џон Адамс позвао је Конгрес да крене раније у нади да ће обезбедити довољно гласова јужњака да буде поново изабран, иако то није успело.[96]
1. јануар 1801.	Краљевина Велика Британија се ујединила са краљевином Ирске, преименујући се у Уједињено Краљевство.[97]
27. фебруар 1801.	Дистрикт Колумбија је организована.[78][98]	без промена на мапи
26. април 1802.	Џорџија је уступила своју западну половину, познату као Земља Јазу, савезној влади.[љ] У исто време, савезна влада је уступила Џорџији источни део земље који је претходно уступила Јужној Каролини, иако је у стварности Џорџија технички већ имала власништво над земљом, пошто је опис раније цесије био заснован на погрешно схватање географије.[10]
1. март 1803.	Јужна половина Северозападне територије, заједно са танким делом Индијане, примљена је као седамнаеста држава, Охајо. Остатак северозападне територије је пребачен на територију Индијане.[99][55] Западна граница је била линија северно од ушћа Велике реке Мајами; федерална дефиниција северне границе је била линија повучена источно од јужног врха Језера Мичиген, док је Устав Охаја навео да линија треба да иде од јужног врха језера Мичиген до најсевернијег рта Мауме Беј, у суштини западни врх Језера Ири. Конфузија изазвана овим различитим описима државних граница, у комбинацији са нетачним познавањем географије, пошто нико у то време није знао колико се јужно језеро Мичиген простире, довела би до сукоба око појаса Толедо.
3. новембар 1803.	Граница између Тенесија и Вирџиније је поново испитана и успостављена, чиме је окончан спор око тог дела границе. Граница између Кентакија и Тенесија, упркос праћењу првобитног истраживања, остала је нејасно дефинисана.[37][100]

1803–1818 (Куповина Луизијане)

Датум	Догађај	Промена на мапи
20. децембар 1803.	Сједињене Америчке Државе су купили Луизијану од Француске. Ово је датум званичне промене у Њу Орлеансу; куповина је завршена 30. априла 1803. године.[101] Пренос би био признат у Сент Луису као Горња Луизијана 10. марта 1804, познат као Дан три заставе. Аквизиција је проширила Сједињене Државе на цео слив реке Мисисипи,[м] али обим онога што је чинило Луизијану на југу био је спор са Шпанијом: Сједињене Државе су тврдиле да је куповина укључивала део Западне Флориде западно од реке Пердидо, док је Шпанија тврдила да је окончана на западној граници Западне Флориде;[н][102] а југозападна граница са Новом Шпанијом је оспорена, пошто су Сједињене Државе тврдиле реку Сабин као границу, али Шпанија је тврдила да је то река Калкасије.[101]	Спорови:
1804.	„Саутвик Џог“ је пребачен из Конектиката у Масачусетс, како би се прекинуле дугогодишње несугласице око границе између две државе.[12]
27. март 1804.	Земљиште између Тенесија и Територије Мисисипија које је претходно уступила Џорџија додељено је територији Мисисипија.[90][103]
1. октобар 1804.	Територија Орлеанса је организована од куповине Луизијане јужно од 33° северно, а остатак је означен као Округ Луизијане и стављен под надлежност Индијане.[104][105]
30. јун 1805.	Територија Мичигена је организована од Индијане, северно од линије источно од јужног врха Језера Мичиген, и источно од линије северно од северног врха језера.[106][107] Југоисточни део границе технички је био у супротности са дефиницијом Охајо, која је полагала право на Толедо Стрип северно од те линије; међутим, тачан положај језера Мичиген још није био познат.
4. јул 1805.	Округ Луизијане је организован као Територија Луизијане.[105][108]
1. март 1809.	Територија Илиноиса је организована из западне половине Територије Индијане. [њ][110][109]
26. септембар 1810.	Република Западна Флорида прогласила је независност од Шпаније, полажући право на област Западна Флорида западно од реке Пердидо. Задржала је одређену контролу над својом територијом.[111]	Спорови:
10. децембар 1810.	Оружане снаге предвођене Вилијамом Клеборном заузеле су део Западне Флориде западно од Бисерне реке, након проглашења 27. октобра 1810. од стране председника Медисона да то учини. Сједињене Државе су сматрале регион делом куповине Луизијане, укључујући област која се побунила против шпанске Флориде и формирала Републику Западну Флориду. У Медисоновом прогласу је наведено да је требало да буде „узето као део“ територије Орлеанса.[102][101][112] Земљиште западно од залива Мобил до Бисерне реке окупирано је и "де факто" анектирано од стране војске 1811.[113]‍:2a(map)	Спорови:
30. април 1812.	Већина територије Орлина је примљена као осамнаеста држава, Луизијане.[о][105][114] Југоисточни остатак је вероватно постао неорганизована територија, јер кратко време није имао дефиницију.
14. мај 1812.	Део на који полаже право Западна Флорида источно од Бисерне реке додељен је територији Мисисипија, иако је област око залива Мобиле остала под контролом шпанске Флориде.[90][115] Сједињене Америчке Државе су војно окупирале Мобил и околину до реке Пердидо у априлу 1813.
4. јун 1812.	Пошто је њено име сада подељено са државом Луизијана, Територија Луизијане је преименована у Територија Мисурија.[116][117]
4. август 1812.	Преостали део Западне Флориде, западно од Бисерне реке, додат је Луизијани, након пристанка те државе на акт који је донео Конгрес 14. априла 1812. године.[118][119]
16. август 1812.	Током рата 1812., гарнизон у Форт Шелбију се предао, предводећи Уједињено Краљевство да заузме Детроит, главни град и насељени центар територије Мичигена.[120]	Спорови:
29. септембар 1813.	Форт Шелби су поново заузеле америчке снаге након Битке код језера Ери, повративши контролу над територијом Мичигена.[120][121]	Спорови:
24. август 1814.	Британске снаге заузеле су и спалиле Вашингтон, али су принуђене да се повуку следећег дана. Функције главног града су само на тренутак суспендоване, иако се председник Џејмс Медисон склонио у Бруквил.[122]	без промена на мапи
11. децембар 1816.	Јужни део територијe Индијана, заједно са малим деловима територијe Илиноис и територијe Мичиген, примљени су као деветнаеста држава, Индијана.[п] Остатак територије Индијане преко језера Мичиген постао је неорганизована територија.[94][123]
3. март 1817.	Територија Алабама је организована из источне половине Територије Мисисипија.[р][125][124]
10. децембар 1817.	Територија Мисисипија је примљена као двадесета држава Мисисипи.[90][126]
6. фебруар 1818.	Територија Алабаме је основала Тусклуса округ са описом који се нехотице преклапао са Мисисипијем. У њему је описана граница округа као "право западна до реке Томбекбе; одатле исто до луке за памук".[127] У то време непознато, порекло реке Томбигби је било у Мисисипију.	Change on paper only:
30. јун 1818.	Према условима Уговора из Гента којим је окончан Рат из 1812., Уједињено Краљевство је вратило острво Мус у Масачусетс, а Сједињене Државе су вратиле Острво Кампобело, Јеленово острво и Острво Велики Манан Уједињеном Краљевству, од којих су сви заробљени са друге стране током рата.[128]	без промена на мапи
3. децембар 1818.	Половина територије Илиноиса јужно од квоте 42°30′ северно примљена је као двадесет прва држава, Илиноис. Остатак територије, заједно са неорганизованом територијом која је била део територије Индијана, додељена је територији Мичигена.[109][129]

1819–1845 (Северозападно проширење)

Датум	Догађај	Промена на мапи
30. јануар 1819.	Уговор из 1818. је ступио на снагу, постављајући 49° северно као границу са Уједињеним Краљевством, као и успостављање округа Орегон као заједничког региона са Уједињеним Краљевством.[1][130][131] Округ Орегон није имало дефинисану северну границу, али се може претпоставити да није много задирао у руску Америку; ова мапа користи касније успостављену линију на 54°40′ северно ради једноставности.	Northwestern North America:
4. јул 1819.	Територија Арканзаса је организована из јужног дела Територије Мисурија.[с][132][133]
14. децембар 1819.	Територија Алабаме је примљена као двадесет друга држава, Алабама.[124][134] Закон о државности предвиђао је преглед јужног дела границе са Мисисипијем, који је требало да буде север–југ, ради прилагођавања ако се открије да задире у успостављене округе Мисисипија; касније је откривено да то чини.
15. март 1820.	Као део Компромиса из Мисурија, Област Мејн, северни и одвојени део Масачусетса, је примљен као двадесет трећа држава, Мејн.[135][136]
21. април 1820.	Ово је најранији познати датум када се назив „Територија Арканзаса“ званично користи уместо „Територија Арканза“.[137]
12. мај 1820.	Граница између Кентакија и Тенесија је успостављена. Да би се избегла чињеница да је граница између Камбрленда и реке Тенеси скренула на север чак 17 миља од 36°30′ северно, спроведено је ново истраживање почевши од те географске ширине на реци Мисисипи и померајући се на исток до реке Тенеси, чиме се гарантује да ће овај последњи део границе одговарати првобитном идеалу.[37]
19. јул 1820.	Преклапање уздужне јужне границе између Алабаме и Мисисипија је решено, према акту о признавању Алабаме као државе, јер је привремена граница задирала у Мисисипи.[124][138] Као резултат истраживања, јужна гранична станица је померена око 3,8 миља на исток, што је променило границу до тада северозападног угла округа Вашингтон у Алабами. Датум када се то догодило није јасан; доступни извори дају или необјављен извештај од 29. маја 1820. или завршетак разграничења нове линије 19. јула 1820. године.	Change on paper only:
19. децембар 1820.	Алабама је редефинисала неке границе округа, окончавши своје погрешно преклапање Мисисипија створено 6. фебруара 1818.[139]	Change on paper only:
22. фебруар 1821.	Адамс–Онијев споразум са Шпанијом ступио је на снагу.[102] TМноге промене су укључивале: Граница са поседима Шпаније била је конкретно дефинисана; раније је била водена граница између реке Мисисипи и, за Орегон, рекa Колумбија, док је сада пратила одређене реке и паралеле.[т] Нова граница је поставила „Неутрално тло“ у Луизијани. Флорида је уступљена Сједињеним Државама, иако се формални трансфер неће десити до јула. Територија Арканзаса је створила Округ Милер јужно од Црвене реке, а ово подручје је сада било на шпанској страни границе. Међутим, како је ово била промена коју је извршила искључиво територија, а не савезна влада, на овој карти се то сматра домаћим спором. Пошто је Шпанска Западна Флорида уступљена, спор између ње и Алабаме, Луизијане и Мисисипија је решен.	Спорови:
10. јул 1821.	Источну Флориду је Шпанија формално пренела у Сједињене Државе].[140]
17. јул 1821.	Западна Флорида је Шпанија формално пренела у Сједињене Државе.[140]
10. август 1821.	Југоисточни угао територије Мисурија је примљен као двадесет четврта држава, Мисури, а остатак је постао неорганизована територија.[ћ][117][141]
30. март 1822.	Источна Флорида и Западна Флорида су спојени као Територија Флориде[142][143]
26. мај 1824.	Половина територије Арканзаса западно од јужне линије од западне границе Мисурија враћена је неорганизованој територији.[133][144]
12. јануар 1825.	Уговором са Руским царством установљена је паралела 54°40′ северно као северна граница округа Орегон за америчке сврхе; посебним уговором створена је иста граница између Русије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске.[145] Пошто је ово ионако вероватно била де факто граница, регион је већ мапиран овом линијом.	без промена на мапи
6. мај 1828.	Споразум са Черокијима померио је западну границу територије Арканзаса, враћајући део на неорганизовану територију.[у][133][147]
20. јануар 1831.	Краљ Вилијам I од Холандије, након што је затражено Уговором из Гента да арбитрира око спорне границе између Мејна и Уједињеног Краљевства, донео је своју одлуку: Пошто је помирење уговора са датим мапама било претешко, повукао је компромисну линију. Британска влада га је прихватила, али је Мејн протестовао, а америчка влада је тај захтев 19. јануара 1832. одбила.[148]	без промена на мапи
9. јул 1832.	Регион Њу Хемпшир северно од језера Конектикат, који је био споран са Уједињеним Краљевством, прогласио је независност као Република Индијски ток.[149] Иако је мала, задржала је одређену контролу над својом територијом.	Спорови:
28. јун 1834.	Територија Мичигена је добила велику парцелу земље са неорганизоване територије, која се протеже на запад до реке Мисури и реке Беле Земље.[107][150]
5. август 1835.	Република Индијски ток признала је јурисдикцију Њу Хемпшира, чиме је окончана њена независност. Наведени датум је саопштење послато британским властима;[151] док други извори примећују резолуцију коју су донели грађани Индијског тока 2. априла 1836. године.[149]	Спорови:
15. јун 1836.	Територија Арканзаса је примљена као двадесет пета држава, Арканзас.[133][152]
3. јул 1836.	Територија Висконсин је организована из западне већине територије Мичигена.[ф][153][154] Два велика полуострва између Великих језера остала су на територији Мичигена; горње полуострво је укључено у замену за територију која је напустила своје право на Толедо Стрип. Територија је првобитно одбила овај план, али би га прихватила 14. децембра.
14. децембар 1836.	Територија Мичигена пристала је да одустане од права на Толедо Стрип, чиме је окончан спор са Охајом.[155]
26. јануар 1837.	Територија Мичигена је примљена као двадесет шеста држава, Мичиген.[107][156]
28. март 1837.	Куповина Платеа, добијена од неколико нација, укључујући Потаватоми, Ајовеј, Мисурију, Отое и Сак и Фокс,[157] пренела је нешто земље са неорганизоване територије на северозападни Мисури, проширујући своју северну границу на запад до реке Мисури.[117][158]
3. јул 1838.	Територија Ајове је организована из Територије Висконсин западно од реке Мисисипи.[159][160]
11. фебруар 1839.	Мисури је полагао право на област северно од своје граничне линије са територијом Ајове, што је покренуло дуги спор познат као Рат меда.[161]
21. мај 1840.	Анкета обављена дуж границе са Тексасом закључила је да подручје на које полаже право Арканзас за Округ Милер припада Тексасу.[162]
10. новембар 1842.	Споразум Вебстер–Ешбуртон дефинисао је границу са Уједињеним Краљевством источно од Стеновитих планина.[163][164] Један извор такође помиње да је то врло мало променило поморску границу између Мичигена и територије Висконсин.[165] Уговор је решио спорове око северних граница Мејна и Њу Хемпшира,[х] североисточне границе територије Висконсин,[ц] и Шећерно острво са Мичигеном. Уговором је појашњена граница између Њујорка и Вермонта с једне стране и Уједињеног Краљевства с друге стране. Године 1816. почела је изградња неименоване тврђаве под надимком „Форт Монтгомери“ на полуострву у Језеру Шамплејн за које је откривено да је, иако јужно од испитиване границе, северно од 45° северно, што је била граница постављена Паришким уговором и тако на британској територији. Због тога је градња на тврђави напуштена. Вебстер-Асхбуртонов уговор је прецизирао да део границе треба да прати измерену линију, а не тачну паралелу, чиме се подручје тврђаве помера у Сједињене Државе, и нова тврђава, Форт Монтгомери, саграђена је на лицу места 1844. године.[166] Како је ранија линија испитана, иако није одговарала дефиницији, сматрало се да је то легитимна граница.	Спорови:
5. јул 1843.	Локални досељеници су створили привремену владу за Земљу Орегона. Иако није званична, задржала је неку јурисдикцију над том површином.[167]	Незванична промена: Northwestern North America:
3. март 1845.	Територија Флориде је примљена као двадесет седма држава, Флорида.[143][168]

1845–1860 (Југозападно проширење)

Датум	Догађај	Промена на мапи
29. децембар 1845.	Република Тексас је анектирана и примљена је као двадесет осма држава, Тексас, која је проширила Сједињене Државе југозападно до Рио Гранде.[169][170] Мексико је полагао права на цео Тексас. Док многи извори наводе да је Мексико признао независност источног дела Тексаса, уговоре из Веласка је мексичка влада одбацила. Тексас је званично предао суверенитет Сједињеним Државама на церемонији 19. фебруара 1846. године.[171] TАнексија је довела до почетка Америчко-мексичког рата неколико месеци касније.[171]	Спорови:
15. јун 1846	Споразумом из Орегона установљена је 49° северно западно од шумског језера као континентална граница (тако да није укључивала острво Ванкувер) са копном у власништву од Уједињеног Краљевства. Дељење земље Орегона је завршено, а део Сједињених Држава постао је неорганизована територија.[172] Уговор је био нејасан о томе који мореуз би требало да буде граница између острва Ванкувер и континента, што је изазвало спор око власништва Острва Сан Хуан. Наводи се „средином поменутог канала и мореуза Фука, до Тихог океана“.	Northwestern North America: Спорови:
22. септембар 1846.	Наком заузимања Санта Феа, главног града мексичке територије Нови Мексико, 18. августа 1846.[173] кодекс закона познат као Керни Код је креиран за ту област.[174][175] Регион се преклапао са захтевима Тексаса, иако је Тексас имао малу или никакву контролу над подручјем изван своје источне четврти.	Незванична промена:
28. децембар 1846.	Део територије Ајове јужно од 43°30′ северно и источно од реке Биг Су је примљен као двадесет девета држава, Ајова. Остатак је постао неорганизована територија.[160][176]
13. март 1847.	Дистрикт оф Колумбија је ретроцедирао округ Александрија назад у Вирџинију.[78] Конгрес је донео акт 9. јула 1846. године,[177] а становнике округа Александрија је председник прогласио да су пристали на то 7. септембра 1846. године,[178] а Вирџинија је тог датума преузела посед земље.[179]
29. мај 1848.	Јужни део територије Висконсин је примљен као тридесета држава, Висконсин.[ч] Остатак је постао неорганизована територија.[154][180] Међутим, грађани остатка одлучили су да наставе са грађанском владом, па су чак изабрали и делегата у Представничком дому Сједињених Држава који ће заседати 15. јануара 1849, чиме је овај регион у суштини постао де факто наставак територије Висконсин.[181]
4. јул 1848.	Уговором из Гвадалупе Идалга окончан је мексичко-амерички рат и Мексику је уступљена велика парцела земље, која се састоји од његових територија Алта Калифорнија и Санта Фе де Нуево Мексико, и права на Тексас.[џ][183] Због неслагања око јужне границе Санта Фе де Нуево Мексико, почео је гранични спор.[182]	Спорови:
14. август 1848.	Територија Орегона је организована са неорганизоване територије која је раније била део Орегон државе.[184][185]
13. фебруар 1849.	Спор око границе између Ајове и Мисурија познат као Медени рат решио је Врховни суд Сједињених Држава. Резултирајућа граница је била Саливенова линија која је постојала пре спора, грубо раздвајајући две тврдње.[186]
3. март 1849.	Територија Минесоте је организована из региона који је функционисао као де факто Територија Висконсина, и неорганизоване територије источно од реке Мисури и реке Бела Земља.[187][188]
12. март 1849.	Локална влада је формирала државу Десерет и преузела је велики део југозапада, укључујући већину Мексичке цесије. Иако је поднета петиција да територија буде припојена Сједињеним Државама, предлог је одбијен и 1850. је уместо тога формирана територија Јуте.[189] Подручје на које се полаже право се мало преклапа са Тексашким подручјем на које се полаже право, као и део територије Орегона.	Незванична промена:
24. новембар 1849.	Тексас је, уз сагласност Конгреса Сједињених Држава,[190] проширио своју границу са Луизијаном од западне обале реке Сабин до средине реке.[190][191][192][193]	без промена на мапи
9. септембар 1850.	Западни део мексичке цесије је прихваћен као тридесет прва држава, Калифорнија.[ш][2][194] Део остатка северно од 37° северно и западно од врха Стеновитих планина организован је као територија Јуте.[195][196] Део територије Јута се преклапао са делом Тексаса који ће бити купљен 13. децембра 1850. године, али је закон којим се овлашћује куповина усвојен на данашњи дан, тако да су границе територије Јуте претпостављале да ће куповина проћи.
9. децембар 1850.	Уједињено Краљевство уступило је мање од једног хектара подводног камења за светионик у језеру Ири близу Буфала ; иако се налазио на Средњем гребену, име је добио по оближњем гребену Потковице.[197]Био је окружен британским водама, стварајући тако облик енклаве.[198]
13. децембар 1850.	Савезна влада је купила западне претензије на Тексас.[аа][170] Територија Новог Мексика је организована из дела ове земље источно од Рио Гранде, заједно са преосталом неорганизованом територијом од мексичке цесије.[аб][200][199] Територија Новог Мексика је обухватала све области које су биле регулисане Керни правом.
5. април 1851.	Држава Дезерет се сама распала, а њене функције и територију је у великој мери заменила Територија Јуте.[201]	Незванична промена:
2. март 1853.	Територија Вашингтона је организована од половине територије Орегона северно од 46° северно и реке Колумбија.[202][203]
30. мај 1854.	Територија Канзаса је организована са неорганизоване територије северно од 37° северно, а Територија Небраске је организована северно од 40° северно.[204][205][206] Већи део преостале неорганизоване територије, источно од 100° западно, постао је познат као Индијанска територија, одређено као место за пресељење индијанских племена. Мала трака између Тексас превлаке и територије Канзаса није затражена, због пада јужно од границе територије Канзаса, али северно од 36°30′ северно успостављен у Мисури Компромис као северна граница ропства, па га Тексас није могао имати. Ово је постало познато као Оклахома превлака, или понекад "Ничија земља".[207]
30. јун 1854.	Сједињене Државе су купиле велику парцелу од Мексика познату као Гадсден куповина, јер је нудила много бољу руту за јужну трансконтиненталну железницу.[ав][208][209] Тиме је решен гранични спор, јер је спорно земљиште укључено у откуп.[182]	Спорови:
4. август 1854.	Недавно добијена Гадсден куповина додељена је Територији Новог Мексика.[199][210]
11. јануар 1855.	Због своје неприступачности из остатка државе, Бостонски угао је пребачен из Масачусетс у Њујорк.[211][212][213]
6. март 1855.	Врховни суд је пресудио у корист Флориде у граничном спору са Џорџијом, постављајући државну граничну линију дуж МекНилове линије.[214]	без промена на мапи
28. октобар 1856.	Острво Бејкер и Острво Џарвис положено је по Закону о острвима Гвано.[3]	Pacific Ocean:
11. мај 1858.	Источна половина Територије Минесоте је прихваћена као тридесет друга држава, Минесота.[аг] Остатак је постао неорганизована територија.[188][215]
31. август 1858.	Острво Наваса је положено по Закону о острвима Гвано.[3]	Caribbean Sea:
3. децембар 1858.	Острво Хауланд је положено по Закону о острвима Гвано.[3]	Pacific Ocean:
14. фебруар 1859.	Западна половина територије Орегона је примљена као тридесет трећа држава, Орегон.[ад] Остатак је пребачен у територију Вашингтона.[185][216]
6. јул 1859.	Тим геодета је направио „Мидлтон Офсет“, мали зарез на граници између Кентакија и Тенесија. Не зна се тачно зашто је то учињено, иако је једна теорија да је локални земљопоседник желео своју имовину у Тенесију.[217][218]
6. септембар 1859.	Атол Џонстон је положен према Закону о острвима Гвано,[3] иако је на њега полагала права Хаваји 1858.[219]	Pacific Ocean:
7. новембар 1859.	Успостављена је локална управа која обухвата делове територија Канзас, Небраска, Нови Мексико, Јута, и Вашингтон, са именом Џеферсон.[ађ] Иако никада није призната од стране савезне владе, генерално је држала контролу над тим подручјем све док територија Колорадо није успостављена, која је усвојила већину својих закона.[220]	Незванична промена:
27. децембар 1859.	Острво Ендербери, Острво МеКин, Острво Раваки и Острво Старбак положено је по Закону о острвима Гвано.[3]	Pacific Ocean:
29. децембар 1859.	Божићно острво и Острво Малден су положени према Закону о острвима Гвано.[3]	Pacific Ocean:
8. фебруар 1860.	Тексас је створио Грир округ, полажући право на део индијанске територије на основу другачијег схватања савезне владе о томе која се рачва Црвеном реком југа је била граница између њих.[221] Атафу, Острво Бирни, Бутаритари, Острво Каролина, Табуаран, Острво Флинт, Никумароро, Острво Кантон, Кингмен, Манихики, Маракеј, Нукунону, Палмира, Пенрин, Пукапука, Ракаханга, Острво Свејнс, Острво Манра, Острво Восток и Терајна су положени под Закон о острвима Гвано.[3] Многа додатна острва су наведена као повезана на овај датум, али на основу координата била су или фантоми или дупликати. Поред тога, тврдило се Острво Сара Ен, које је можда постојало и било би виђено тек 1917. године, али је од тада нестало.[222]	Pacific Ocean:

1860–1865 (Амерички грађански рат)

Датум	Догађај	Промена на мапи
20. децембар 1860.	Као одговор на изборе Абрахама Линколна, Јужна Каролина је прогласила сецесију из Уније, повлачећи се из Конгреса Сједињених Држава.[223]	Спорови:
9. јануар 1861.	Мисисипи је прогласио своје отцепљење од Уније, повлачећи се из Конгреса.[223]	Спорови:
10. јануар 1861.	Флорида је прогласила сецесију из Уније, повлачећи се из Конгреса.[223]	Спорови:
January 11, 1861	Alabama proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223]	Спорови:
January 19, 1861	Georgia proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223]	Спорови:
January 26, 1861	Louisiana proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223] However, the 1st and 2nd congressional districts, around New Orleans, maintained representation in Congress.	Спорови:
January 29, 1861	The bulk of Kansas Territory east of 25° west from Washington was admitted as the thirty-fourth state, Kansas. The remainder became unorganized territory.[205][224]
February 8, 1861	The Confederate States of America was formed by representatives of the seceded states of Alabama, Georgia, Florida, Louisiana, Mississippi, and South Carolina.[225]	Спорови:
February 28, 1861	Colorado Territory was organized from portions of Nebraska Territory, New Mexico Territory, and Utah Territory, along with unorganized territory.[ае][227][226]
March 2, 1861	Texas proclaimed its secession from the Union and was admitted to the Confederate States,[223][228] withdrawing from Congress. Dakota Territory was organized from Nebraska Territory and the unorganized territory north of it.[аж] Nebraska Territory's western border was moved to 27° west from Washington, gaining small portions of Utah Territory and Washington Territory.[206][229][230] Nevada Territory was organized from Utah Territory west of 39° west from Washington.[231][232]	Спорови:
March 28, 1861	Representatives in the southern half of New Mexico Territory proclaimed an independent Arizona Territory south of 34° north.[233]	Спорови:
April 12, 1861	The Battle of Fort Sumter in South Carolina begins the American Civil War.	Спорови:
April 17, 1861	Following the Battle of Fort Sumter and President Abraham Lincoln's call for troops to respond, Virginia proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223] However, the 1st (along the Eastern Shore), 7th (near Washington, D.C.), and 10th, 11th, and 12th (in the northwest of the state) congressional districts maintained representation in Congress.	Спорови:
May 6, 1861	Arkansas proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223]	Спорови:
May 7, 1861	Virginia was admitted to the Confederate States.[234]	Спорови:
May 16, 1861	Kentucky declared itself neutral in the American Civil War.	без промена на мапи
May 20, 1861	Arkansas was admitted to the Confederate States.[235] North Carolina proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223]	Спорови:
May 21, 1861	North Carolina was admitted to the Confederate States. The law admitting the state required a presidential proclamation before it was to take effect,[236] which sources say took place on this date;[237] the only primary source found so far is a statement from Jefferson Davis on July 20 stating that the proclamation had been made.[238]	Спорови:
June 6, 1861	Robert Williamson Steele, governor of Jefferson Territory, declared the territory disbanded and handed over the government to the first governor of Colorado Territory.[220]	Незванична промена:
June 8, 1861	Tennessee proclaimed its secession from the Union, withdrawing from Congress.[223] However, the 2nd, 3rd, and 4th congressional districts in the central part of the state maintained representation in Congress.	Спорови:
June 25, 1861	The federal government recognized the Restored Government of Virginia in Wheeling as the legitimate government of Virginia.[239]
July 2, 1861	Tennessee was admitted to the Confederate States.[240]	Спорови:
August 1, 1861	Following Confederate victory in the First Battle of Mesilla, Arizona Territory was proclaimed as part of the Confederate States.[241]	Спорови:
September 13, 1861	Following the Confederate occupation of Columbus, Kentucky, on September 3, 1861, the state abandoned neutrality and aligned with the Union government.[242]	без промена на мапи
October 31, 1861	A splinter government in Neosho, Missouri, declared the secession of the state from the United States.[223]	Спорови:
November 20, 1861	A convention in Russellville, Kentucky, declared the formation of a splinter government in Bowling Green and the secession of Kentucky from the United States.[223]	Спорови:
November 28, 1861	The splinter Neosho government of Missouri was admitted to the Confederate States. The Confederate States never held much power over the state, but it was given full representation in the legislature.[243]	Спорови:
December 10, 1861	The splinter Bowling Green government of Kentucky was admitted to the Confederate States. The Confederate States never held much power over the state, but it was given full representation in the legislature.[244]	Спорови:
December 21, 1861	The Confederate States ratified treaties with the Osage, and the Seneca and Shawnee.[245][246]	Спорови:
December 23, 1861	The Confederate States ratified treaties with the Cherokee, granting them a delegate to the Congress of the Confederate States, and with the Seminole, granting them a delegate to be shared with the Creek.[245][246]	Спорови:
December 31, 1861	The Confederate States ratified treaties with the Choctaw and Chickasaw, granting them a delegate in the Congress of the Confederate States; with the Comanche; with the Creek, granting them a delegate to be shared with the Seminole; and the Quapaw.[245][246]	Спорови:
March 1, 1862	A decree by the Supreme Court of the United States took effect, modifying the border between Massachusetts and Rhode Island.[аз][12][247]
April 15, 1862	Palmyra Atoll was annexed by Hawaii, and the American claim falls dormant.[248]	Pacific Ocean:
July 14, 1862	The slice of Utah Territory west of 38° west from Washington was transferred to Nevada Territory.[232][249]
December 30, 1862	The Swan Islands were claimed under the Guano Islands Act.[3]	Caribbean Sea:
February 24, 1863	Arizona Territory was organized from the half of New Mexico Territory west of 32° west from Washington.[250][251]
March 3, 1863	Idaho Territory was organized from the parts of Dakota Territory and Nebraska Territory west of 27° west from Washington, and the half of Washington Territory east of the Snake River and a line north from the mouth of the Clearwater River.[252][253]
March 4, 1863	Due to disruption in voting and low turnout, no one was allowed to take the seats in the United States House of Representatives held by the Unionist areas of Louisiana, Tennessee, and Virginia, effectively expelling the states.[254]
June 20, 1863	The northwestern counties of Virginia, represented by the Restored Government of Virginia in Wheeling, were split from the rest of Virginia and admitted to the Union as the thirty-fifth state, West Virginia.[аи][256][255] The Restored Government of Virginia was relocated to Alexandria.
August 5, 1863	Berkeley County was transferred by the federal government from Virginia to West Virginia.[257]
November 2, 1863	Jefferson County was transferred from Virginia to West Virginia.[258]
May 26, 1864	Montana Territory was organized from the northeast third of Idaho Territory,[ај] and the southeast third of Idaho Territory was transferred to Dakota Territory.[ак][259][230][260]
October 15, 1864	Malden Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
October 31, 1864	Nevada Territory was admitted as the thirty-sixth state, Nevada.[232][262]
May 5, 1865	The Confederate States cabinet met in Washington, Georgia, and dissolved.[263] Military surrenders were scattered throughout 1865, but the most important is regarded as that of the Army of Northern Virginia following the Battle of Appomattox Court House on April 9.	Спорови:

1866–1897 (Reconstruction and western statehood)

Date	Event	Change Map
May 5, 1866	The slice of Utah Territory west of 37° west from Washington was transferred to Nevada.[264]
July 24, 1866	Tennessee was readmitted to Congress.[265]
December 26, 1866	Starbuck Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
January 18, 1867	The northwestern corner of Arizona Territory, west of the Colorado River and 37° west from Washington, was transferred to Nevada. The law transferring the land was approved May 5, 1866, but unlike the Utah Territory transfer of that day, this transfer was contingent on the state accepting it.[264][266]
March 1, 1867	Nebraska Territory was admitted as the thirty-seventh state, Nebraska.[206][267]
July 1, 1867	Canada was formed from several British colonies, including New Brunswick, thus inheriting the dispute over Machias Seal Island and North Rock.	Спорови:
August 28, 1867	Midway Atoll was claimed.[268] An attempt had been made at the time of its discovery in 1859 to claim it under the Guano Islands Act.[269]	Pacific Ocean:
October 18, 1867	Alaska was purchased from the Russian Empire and designated the Department of Alaska.[ал][271][272] Due to a vague description and lack of quality surveying, the southeastern border with British holdings was unclear and disputed.[270]	Northwestern North America:
June 22, 1868	Arkansas was readmitted to Congress.[273]
June 25, 1868	Florida was readmitted to Congress.[274]
July 4, 1868	North Carolina was readmitted to Congress.[275]
July 9, 1868	Louisiana and South Carolina were readmitted to Congress.[276] Caroline Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
July 13, 1868	Alabama was readmitted to Congress.[277]
July 25, 1868	Georgia was readmitted to Congress.[278] Wyoming Territory was organized from portions of Dakota, Idaho, and Utah Territories.[аљ][280][279] The territory would remain under the jurisdiction of the Dakota Territory until its own government was organized on May 19, 1869.[281] The act organizing Wyoming Territory became law on this date, but it is unclear if the territory could be considered "organized" until May 19, 1869, as the act specifies it was not to take effect until a government is organized; however, all sources use this date as the creation, and most use it for the organization, of the territory. A tiny portion of the Dakota Territory was erroneously left behind on the western side of Wyoming Territory.[282]
August 12, 1868	The list of bonded guano island claims mentions "Islands in Caribbean Sea not named" bonded on this date, but it is unknown to what this is referring.[3]	без промена на мапи
December 11, 1868	Serrana Bank was claimed under the Guano Islands Act.[3] Colombia has claimed it throughout its history.	Caribbean Sea:
March 3, 1869	Georgia was again expelled from Congress following failures of Reconstruction in the state.[283]
November 22, 1869	Bajo Nuevo Bank, Pedro Cays, Quita Sueño Bank, and Roncador Bank were claimed under the Guano Islands Act.[3][268] Except for Pedro Cays, Colombia has claimed them throughout its history.	Caribbean Sea:
January 26, 1870	Virginia was readmitted to Congress.[284]
February 23, 1870	Mississippi was readmitted to Congress.[285]
March 30, 1870	Texas was readmitted to Congress.[286]
July 15, 1870	Georgia was again readmitted to Congress.[287] The North-Western Territory was transferred by the United Kingdom to Canada, thus transferring its portion of the Alaska boundary dispute.[288]	Northwestern North America:
February 9, 1871	A small parcel was transferred from Dakota Territory to Nebraska following a sudden change in course of the Missouri River.[206][289]
July 20, 1871	British Columbia joined Canada, transferring the dispute over the San Juan Islands as well as its portion of the Alaska boundary dispute.[290]	Спорови: Northwestern North America:
October 21, 1872	The dispute with Canada over the San Juan Islands was resolved in the favor of the United States claim.[291]	Спорови:
1873	Vostok Island was claimed by the United Kingdom.[292]	Pacific Ocean:
February 17, 1873	The small portion of Dakota Territory that was left behind when Wyoming Territory was created was transferred to Montana Territory.[282][293]
August 1, 1876	Colorado Territory was admitted as the thirty-eighth state, Colorado.[226][294]
August 13, 1877	The United Kingdom created the British Western Pacific Territories, including Atafu and Nukunono.[295]	Pacific Ocean:
March 3, 1879	The border across the Chesapeake Bay between Maryland and Virginia was decided via arbitration. It is unknown if any land actually changed hands.[11]	too vague to map
September 8, 1879	Arenas Key, claimed by Mexico; the Morant Cays; and Serranilla Bank, claimed by Colombia, were claimed by the United States under the Guano Islands Act;[3] according to the Office of Insular Affairs, Serranilla Bank was claimed again on September 13, 1880.[268]	Caribbean Sea:
April 7, 1880	A very small area of Fair Haven, Vermont was transferred to New York due to a change in the course in the Poultney River.[30][296]	too small to map
September 13, 1880	Western Triangle Island, claimed by Mexico, was claimed by the United States under the Guano Islands Act.[3] The list of bonded claims also mentions a "De Anes" island claimed on this date, with coordinates matching Isla de Aves; however, the same list points out that the claim to "Aves Island" was found to be invalid.	Caribbean Sea:
1881	Flint Island was claimed by the United Kingdom.[297]	Pacific Ocean:
May 23, 1882	The area between 43° north and the Keya Paha and Niobrara Rivers was transferred from Dakota Territory to Nebraska.[230][298] The act was passed in Congress on March 28 and accepted by the Nebraska legislature on this date.[299]
June 1, 1882	The Morant Cays and Pedro Cays were annexed by the United Kingdom to Jamaica; it appears they were no longer claimed by the United States after this.[300]	Caribbean Sea:
May 17, 1884	The Department of Alaska was organized into the District of Alaska.[301]	Northwestern North America:
June 21, 1884	The Alacrans Islands, claimed by Mexico, were claimed under the Guano Islands Act.[3]	Caribbean Sea:
March 15, 1888	Fanning Island was annexed by the United Kingdom; it appears the island was no longer claimed by the United States after this.[302]	Pacific Ocean:
March 17, 1888	Christmas Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
October 26, 1888	The Cook Islands became a protectorate of the United Kingdom, thus initiating a claim on the atolls of Pukapuka, Manihiki, Penrhyn, and Rakahanga.[261]	Pacific Ocean:
May 29, 1889	Washington Island was annexed by the United Kingdom; it appears the island was no longer claimed by the United States after this.[302]	Pacific Ocean:
June 3, 1889	Jarvis Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
June 26, 1889	Sydney Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
June 29, 1889	Phoenix Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
July 10, 1889	Birnie Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
November 2, 1889	Dakota Territory was split in half along the "seventh standard parallel north", a few miles south of 46° north, and admitted as the thirty-ninth state, North Dakota, and the fortieth state, South Dakota.[230][303]
November 8, 1889	Montana Territory was admitted as the forty-first state, Montana.[259][303]
November 11, 1889	Washington Territory was admitted as the forty-second state, Washington.[203][303]
May 2, 1890	Oklahoma Territory was organized from the Public Land Strip and the western half of Indian Territory, except for the Cherokee Outlet, which would be added later upon cession from the Cherokee.[ам][305][304]
July 3, 1890	Idaho Territory was admitted as the forty-third state, Idaho.[253][306]
July 10, 1890	Wyoming Territory was admitted as the forty-fourth state, Wyoming.[279][307]
March 8, 1892	The Gilbert Islands became a protectorate of the United Kingdom, thus initiating a claim on Butaritari and Marakei.[261] No record of a United States claim exists after this point, so it is assumed this is when the claim fell dormant.	Pacific Ocean:
May 28, 1892	Gardner Island was claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
September 16, 1893	Per a treaty with the Cherokee, the federal government purchased the Cherokee Outlet in the Indian Territory and opened it to settlement, transferring it to Oklahoma Territory as provided in the Oklahoma Organic Act.[304][308]
November 17, 1894	The Alacrans Islands, Arenas Key, and Western Triangle Island were stricken from the list of claimed guano islands.[3]	Caribbean Sea:
January 4, 1896	Utah Territory was admitted as the forty-fifth state, Utah.[196][309]
March 16, 1896	The dispute between the federal government, on behalf of Oklahoma Territory, and Texas over Greer County was resolved in favor of the federal claim.[221]
July 24, 1897	Due to an earlier shift in the course of the Missouri River, an island was transferred from Nebraska to South Dakota.[310]

1898–1945 (Pacific and Caribbean expansion)

Date	Event	Change Map
August 12, 1898	The Republic of Hawaii was annexed.[311] The ceremony to transfer sovereignty occurred on this date; the act was signed on July 7, 1898.[312] Johnston Atoll was not included with Hawaii, nor was Sikaiana Atoll, which had been ceded to Hawaii in 1856 by its residents and approved by King Kamehameha IV. However, the annexation was based on the islands named in a report of the Hawaiian Commission, which omitted Sikaiana.[313][314]	Pacific Ocean:
January 17, 1899	Wake Island was claimed.[315]	Pacific Ocean:
April 11, 1899	Guam, Porto Rico, and, on agreed payment of $20 million, the Philippines were ceded by Spain following the Spanish–American War.[316] The Philippines were claimed by the First Philippine Republic. The ceded region for the Philippines included the island of Palmas, which was administered by the Netherlands. This overlap would not be noticed until January 21, 1906.[317] While the United States occupied Cuba for a time, it was not ceded nor claimed.	Pacific Ocean: Caribbean Sea:
February 16, 1900	The United States took ownership of the Samoan Islands east of 171° west, per the terms of the Tripartite Convention.[318]	Pacific Ocean:
February 19, 1900	The newly acquired Samoan islands were established as Naval Station, Tutuila. It included all of the islands granted by the Tripartite Convention, though formal cession of the islands by local authorities would take place later in 1900 and 1904.[318]	Pacific Ocean:
April 12, 1900	Porto Rico was organized into a civil territory.[319]	без промена на мапи
April 17, 1900	The island of Tutuila was formally ceded to the United States and added to Naval Station, Tutuila.[318][320] As the United States had already claimed the island on February 19, 1900, no change is mapped. The treaty would be ratified by Congress on February 20, 1929.	без промена на мапи
June 14, 1900	The former Republic of Hawaii was organized into Hawaii Territory.[321][322]	Pacific Ocean:
March 3, 1901	The transfer for a thin sliver of Bristol, Tennessee, to Bristol, Virginia, was approved by Congress after having been approved by both states.[323][324] The location of the border along Main Street (now State Street) between the two cities was either the northern sidewalk of the street, or down the middle of the street; Tennessee's cession of the northern half of the street laid the issue to rest.	too small to map
March 23, 1901	The president of the First Philippine Republic, Emilio Aguinaldo, was captured, and the republic was dissolved. On this same date several islands, Cagayan de Sulu and Sibutu among them, were purchased from Spain and assigned to the Philippines, which was then being governed as a U.S. insular area. The borders specified in the Treaty of Paris of 1898 had excluded these islands; the new treaty simply ceded "any and all islands belonging to the Philippine Archipelago".[325][326]	Pacific Ocean:
July 4, 1901	The Insular Government of the Philippine Islands was established.[327][328]	Pacific Ocean:
July 1, 1902	The Philippines were organized.[329]	без промена на мапи
October 20, 1903	The Alaska boundary dispute with Canada was resolved, generally in favor of the United States claim.[270]	Northwestern North America:
December 10, 1903	Land along southern Guantánamo Bay was leased in perpetuity from Cuba for use as a naval base;[330] the treaty took effect February 23, 1903, and the formal handover occurred on this date.[331]	без промена на мапи
May 4, 1904	The United States took ownership of the Panama Canal Zone. At this stage, only the most basic borders were defined; it was a zone surrounding the canal on each side for five miles, but excluded the cities of Colón and Panama City, which remained exclaves of Panama, as well as the water for their harbors.[332] The Hay–Bunau-Varilla Treaty granting it to the United States was ratified on February 26, 1904.[333] A formal border agreement, which also gave the Canal Zone some land and a lighthouse in northwest Colón, would be ratified on June 15, 1904.[334][335]	Caribbean Sea:
July 16, 1904	The Manuʻa islands were formally ceded to the United States and added to Naval Station, Tutuila.[318] As the United States had already claimed the islands on February 19, 1900, no change is mapped. The treaty would be ratified by Congress on February 20, 1929.	без промена на мапи
December 12, 1904	The "Taft Agreement" was made with Panama on December 3, with one of its sections refining the maritime boundary of the harbor of Panama City and the Panama Canal Zone.[336][337] It became effective December 12.	без промена на мапи
February 10, 1905	The border between Arkansas and Indian Territory was slightly adjusted near Fort Smith, Arkansas, transferring a small amount of land on the east side of the Poteau River to Arkansas.[338][339]
November 16, 1907	Indian Territory and Oklahoma Territory were combined and admitted as the forty-sixth state, Oklahoma.[304][340]
April 11, 1908	A boundary treaty with the United Kingdom on behalf of Canada redefined the maritime borders between the United States and Canada.[341] Among other changes, this "de-enclaved" Horseshoe Reef in Lake Erie by making the water around it contiguous with the water on the American side of the border.[198][342]	без промена на мапи
January 1, 1909	The new Constitution of Michigan included some area of Wisconsin within its definition of Michigan.[343]
August 20, 1910	A boundary treaty with the United Kingdom on behalf of Canada addressed a slight uncertainty in the maritime border in Passamaquoddy Bay between Maine and Canada.[344][345][346] The border was adjusted to run east of Pope's Folly Island, which previously lay on the border line, and had been the subject of some debate for many years.[347][348]
July 17, 1911	Naval Station, Tutuila, was renamed American Samoa;[349] the station continued to operate separate from territorial governance until 1951.	Pacific Ocean:
January 6, 1912	New Mexico Territory was admitted as the forty-seventh state, New Mexico.[199][350]
February 14, 1912	Arizona Territory was admitted as the forty-eighth state, Arizona.[250][351]
August 24, 1912	The District of Alaska was reorganized as the Alaska Territory.[352]	Northwestern North America:
January 31, 1913	New Mexico filed suit in the Supreme Court against Texas over the "Country Club Dispute", questioning whether the present course or the 1850 course of the Rio Grande should be their border.[353]
August 5, 1914	The Corn Islands were leased from Nicaragua for a period of 99 years; however, this was not a full transfer of sovereignty, and the islands were never administered as an insular area.[354]	без промена на мапи
May 1, 1915	The borders of the Panama Canal Zone were explicitly defined. Whereas the original definition was a simple corridor surrounding the canal, this treaty specified the actual border. Among the changes this caused were: a slice of Canal Zone was ceded to Panama so Panama City would be connected with the rest of the country; the middle island of the Las Tres Hermanas Islands, which marked the border of Panama City's harbor, was wholly made part of Canal Zone; Gatun Lake and other surrounding waters were formally annexed to the territory; and an area of northwest Colón was ceded to Canal Zone.[355][356][357]	Caribbean Sea:
May 27, 1915	Under Article II of the 1903 Treaty, the United States expropriated from Panama several areas around the mouth of the Rio Chagres, annexing them to the Panama Canal Zone.[358]	too small to map
December 8, 1915	The United States expropriated from Panama a triangle of land, which included the historic Fort San Lorenzo, between the Rio Chagres, Caribbean Sea and the Panama Canal Zone, to which it was annexed.[358]	too small to map
January 17, 1916	Navassa Island was formally claimed for lighthouse purposes.[359]	без промена на мапи
August 29, 1916	The Philippines were reorganized to provide more autonomous government.[360]	без промена на мапи
March 31, 1917	The Danish Virgin Islands were purchased from Denmark[361] and renamed the United States Virgin Islands.[362]	Caribbean Sea:
July 12, 1918	The United States expropriated from Panama 2.6 hectares of land at Punta Paitilla in Panama City and annexed it to the Panama Canal Zone.[363] That area was enlarged to about 50 hectares within several months.[358][364][365][366]	too small to map
August 21, 1918	The United States expropriated from Panama land between the Rio Chagres and the Quebrada Majagual and annexed it to the Panama Canal Zone.[358][366]	Caribbean Sea:
September 13, 1918	Minnesota and Wisconsin exchanged islands in the Mississippi River: Island Seventytwo was transferred to Winona, Minnesota, and Barron's Island was transferred to La Crosse, Wisconsin.[154][367]
September 18, 1919	The island of Largo Remo was annexed to the Panama Canal Zone under the United States right of expropriation in the 1903 Canal Treaty.[368]	Caribbean Sea:
June 16, 1920	Fifteen hectares on the island of Taboga Island were annexed to the Panama Canal Zone.[369]	too small to map
June 30, 1921	The "Wedge" dispute between Delaware and Pennsylvania was resolved in Delaware's favor. The disputed land had generally been administered by Delaware, even electing a member of the Delaware legislature in the mid-19th century,[370] but federal maps had included the land as part of Pennsylvania at least as late as 1900.[371] The states had agreed on a resolution, and it was affirmed by an act of Congress on this date.[372][373] Some sources, both contemporary and modern, note that, in the original process of resurveying the border in 1892, a very thin, horn-shaped region along the arc was transferred from Delaware to Pennsylvania;[370][373][374] however, no federal maps found reflect this, and it is unclear if this transfer actually occurred.
May 10, 1922	Kingman Reef was formally annexed.[375]	без промена на мапи
October 8, 1923	Michigan expanded its claim to Wisconsin territory, though Wisconsin never lost control over the area.[343]
November 15, 1923	The Swan Islands were claimed by Honduras.[376]	Caribbean Sea:
February 1, 1924	The future area for Madden Lake was annexed to the Panama Canal Zone under the United States right of expropriation in the 1903 Canal Treaty.[335][377][378]	Caribbean Sea:
March 4, 1925	Swains Island was added to American Samoa.[379]	Pacific Ocean:
July 17, 1925	The border with Canada was adjusted in several places.[380][381] The only change to a land border redefined how the border between the Lake of the Woods and the Rocky Mountains should be considered; previously, the border followed the curve of the parallel between each border monument, while the treaty changed this to straight lines between each monument. Through this, the United States netted a gain of between 30 and 35 acres of land. Due to the extremely small shift, the lack of specific documentation of where the changes occurred, and the lack of any human impact, this change is not mapped. There was also a change to the border in the Lake of the Woods; due to a surveying anomaly, the previous border intersected itself several times in the lake, creating enclaves of United States water surrounded by Canadian water. The treaty changed the border to use the southernmost intersection as the northwestern point of the Lake of the Woods. Finally, the maritime border in the Bay of Fundy was adjusted, netting Canada roughly 9 acres of water.	too small to map
March 1, 1926	The Supreme Court of the United States resolved the conflict between Michigan and Wisconsin in the favor of Wisconsin.[343]
July 29, 1926	Johnston Atoll was established as a federal bird refuge and placed under the jurisdiction of the United States Department of Agriculture.[382] The atoll had originally been claimed by both the United States and Hawaii in 1858, but little activity apart from guano mining had taken place, and it had been largely abandoned for decades.[219]	без промена на мапи
November 22, 1926	The Supreme Court of the United States defined the border between Michigan and Wisconsin, transferring all islands south of the Quinnesec Falls on the Menominee River to Wisconsin, and all islands north of the falls to Michigan; it is unknown specifically which islands were transferred in this fashion. However, an error in the border description introduced a small overlap between the two states over several islands in Lake Michigan north of the Door Peninsula.[383]
July 18, 1927	The United States expropriated from Panama another 33 hectares of land on the islands of Taboga and Taboguilla and annexed them to the Panama Canal Zone.[358]	too small to map
October 26, 1927	Two bancos along the Colorado River were ceded from Mexico to Arizona.[384][385]	too small to map
December 5, 1927	The "Country Club Dispute" between New Mexico and Texas was resolved in Texas's favor.[386]
April 4, 1928	The Island of Palmas Case was decided in the favor of the Netherlands, ceding Palmas to the Dutch East Indies.[317]	Pacific Ocean:
September 24, 1928	The United States expropriated from Panama three hectares of land at El Cerro de Doscientos Pies ("200-Foot Hill") near Las Minas Bay and annexed it to the Panama Canal Zone.[358][366]	too small to map
July 22, 1930	The United States expropriated from Panama 25 hectares on Jicarita Island and 60 hectares at Punta Morro de Puercos and annexed them to the Panama Canal Zone.[358]	too small to map
April 15, 1931	The United States expropriated from Panama additional areas around the soon-to-be-built Madden Dam and annexed them to the Panama Canal Zone.[358][366]	Caribbean Sea:
May 3, 1932	The United States adjusted the border at Punta Paitilla in the Canal Zone, returning a small amount of land to Panama. This was the site for a planned new American embassy, which had to be built on foreign soil.[387]	too small to map
May 17, 1932	Porto Rico was renamed Puerto Rico.[388]	Caribbean Sea:
December 13, 1932	The Mangsee Islands and seven of the Turtle Islands were ceded by the United Kingdom from North Borneo to the Philippines. The islands were supposed to be included in the 1900 transfer of islands from Spain to the United States. Per the terms of the treaty, the United Kingdom continued to administer the islands until requested, and, after the Philippines' independence, the Philippine government made such a request and took control.[389]	Pacific Ocean:
May 29, 1933	The Supreme Court of the United States ruled that the border between New Hampshire and Vermont was the low water mark of the west bank of the Connecticut River; Vermont had sought to have the border placed in the middle of the river.[42]	без промена на мапи
November 13, 1933	A treaty created the Rio Grande Rectification Project, which, from 1935 to 1938, straightened and stabilized the path of the Rio Grande through the El Paso–Juárez Valley. By the end of the project, 174 parcels had been transferred between Mexico and Texas, each side receiving an equal area of land.[390][391]	too small to map
December 29, 1934	Kingman Reef was placed under the jurisdiction of the United States Department of the Navy.[375]	без промена на мапи
November 15, 1935	The Insular Government of the Philippine Islands was dissolved and replaced with the Commonwealth of the Philippines.[392][393]	Pacific Ocean:
March 16, 1936	The de jure overlap between Michigan and Wisconsin was resolved by the Supreme Court of the United States.[394]
May 13, 1936	Baker Island, Howland Island, and Jarvis Island were formally annexed and placed under the jurisdiction of the United States Department of the Interior,[395] ending the United Kingdom's claim to Jarvis Island.[261]	Pacific Ocean:
June 22, 1936	The U.S. Virgin Islands were organized into a civil territory.[396]	без промена на мапи
August 6, 1936	Canton Island, Enderbury Island, and McKean Island were claimed by the United Kingdom.[261]	Pacific Ocean:
April 6, 1939	The condominium of the Canton and Enderbury Islands was established with the United Kingdom.[397]	Pacific Ocean:
July 27, 1939	Panama gained a sovereign corridor that was carved out of the Panama Canal Zone connecting Colón with the rest of Panama, along with a three-dimensional "tube" of sovereignty for a future crossing over an American highway. A corridor consisting of the road from the Canal Zone boundary to Madden Dam was annexed to the Canal Zone.[398]	Caribbean Sea:
August 16, 1939	This is the earliest date so far discovered for when the United States began claiming Fakaofo, Funafuti, Hull Island, Niulakita, Nukufetau, and Nukulaelae.[399]	Pacific Ocean:
December 10, 1941	Governor George McMillin surrendered Guam to the Japanese military.[400]	Pacific Ocean:
December 23, 1941	The garrison on Wake Island surrendered to the Japanese military.[401]	Pacific Ocean:
March 26, 1942	The government of the Philippines evacuated from the territory in the face of Japanese advance. A government-in-exile would be established in Washington, D.C. on May 17, 1942. The United States Army Forces in the Far East would surrender on April 9, 1942, following the Battle of Bataan, and the final military holdouts would surrender on May 6, 1942, following the Battle of Corregidor.[402]	Pacific Ocean:
October 14, 1943	The Second Philippine Republic was established as a puppet state of Japan.[402]	Pacific Ocean:
August 10, 1944	Guam was captured from Japan.[400]	Pacific Ocean:
August 17, 1945	The Second Philippine Republic, in exile in Tokyo since April 3, 1945, was dissolved. The process of re-establishing the Commonwealth government on Philippine soil had started on October 23, 1944.[402]	Pacific Ocean:
September 4, 1945	The Japanese garrison on Wake Island surrendered to the United States.[401]	Pacific Ocean:

1946–present (Decolonization)

Date	Event	Change map
July 4, 1946	The Commonwealth of the Philippines became independent as the Republic of the Philippines.[403]	Pacific Ocean:
July 18, 1947	The United Nations entrusted the Trust Territory of the Pacific Islands to the United States.[404]	Pacific Ocean:
January 1, 1949	The Tokelau Islands were incorporated into New Zealand, which inherited the claims on Atafu, Fakaofo, and Nukunono.[405]	Pacific Ocean:
August 1, 1950	Guam was organized into a civil territory.[406][407]	без промена на мапи
August 3, 1950	Kansas and Missouri exchanged small portions of land along the Missouri River, due to shifts in the river following a flood in 1944.[408]
April 11, 1955	Panama's corridor connecting Colón with the rest of Panama was realigned within the Panama Canal Zone. Several three-dimensional "tubes" of sovereignty were also created, allowing Panamanian bridges to pass over rivers and a highway at several locations within the Canal Zone.[409][410]	too small to map
August 23, 1955	Several border locations of the Panama Canal Zone were redefined. Punta Paitilla, the land held on Taboga Island, and the remaining American holdings in Colón and Panama City were ceded to Panama.[335][411]	Caribbean Sea:
January 3, 1959	The Alaska Territory was admitted as the forty-ninth state, Alaska.[271]	Northwestern North America:
August 21, 1959	Most of Hawaii Territory was admitted as the fiftieth state, Hawaii. Palmyra Atoll was excluded from statehood and remained a territory.[248][322]	Pacific Ocean:
August 25, 1961	About 20 acres of land was transferred from Minnesota to North Dakota near Fargo, North Dakota.[188][412]	too small to map
January 14, 1964	The Chamizal, a tract of land between El Paso, Texas, and Ciudad Juárez, Chihuahua, was divided between the United States and Mexico.[413]
August 4, 1965	The Cook Islands became self-governing from New Zealand. It claimed the atolls of Pukapuka, Manihiki, Penrhyn, and Rakahanga.[414]	Pacific Ocean:
December 30, 1966	Land on Diego Garcia in the Indian Ocean was leased from the United Kingdom for use as a military base.[415]	без промена на мапи
April 25, 1971	The lease of the Corn Islands from Nicaragua was terminated.[354]	без промена на мапи
September 1, 1972	The United States recognized the sovereignty of Honduras over the Swan Islands.[354][416]	Caribbean Sea:
March 1, 1977	The United States claimed maritime borders west of the Strait of Juan de Fuca, within the Dixon Entrance, and in the Beaufort Sea that conflicted with claims of Canada.[417]	без промена на мапи
May 26, 1977	Several parcels were exchanged between Texas and Mexico along the Rio Grande in areas near Presidio and Hidalgo, Texas,[418] including the Horcón Tract, on which the town of Río Rico was located,[419] and Beaver Island near Roma, Texas. In addition, Mexico ceded 823 acres (3,33 km2) to the U.S., while the U.S. ceded 2.177 acres (8,81 km2) to Mexico, primarily to straighten sections of the Rio Grande for flood control.[420]
December 16, 1977	A treaty defining the maritime border with Cuba was signed; though it has never been ratified by the United States Senate, it is provisionally enforced by agreement renewed every two years.[346]	без промена на мапи
October 1, 1978	Tuvalu became independent from the United Kingdom. It claimed the atolls of Funafuti, Nukufetau, Nukulaelae, and Niulakita.[421]	Pacific Ocean:
July 12, 1979	The Republic of Kiribati became independent from the United Kingdom. It claimed Birnie Island, Canton Island, Caroline Island, Christmas Island, Enderbury Island, Flint Island, Gardner Island, Hull Island, Malden Island, McKean Island, Phoenix Island, Starbuck Island, Sydney Island, and Vostok Island. This dissolved the condominium of the Canton and Enderbury Islands.[422]	Pacific Ocean:
October 1, 1979	The Panama Canal Zone was ceded to Panama. The United States and Panama continued to share operational control of the canal until December 31, 1999, when it would be fully turned over to Panama.[423] The United States retained control over several hundred specified areas to be turned over in piecemeal fashion over the years.	Caribbean Sea:
November 24, 1980	The maritime border between the United States and Venezuela was defined.[346][424]	без промена на мапи
September 17, 1981	The United States recognized the sovereignty of Colombia over Roncador Bank and Serrana Bank, and the claim on Quita Sueño Bank was abandoned by the United States, as it was no longer above the seas at high tide, and thus the government considered it unclaimable.[354][425]	Caribbean Sea:
September 3, 1983	The United States recognized the sovereignty of the New Zealand territory of Tokelau over Atafu, Fakaofo, and Nukunono, and defined the maritime border with Tokelau.[346][354][426]	Pacific Ocean:
September 8, 1983	The United States recognized the sovereignty of the Cook Islands over Pukapuka, Manihiki, Penrhyn, and Rakahanga, and the maritime border with the Cook Islands was defined.[346][354][427]	Pacific Ocean:
September 23, 1983	The United States recognized the sovereignty of Kiribati over Birnie Island, Canton Island, Caroline Island, Christmas Island, Enderbury Island, Flint Island, Gardner Island, Hull Island, Malden Island, McKean Island, Phoenix Island, Starbuck Island, Sydney Island, and Vostok Island.[354][428] The United States recognized the sovereignty of Tuvalu over Funafuti, Nukufetau, Nukulaelae, and Niulakita.[354][429]	Pacific Ocean:
October 12, 1984	The International Court of Justice made its judgment on where the maritime border should be in the Gulf of Maine between the United States and Canada.[430][346] No land changed hands. The scope of the case did not include the sovereignty of Machias Seal Island, but the judgment enabled defining the extent of the disputed water area around that island (an area of 210 square nautical miles).[417]	без промена на мапи
October 21, 1986	The Marshall Islands District of the Trust Territory of the Pacific Islands became independent as the Republic of the Marshall Islands.[431] The Marshall Islanders had claimed Wake Island as part of their territory since at least 1973, and continued that after independence.[432]	Pacific Ocean:
November 3, 1986	Most of the Trust Territory of the Pacific Islands was dissolved by the United Nations. The districts of Chuuk, Pohnpei, and Yap became independent as the Federated States of Micronesia. The Mariana Islands District, having already been taking moves towards integration with the United States, became a territory of the United States, the Commonwealth of the Northern Mariana Islands.[431]	Pacific Ocean:
June 1, 1990	The maritime border between the United States and the Soviet Union was provisionally defined.[433][346] The two countries agreed on this date to abide by the terms of the treaty pending its ratification and entry into force,[434] but while it was ratified by the United States Senate on September 16, 1991,[435] it is unknown if either the Soviet Union or its successor state, Russia, ratified it.[тражи се извор]	без промена на мапи
October 1, 1994	The remaining district of the Trust Territory of the Pacific Islands, the Palau District, became independent as the Republic of Palau, dissolving the TTPI.[436]	Pacific Ocean:
June 1, 1995	The maritime border between the United States and territories of the United Kingdom in the Caribbean Sea was defined.[346][437][438]	без промена на мапи
January 16, 1997	Navassa Island was transferred to the United States Department of the Interior.[439][440]	без промена на мапи
November 13, 1997	The maritime border between the United States and Mexico was defined.[346][441]	без промена на мапи
May 26, 1998	The Supreme Court ruled that extra land added to Ellis Island since the original island was officially granted to New York in an interstate compact with New Jersey in 1834 belonged to New Jersey, owing to the fact that the island was within the territorial waters of New Jersey. The original natural boundary of Ellis Island remained an enclave of New York.[442]	без промена на мапи
December 31, 1999	All former Panama Canal Zone parcels not turned over since 1979, as well as all joint canal operations areas, were transferred to Panama.	too small to map
January 17, 2001	The maritime border between the United States and Mexico on the continental shelf in the western Gulf of Mexico beyond 200 nautical miles was defined.[346][443]	без промена на мапи
November 24, 2009	Six islands along the Rio Grande were ceded from Texas to Mexico, and three islands and two bancos were ceded from Mexico to Texas. The transfer, which had been pending for 20 years, was the first application of Article III of the 1970 Boundary Treaty.[346][385][444]	too small to map
September 23, 2014	The maritime border between the United States and Niue was defined.[346][445] The treaty was signed on May 13, 1997, but it was not ratified by the United States until at least 2002, and the United Nations shows it as entering into force on this date.[446]	без промена на мапи
January 1, 2017	The border between North Carolina and South Carolina was clarified following years of surveys and negotiation, moving 19 homes across state lines.[447][448]	too small to map
November 30, 2020	The State of Rhode Island and Providence Plantations adopted a constitutional amendment, renaming itself the State of Rhode Island.[449][450]	без промена на мапи

Bancos along the Rio Grande

The Banco Convention of 1905 between the United States and Mexico allowed, in the event of sudden changes in the course of the Rio Grande (as by flooding), for the border to be altered to follow the new course.^[451] The sudden changes often created bancos (land surrounded by bends in the river that became segregated from either country by a cutoff, often due to rapid accretion or avulsion of the alluvial channel), especially in the Lower Rio Grande Valley. When these bancos are created, the International Boundary and Water Commission investigates if land previously belonging to the United States or Mexico is to be considered on the other side of the border.^[452] In all cases of these adjustments along the Rio Grande under the 1905 convention, which occurred on 37 different dates from 1910 to 1976, the transferred land was minuscule (ranging from one to 646 acres) and uninhabited.^{[453][454][455]} -->

Напомене

1. Границе земље пратиле су колонијалне границе; ради једноставности, карте користе границе дефинисане у 1783. паришким споразумом. Једина суштинска разлика између граница пре и после Паришког споразума је југозападна граница: када је Велика Британија имала власништво над Западном Флоридом, померили су своју границу на север, на линију источно од ушћа реке Јазу, а та област тако није припадала Грузији; споразум је доделио подручје између ове и 31° северно Сједињеним Државама.
2. Градови Њу Хемпшира који су поднели петицију да се придруже Вермонту били су: Апторп, Бат, Кејнан, Оранџ, Корниш, Дрезден, Енфилд, Франконија, Лисбон , Хаверхил, Ландаф, Лебанон , Лиман, Лајм, Орфорд, и Пирмонт.^[33] Конкретан обим припојених градова није познат, пошто су границе општина често биле оцртане тек када је дошло до спора; карта користи уобичајено тумачење.
3. Градови Њу Хемпшира који су поднели петицију да се придруже Вермонту били су: Акворт, Алстед, Бат, Кардиган, Чарлстаун, Честерфилд, Клермонт, Корниш, Кројдон, Дорчестер, Дрезден, Франконија, Гилсум), Графтон, Грантхам, Гунтвејт (сада Лисабон), Хановер, Хаверхил, Хинсдејл, Ландаф, Ланкастер, Либан, Лемпстер), Линколн, Лајман, Лајм, Марлоу, Њупорт, Пјермонт, Плејнфилд, Ричмонд, Сунапи, Сури, Валпол и Вестморленд.^[39] Конкретан обим припојених градова је непознат, пошто су се границе општина често оцртавале тек када је дошло до спора; мапа користи уобичајено тумачење.
4. Градови Њујорка који су поднели петицију да се придруже Вермонту били су: „Блек-Крик“ (непознато; вероватно је или је близу Хеброна), Кембриџ, Форт Едвард, Гранвил, „Гринфилд“ (непознато; постоји град по имену Гринфилд, али лежи западно од реке Хадсон, која је експлицитно била западни део Западне уније), Хусик, Кингсбури, "Мали Хусак" (непознато; вероватно близу Хусика), Саратога, "Скортикук" (вероватно Шагхтикок), Скинбуро (сада Вајтхол), и „Апер Вајт Крик“ (вероватно Вајт Крик).^[40] Конкретан обим припојених градова није познат, пошто су се границе општина често оцртавале тек када би дошло до спора; карта користи уобичајено тумачење.
5. Споразумом су утврђене границе нове земље, од Фандија: навише „Сент Крок реком“ (која река је била спорна) до њеног извора; северно до висине копна („Северозападни угао Нове Шкотске“); дуж висине земље до "северозападне главе" реке Конектикат; доле до 45° северно]]; западно до Сент Лоренс реке; до Великих језера, преко језера Онтарио, реке Нијагара, језера Ери, реке Детроит, језера Сент Клер, реке Сент Клер, Језеро Хурон и Горње језеро; до "Дугог језера" (које је оспорено) према шумском језеру; до северозападног угла Шумског језера; затим на запад до реке Мисисипи. Међутим, Шумско језеро је било северно од извора реке Мисисипи; мапе универзално приказују ову недефинисану границу као праву линију, скоро равну на југ, између две тачке. Одатле је пратила реку Мисисипи до 31° северно; источно до реке Чатахучи до реке Флинт; линија одатле до извора реке Сент Мерис; затим доле до Атлантског океана.^[49]
6. Границе Франкленда никада нису биле дефинисане; мапа користи њен уобичајени приказ.
7. Уступљени захтев Масачусетса био је део земље западно од Њујорка и Пенсилваније које се протежу до реке Мисисипи, ограничене географским ширинама првобитне повеље Колонијe залива Масачусетс: на северу једном линијом западно од Језера Винипесоки, а на југу линијом западно од југозападног угла Масачусетса.^[43]
8. Уступљени захтев Конектиката био је појас земље западно од 120 миља западно од Пенсилваније (западна граница њеног Западног резервата) који се протеже до реке Мисисипи, омеђен 41° северно и јужна ивица западне тврдње Масачусетса, отприлике 42°2′ северно.^[43]
9. Уступљени захтев Масачусетса био је део Њујорк 82 миље западно од места где је река Делавер напустила Њујорк, до нејасне западне границе, при чему један извор каже да је то било чак једну миљу источно од реке Нијагара.^[43]
10. Нова граница између Северне Каролине и савезне државе била је, са севера, југозападно дуж разних планинских гребена; међутим, проблеми су довели до тога да геодети на крају воде линију отприлике према југу уместо да наставе дуж гребена. ^[17]
11. Нова граница између Њујорка и Вермонта била је, са севера: Језеро Шамплејн, Река Полтни, а затим на југу границе општина.^[30]
12. Нова граница између Кентакија и Вирџиније била је, са југа: север дуж Планине Камберленд и планине Пајн до Расел Форка; североисточно до Таг Форка; затим низ до Велика пешчана река и до реке Охајо.^[80]
13. Нова граница територије Индијане – северозападне територије била је, са југа, линија од ушћа реке Кентаки до Форт Рекаверија, а затим на север.^[94]
14. Нова граница између Грузије и савезне државе била је, са југа, навише Чатахучи реком до њене велике кривине (близу Вест Појнта), затим линија одатле ка и мимо Никајака. У опису границе је писало да ће ићи све док не стигне до Тенеси, и да прати то уз реку до реке Тенеси, али река је у потпуности лежала у Тенесију.^[10]
15. Постојало је питање да ли је куповина такође укључивала сливове реке Мисури и Црвене реке севера, али то питање није било релевантно пре него што је Уговор из 1818. дефинитивно решио границе. Мапе универзално приказују куповину укључујући слив реке Мисури, али искључујући слив Црвене реке.^[101]
16. Западна граница Западне Флориде представљала је низ пловних путева, углавном реке Мисисипи, Ибервил и Амите реке и језера Пончартрејн и Маурепас.^[102]
17. Нова Илиноис територија се простирала са југа од реке Вобаш до Винсенса, а затим северно.^[109]
18. Северозападни остатак територије се вероватно поново придружио територији Луизијане, пошто је њен опсег још увек био нејасно дефинисан.
19. Индијана је дефинисана као територија северно од реке Охајо и источно од реке Вабаш, али док је линија територије скренула на север у Винсенес, граница државе се наставила реком Вабаш све док није стигла до тачке где би линија повучена северно од Винсенеса последњи пут пресецала реку. Северна граница државе била је линија 16 километара северно од јужног врха језера Мичиген, све док није стигла до меридијана који је формирао западну границу Охаја, а то је била линија повучена северно од ушћа реке Мајами.^[94]
20. Нова граница територије Алабама-Мисисипија била је, са севера: уз реку Тенеси до Бер Крика (око данашњег jезера Пиквик); линијом до северозападног угла округа Вашингтон у Алабами; затим на југ.^[124]
21. Нова граница територије Арканзас са територијом Мисурија била је где река Мисисипи сусреће 36° северно: западно до Свете реке Френцис, до 36°30′ северно, затим на запад.^[117]
22. Нова граница је била, од Мексичког залива: уз реку Сабине до 32° северно; северно до Црвене реке; до 100° западно; северно до реке Арканзас; све до извора; северно до 42° северно; затим на запад до Тихог океана.^[102]
23. Нова савезна граница Мисурија била је, од ушћа реке Де Мојн: уз реку до тачке западно од Де Мојн водопада на реци Мисисипи, западно до тачке северно од ушћа реке Канзас, затим јужно.^[117]
24. Нова федерална граница територије Арканзаса, са севера, линија од југозападног угла Мисурија до тачке на реци Арканзас „100 корака источно“ од Форт Смита, као граница земаља источних Чоктоа, затим јужно.^[133] Међутим, Врховни суд Арканзаса је 1909. године утврдио да је " 100 корака источно“ била административна грешка и да је логично требало да стоји „100 корака западно“.^[146]
25. Нова граница територије Мичигена и територије Висконсина била је, од горњег језера: уз реку Монтреал до Лак Ву пустиње; линијом до извора реке Меномин; затим доле до Грин Беја. Међутим, ова дефиниција је била немогућа: река Монтреал се завршавала много пре него што је стигла до пустиње Лак Ву. Питање ће бити решено 1850. године.^[107]
26. Нова североисточна граница била је, од Пасамакуоди Залива: до реке Сент Кру до њеног извора; северно до реке Свети Џон; све до Сент Франсис реке; до његовог изворишта на језеру Похенегамук; југозападно до северозападног крака реке Сент Џон; линија одатле до места где река Сент Џон прелази 46°25’ северно; уз реку до њеног извора; дуж висоравни до извора тока Холс, затим низ ток до 45° северно.^[136][13]
27. Нова северна граница је била, од Горњег језера: уз Голуб реку до многих језера и река у склопу граничних вода, да би на крају достигла до Кишне реке; затим доле до Шумског језера.
28. Нова граница територије Висконсин била је, од Горњег језера: до реке Сент Луис до њених првих брзака; јужно до Сент Кро реке ; затим доле до реке Мисисипи.^[154]
29. Нова међународна граница била је, од Рио Гранде: дуж јужне и западне границе Новог Мексика до сусрета са реком Хила; доле до реке Колорадо; затим линија до тачке једну лигу јужно од луке Сан Дијего. Међутим, јужна граница Новог Мексика била је у питању, при чему се амерички захтев налази на 31°52′ северно, а мексички на 32°22′ северно.^[182]
30. Нова граница Калифорније и савезне државе била је, са севера: јужно дуж 120° западно до 39° северно; линијом до места где река Колорадо сече 35° северно; затим низ реку Колорадо.^[2]
31. Нова тексашка федерална граница била је, од југа: навише Рио Гранде до 32° северно ; источно до 103° западно; северно до 36°30′; затим на исток.^[170]
32. Нова савезна граница територије Новог Мексика је била од 36°30′ северно и 103° западно: северно до 38° северно; затим на запад до врха планине Сан Хуан (која се тада звала Сијера Мадре).^[199]
33. Нова међународна граница је била, почевши од места где Рио Гранде прелази 31°47′ северно: западно 100 миља; јужно до 31°20′ северно; западно до 111° западно; линија до тачке на реци Колорадо 20 миља испод ушћа реке Хила; затим уз реку Колорадо.^[208]
34. Нова граница Минесоте и савезне државе била је, са севера: навише Црвена река севера до реке Бојс де Су; до тога до језера Траверс и његовог јужног врха; линија до Великог каменог језера и кроз њу до његовог јужног врха; затим на југ.^[188]
35. Нова граница територије Орегон-Вашингтон била је, са севера, уз реку Снејк до ушћа реке Овајихи, а затим на југ.^[185]
36. Границе територије Џеферсона на које се полаже право биле су између 37° северно, 43° северно, 102° западно и 110° западно.^[220]
37. The borders of Colorado Territory were parallels 32° north, 37° north, and Washington meridians 25° west and 32° west.^[226]
38. The new Nebraska Territory–Dakota Territory border was, from the east: up the Missouri River to the Niobrara River; up that to the Keya Paha River; up that to 43° north; then west.^[206]
39. The decree transferred land from the left bank of the Blackstone River to Rhode Island, including what is now East Providence, in exchange land around Fall River being transferred to Massachusetts.^[12]
40. The Virginia counties that became West Virginia were: Barbour, Boone, Braxton, Brooke, Cabell, Calhoun, Clay, Doddridge, Fayette, Gilmer, Greenbrier, Hampshire, Hancock, Hardy, Harrison, Jackson, Kanawha, Lewis, Logan, McDowell, Marion, Marshall, Mason, Mercer, Monongalia, Monroe, Morgan, Nicholas, Ohio, Pendleton, Pleasants, Pocahontas, Preston, Putnam, Raleigh, Randolph, Ritchie, Roane, Taylor, Tucker, Tyler, Upshur, Wayne, Webster, Wetzel, Wirt, Wood, and Wyoming.^[255]
41. The new Idaho Territory–Montana Territory border was, from the north: south along 39° west from Washington to the crest of the Bitterroot Range and the Rocky Mountains; along that to 44°30′ north; east to 34° west from Washington; north to 45° north; then east.^[259]
42. The new Dakota Territory–Idaho Territory border was, from the south: north along 33° west from Washington to the crest of the Rocky Mountains, then northwest along that to the new tripoint with Montana Territory.^[230]
43. The borders of the Department of Alaska were, from the Dixon Entrance: Up the Portland Channel to 56° north; then along the "summit of the mountains situated parallel to the coast" (the definition of which was disputed) to 141° west; then north.^[270]
44. The borders of Wyoming Territory were parallels 41° north and 45° north, and Washington meridians 27° west and 34° west.^[279]
45. The new Oklahoma Territory–federal border was, from where the Red River meets 98° west: north to the Canadian River; down that to Seminole land; north along that border to the North Canadian River; down that to Creek land; north and east along that border to 96° west; then north. This omits the Cherokee Outlet, whose complex borders separated the main portion of Oklahoma Territory from the former Public Land Strip.^[304]

Референце

1. Van Zandt, pp. 14–15
2. Van Zandt, pp. 151–153
3. Moore, John Bassett (1906). „A Digest of International Law as Embodied in Diplomatic Discussions, Treaties and Other International Agreements, International Awards, the Decisions of Municipal Courts, and the Writings of Jurists and Especially in Documents, Published and Unpublished, Issued by Presidents and Secretaries of State of the United States, the Opinions of the Attorneys-General, and the Decisions of Courts, Federal and State”. Washington, DC: U.S. Government Printing Office. стр. 566—580. Архивирано из оригинала 1. 5. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Ryden, George Herbert. The Foreign Policy of the United States in Relation to Samoa. New York: Octagon Books, 1975.
5. http://www.vinow.com/general_usvi/history/ Архивирано на сајту (2. јануар 2017) Vinow.com. Virgin Islands History. Retrieved January 18, 2018.
6. „Declaration of Independence: A Transcription”. National Archives and Records Administration. новембар 2015. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. Van Zandt, pp. 72–74
8. Van Zandt, pp. 84–85
9. „Delaware Government Facts & Symbols”. Government of Delaware. Архивирано из оригинала 9. 1. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. Van Zandt, pp. 100–104
11. Van Zandt, pp. 85–88
12. Van Zandt, pp. 65–71
13. Van Zandt, pp. 60–64
14. Hampshire, New (1824). The Laws of the State of New Hampshire. стр. 239—240. Приступљено 16. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. Van Zandt, pp. 79–80
16. Van Zandt, pp. 74–79
17. Van Zandt, pp. 96–99
18. Van Zandt, pp. 80–84
19. Van Zandt, pp. 71–72
20. „Rhode Island declares independence”. History Channel. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
21. Van Zandt, pp. 99–100
22. Van Zandt, pp. 92–95
23. „Nine Capitals of the United States”. U.S. Senate. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
24. „8 Forgotten Capitals of the United States”. History. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
25. „The North Carolina – South Carolina Border Surveys – 1730 to 1815”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
26. Kelly, Stephen R. (23. 8. 2014). „How the Carolinas Fixed Their Blurred Lines”. The New York Times. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
27. O'Connor, Joe (27. 11. 2012). „Puffin Wars: The island paradise at centre of last Canada-U.S. land dispute”. National Post. Приступљено 1. 4. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
28. „Constitution of Delaware”. Avalon Project. Yale Law School. 1776. Архивирано из оригинала 9. 7. 2009. г. Приступљено 10. 6. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
29. „Constitution of Pennsylvania”. Avalon Project. Yale Law School. 1776. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
30. Van Zandt, pp. 64–65
31. Court, New Hampshire (Colony) Probate (1877). Provincial and State Papers relating to New Hampshire. стр. 242–246. Приступљено 16. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
32. Vermont 2006 J.R.H. 3, Joint Resolution Designating January as Vermont History and Independence Month Архивирано октобар 11, 2006 на сајту
33. Vermont State Papers, pp. 89–103
34. „The Historical Geography of Vermont”. Архивирано из оригинала 12. 1. 2016. г. Приступљено 24. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
35. „East Union”. The Vermont Encyclopedia. University Press of New England. 2003. стр. 111. ISBN 978-1-58465-086-7. 1584650869.
36. Crumrine, Boyd (1902). „Boundary Controversy between Pennsylvania and Virginia; 1748–1785”. Annals of Carnegie Museum. 1: 505—568. Приступљено 20. 8. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
37. „Virginia-Tennessee Border”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
38. „Articles of Confederation”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
39. Vermont State Papers, pp. 136–137: "Agreeably to the recommendation of the committees, the Legislature of Vermont was adjourned to the first Wednesday of April [1781]; at which time, it met at Windsor, and the union of the grants, east and west of Connecticut river, was consummated"
40. Vermont State Papers, pp. 138–141
41. „West Union”. The Vermont Encyclopedia. University Press of New England. 2003. стр. 319. ISBN 978-1-58465-086-7. 1584650869.
42. Шаблон:Ussc
43. Walker, стр. 65 harvnb грешка: no target: CITEREFWalker (help)
44. „Virginia's Cession of the Northwest Territory”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 21. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
45. Spencer, Jesse Ames (1912). The United States: its beginnings, progress and modern development, Volume 3. Приступљено 14. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
46. Gnichtel, Frederick W. (1921). „The "Pennamite Wars" and the Trenton Decree of 1782”. Proceedings of the New Jersey Historical Society. 6. Приступљено 8. 11. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
47. Worthing C. Ford; . (ур.). Journals of the Continental Congress, 1774–1789. 26. стр. 112—121. Архивирано из оригинала 09. 03. 2022. г. Приступљено 14. 02. 2022.
48. Van Zandt, pp. 10–22
49. Treaty of Paris, 1783 Архивирано мај 15, 2007 на сајту ; International Treaties and Related Records, 1778–1974; General Records of the United States Government, Record Group 11; National Archives.
50. McGee, Gentry Richard (1911). A History of Tennessee from 1663 to 1914: For Use in Schools. American Book Company. стр. 95–99. Приступљено 29. 12. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
51. Williams, Samuel C. (1933). History of the Lost State of Franklin. стр. 30.
52. Schlueter, Roger (8. 9. 2016). „The state that almost was an original colony”. Belleville News-Democrat. Архивирано из оригинала 9. 9. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
53. Van Zandt, pp. 109–111
54. Van Zandt, pp. 47–49
55. Van Zandt, pp. 111–114
56. Northwest Ordinance Архивирано март 16, 2013 на сајту , July 13, 1787; (National Archives Microfilm Publication M332, roll 9); Miscellaneous Papers of the Continental Congress, 1774–1789; Records of the Continental and Confederation Congresses and the Constitutional Convention, 1774–1789, Record Group 360; National Archives.
57. Worthington C. Ford; . (ур.). Journals of the Continental Congress, 1774–1789. 33. стр. 466—477.
58. „Ratification of the Constitution by the State of Delaware; December 7, 1787”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
59. „Ratification of the Constitution by the State of Pennsylvania; December 12, 1787”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
60. „Ratification of the Constitution by the State of New Jersey; December 18, 1787”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
61. „Ratification of the Constitution by the State of Georgia; January 2, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
62. „Ratification of the Constitution by the State of Connecticut; January 8, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 7. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
63. „Ratification of the Constitution by the State of Massachusetts; February 6, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 9. 2. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
64. „Ratification of the Constitution by the State of Maryland; April 28, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
65. „Ratification of the Constitution by the State of South Carolina; May 23, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 8. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
66. „Ratification of the Constitution by the State of New Hampshire; June 21, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
67. „Ratification of the Constitution by the State of Virginia; June 26, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
68. „Ratification of the Constitution by the State of New York; July 26, 1788”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 24. 10. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
69. Williams, Samuel C. (1933). History of the Lost State of Franklin. стр. 230.
70. 1 Stat. 50
71. „Ratification of the Constitution by the State of North Carolina; November 21, 1789”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
72. 1 Stat. 106
73. 1 Stat. 123
74. „Ratification of the Constitution by the State of Rhode Island; May 29, 1790”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г. Приступљено 30. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
75. 1 Stat. 130
76. 1 Stat. 191
77. 1 Stat. 130, 1 Stat. 214
78. Van Zandt, pp. 88–92
79. Tindall, William (25. 2. 1919). „Naming the Seat of Government of the United States: A Legislative Paradox”. Records of the Columbia Historical Society. Historical Society of Washington, D.C. 23: 10—25. JSTOR 40067136.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
80. Van Zandt, p. 111
81. Virginia Compacts, § 1-307. Compact and boundary with Kentucky Архивирано јун 24, 2016 на сајту
82. 1 Stat. 189
83. Thorpe, Francis Newton (1906). The Federal and State Constitutions, Colonial Charters, and Other Organic Laws of the States, Territories, and Colonies Now or Heretofore Forming the United States of America. Government Printing Office. стр. 568. ISBN 0-89941-792-2. Приступљено 26. 10. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
84. Hemenway Eric; Little Traverse Bay Bands of Odawa Indians. „Summer 1795: The Treaty of Greenville creates an uneasy peace”. National Park Service. Архивирано из оригинала 09. 03. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
85. „Jay's Treaty”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 2. 11. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
86. „Treaty of Friendship, Limits, and Navigation Between Spain and The United States; October 27, 1795”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 30. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
87. Van Zandt, p. 22
88. 1 Stat. 491
89. 1 Stat. 549
90. Van Zandt, pp. 105–106
91. Van Zandt, p. 12
92. 2 Stat. 56
93. „Proclamation of President Adams Accepting the Political Rights over Western Reserve”. 1916. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
94. Van Zandt, pp. 114–115
95. 2 Stat. 58
96. Carter II, Edward C. (1971—1972), „Benjamin Henry Latrobe and the Growth and Development of Washington, 1798–1818”, Records of the Columbia Historical Society: 139
97. „The Acts of Union, 1800”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 11. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
98. 2 Stat. 103
99. 2 Stat. 173
100. Шаблон:Ussc
101. Van Zandt, pp. 23–26
102. Van Zandt, pp. 26–27
103. 2 Stat. 303
104. 2 Stat. 283
105. Van Zandt, pp. 106–108
106. 2 Stat. 309
107. Van Zandt, pp. 127–128
108. 2 Stat. 331
109. Van Zandt, pp. 116–117
110. 2 Stat. 514
111. Higgs, Robert. „"Not Merely Perfidious but Ungrateful": The U.S. Takeover of West Florida”. Independent Institute. Архивирано из оригинала 23. 5. 2016. г. Приступљено 14. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
112. „Proclamation—Occupation of West Florida (October 27, 1810)”. Miller Center of Public Affairs. Архивирано из оригинала 30. 10. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
113. Cox, Isaac Joslin (1918). The West Florida Controversy, 1798–1813 – a Study in American Diplomacy. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins Press.
114. 2 Stat. 701
115. 2 Stat. 734
116. 2 Stat. 743
117. Van Zandt, pp. 117–118
118. 2 Stat. 708
119. Louisiana; Lislet, Louis Moreau (1828). A General Digest of the Acts of the Legislature of Louisiana: Passed from the Year 1804, to 1827, Inclusive. стр. 9. Приступљено 28. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
120. „Detroit surrenders without a fight”. The History Channel. Архивирано из оригинала 19. 5. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
121. Farmer, Silas (1884), The History of Detroit and Michigan: Or, the Metropolis Illustrated, Detroit: S. Farmer, стр. 224, OCLC 359750
122. „Town History”. Town of Brookville, Maryland. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
123. 3 Stat. 289, 3 Stat. 399
124. Van Zandt, pp. 108–109
125. 3 Stat. 371
126. 3 Stat. 348, 3 Stat. 472
127. Alabama Terr. Acts 1818, 1st session, pp. 17–18 Архивирано март 4, 2016 на сајту
128. Burrage, Henry Sweetser (1919). Maine in the Northeastern Boundary Controversy. State. стр. 78. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
129. 3 Stat. 428, 3 Stat. 536
130. 8 Stat. 248
131. „Treaties in Force” (PDF). United States Department of State. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
132. 3 Stat. 493
133. Van Zandt, pp. 118–120
134. 3 Stat. 489, 3 Stat. 608
135. 3 Stat. 544
136. Van Zandt, pp. 55–60
137. 3 Stat. 565
138. Rowland, Dunbar (1917). The Official and Statistical Register of the State of Mississippi, Volume 4. стр. 57—58. Приступљено 23. 11. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
139. „Alabama Acts 1820, 2nd session, p. 92”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 14. 02. 2022.
140. „The United States Formally Takes Control of Florida (July 17, 1821)”. State Library and Archives of Florida. Архивирано из оригинала 8. 9. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
141. 3 Stat. 545
142. 3 Stat. 654
143. Van Zandt, pp. 104–105
144. 4 Stat. 40
145. „Convention Between the United States of America and His Majesty the Emperor of All the Russias, Relative to Navigating, Fishing, Etc., in the Pacific Ocean”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
146. Supreme Court, Arkansas; Williams, George W. (1910). Arkansas Reports: Cases Determined in the Supreme Court of Arkansas, Volume 93. стр. 168—171. Приступљено 5. 4. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
147. 7 Stat. 311
148. Van Zandt, pp. 15-17
149. Keedy, Edwin R. (јануар 1953). „The Constitutions of the State of Franklin, the Indian Stream Republic and the State of Deseret”. University of Pennsylvania Law Review. 101 (4): 521—525. JSTOR 3309935. doi:10.2307/3309935. Архивирано из оригинала 15. 03. 2024. г. Приступљено 14. 02. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
150. 4 Stat. 701
151. Foreign Office, Great Britain (1852). British and Foreign State Papers. стр. 444. Приступљено 28. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
152. 5 Stat. 50
153. 5 Stat. 10
154. Van Zandt, pp. 128–131
155. „The Frostbitten Convention; or, How Michigan Ended the Toledo War and Became a State”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
156. 5 Stat. 144
157. Combs, H. Jason (2002). „The Platte Purchase and Native American Removal”. Plains Anthropologist. 47 (182): 265—274. JSTOR 25669782. S2CID 163783522. doi:10.1080/2052546.2002.11932095.
158. 5 Stat. 34, 5 Stat. 802
159. 5 Stat. 235
160. Van Zandt, pp. 131–133
161. PA50#v=onepage&q&f=false An ACT defining the northern boundary line of this State Архивирано мај 9, 2016 на сајту , accessed July 12, 2015
162. 5 Stat. 674
163. „Text of "The Webster–Ashburton Treaty"”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 25. 8. 2006. г. Приступљено 4. 8. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
164. Van Zandt, pp. 17–18
165. „Evolution of Michigan's Boundaries: The Minnesota Sliver”. Michigan State University. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 27. 12. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
166. Text from Webster–Ashburton Treaty: "till the line thus run intersects the old line of boundary surveyed and marked by Valentine and Collins previously to the year 1774, as the 45th degree of north latitude, and which has been known and understood to be the line of actual division between the States of New York and Vermont on one side, and the British Province of Canada on the other"
167. „Provisional and Territorial Records Guide – 1843 Map”. Oregon State Archives. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
168. 5 Stat. 742
169. 9 Stat. 108
170. Van Zandt, pp. 120–127
171. „A Guide to the United States' History of Recognition, Diplomatic, and Consular Relations, by Country, since 1776: Texas”. United States State Department. Архивирано из оригинала 1. 4. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
172. „Text of "Treaty with Great Britain, in Regard to Limits Westward of the Rocky Mountains"”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 19. 4. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
173. Lavash, Donald (2006). A Journey Through New Mexico History. стр. 129. ISBN 978-0-86534-541-6. Приступљено 16. 3. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
174. „New Mexico – Laws for the Government of the Territory of New Mexico; September 22, 1846”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 1. 4. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
175. „(James S. Calhoun's Annotated Copy) Map of the Territory of New Mexico Made by Order of Brig. Gen. S.W. Kearny under Instructions from Lieut. W.H. Emory, U.S.T.E. by Lieut's J.W. Abert and W.G. Peck, U.S.T.E., 1846–7”. 1850. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
176. 9 Stat. 117
177. 9 Stat. 35
178. 9 Stat. 1000
179. An ACT to extend the jurisdiction of the commonwealth of Virginia over the county of Alexandria Архивирано мај 10, 2016 на сајту
180. 9 Stat. 233
181. Williams, J. Fletcher (1894). Henry Hastings Sibley: A Memoir. Minnesota Historical Society. стр. 277–281. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
182. Van Zandt, pp. 28–29
183. 9 Stat. 922
184. 9 Stat. 323
185. Van Zandt, pp. 153–155
186. 48 Stat. 660
187. 9 Stat. 403
188. Van Zandt, pp. 133–134
189. Danver, Steven L (25. 4. 2013). „Young, Brigham”. Encyclopedia of Politics of the American West. стр. 675. ISBN 978-1-4522-7606-9. Приступљено 28. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
190. 9 Stat. 245
191. „Boundaries”. Handbook of Texas Online. Texas State Historical Association. Приступљено 10. 5. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
192. Andrew, Bunyan H. (1949). „Some Queries Concerning the Texas-Louisiana Sabine Boundary”. The Southwestern Historical Quarterly. 53 (1): 1—18. JSTOR 30240685.
193. 394 Stat. 1
194. 9 Stat. 452
195. 9 Stat. 453
196. Van Zandt, pp. 159–160
197. „Buffalo Water Intake, Horseshoe Reef Light Historical Marker”. www.hmdb.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 12. 2024. г. Приступљено 2024-03-25.
198. Treaty between the United States of America and the United Kingdom Concerning the Boundary between the United States and the Dominion of Canada from the Atlantic Ocean to the Pacific Ocean, signed April 11, 1908; accessed June 30, 2015
199. Van Zandt, pp. 160–165
200. 9 Stat. 446
201. Deseret (1919). Laws and ordinances of the state of Deseret (Utah). Shepard Book Co. стр. Prefatory. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
202. Шаблон:Usstat
203. Van Zandt, pp. 155–156
204. 10 Stat. 277
205. Van Zandt, pp. 138–139
206. Van Zandt, pp. 136–138
207. Kenneth R. Turner, "No Man's Land", Архивирано април 2, 2015 на сајту Encyclopedia of Oklahoma History and Culture, www.okhistory.org (accessed June 4, 2015).
208. Van Zandt, p. 29
209. „Gadsden Purchase Treaty : December 30, 1853”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 19. 5. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
210. 10 Stat. 575
211. 10 Stat. 602
212. Van Zandt, p. 70
213. Report of the Regents of the University on the Boundaries of the State of New York, Volume II. 1884. стр. 219—223. Приступљено 9. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
214. Florida v. Georgia, 58 U.S. 478, 480 (US 1854).
215. 11 Stat. 285
216. 11 Stat. 383
217. Kleber, John E. „Middleton Offset”. The Kentucky Encyclopedia. стр. 635. ISBN 0-8131-2883-8. Приступљено 28. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
218. „Tennessee-Kentucky border didn't turn out as straight as it was supposed to be” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
219. „Departmental Manual”. U.S. Department of the Interior Office of Insular Affairs. Приступљено 15. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)^{[мртва веза]}
220. Paxson, Frederic L. (1906). „The Territory of Colorado”. The American Historical Review. 12 (1): 53—65. JSTOR 1832884. doi:10.2307/1832884.
221. Шаблон:Ussc
222. „Vanishing of Sarah Ann, Tiny Pacific Island, Causes Scientists Much Worry”. Washington: Lundington Daily News. 16. 10. 1932. стр. 1. Приступљено 13. 1. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
223. „Secession Ordinances of 13 Confederate States”. University of Houston. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
224. 12 Stat. 126
225. Constitution for the Provisional Government of the Confederate States of America Архивирано август 20, 2016 на сајту , accessed July 8, 2015
226. Van Zandt, pp. 141–144
227. 12 Stat. 172
228. An Act to admit Texas as a member of the Confederate States of America Архивирано август 20, 2016 на сајту , accessed July 8, 2015
229. 12 Stat. 239
230. Van Zandt, pp. 134–136
231. 12 Stat. 209
232. Van Zandt, pp. 158–159
233. „Arizona Territory”. National Park Service. Архивирано из оригинала 6. 4. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
234. An Act to admit the Commonwealth of Virginia as a member of the Confederate States of America Архивирано август 20, 2016 на сајту , accessed July 8, 2015
235. An Act to admit the State of Arkansas into the Confederacy Архивирано август 20, 2016 на сајту , accessed July 8, 2015
236. An Act to admit the State of North Carolina into the Confederacy, on a certain condition Архивирано август 20, 2016 на сајту , accessed June 29, 2016
237. „Secession”. John Locke Foundation.
238. Confederate Congress 1861, 1:272. (View the page cited)
239. „VIRGINIA.; The Restored Government of Virginia—History of the New State of Things”. The New York Times. 26. 6. 1864. Архивирано из оригинала 12. 8. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
240. Navy Dept, United States; Rush, Richard (1922). Official Records of the Union and Confederate Navies in the War of the Rebellion. стр. 103. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
241. Colton, Ray Charles (1985). The Civil War in the Western Territories. University of Oklahoma Press. стр. 122—123. ISBN 0-8061-1902-0. Приступљено 3. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
242. KY Acts 1861 p. 110 Архивирано децембар 21, 2016 на сајту
243. Confederate Public Law Session V, Chapter I; accessed May 22, 2015
244. Confederate Public Law Session V, Chapter V Архивирано април 21, 2016 на сајту ; accessed May 22, 2015
245. „As long as grass shall grow and water run: The treaties formed by the Confederate States of America and the tribes in Indian Territory, 1861”. University of Nebraska–Lincoln. Архивирано из оригинала 24. 10. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
246. „Maps and History of Oklahoma County 1830–1900”. 28. 10. 2010. Архивирано из оригинала 14. 4. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
247. 11 Stat. 382
248. „Palmyra Atoll”. Office of Insular Affairs. 11. 6. 2015. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 8. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
249. 12 Stat. 575
250. Van Zandt, p. 165
251. 12 Stat. 664
252. 12 Stat. 808
253. Van Zandt, pp. 156–158
254. Martis, Kenneth C., "Historical Atlas of Political Parties in the United States Congress: 1789-1989. 1989.  0-02-920170-5. стр. 116..
255. Van Zandt, pp. 95–96
256. 13 Stat. 731
257. W.Va. Acts 1863, 1st sess., ch. 35, sec. 1/pp. 33–35 Архивирано април 6, 2016 на сајту
258. W.Va. Acts 1863, 1st sess., ch. 90, sec. 1/pp. 103–105 Архивирано мај 22, 2016 на сајту
259. Van Zandt, pp. 145–151
260. 13 Stat. 85
261. „Chronology”. Historical Dictionary of the British Empire. London: Rowman & Littlefield. 2015. стр. xix—xxxviii. ISBN 978-0-8108-7524-1. Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. Приступљено 4. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
262. 13 Stat. 749
263. „Remaining Confederate Cabinet Dissolves”. Kansas City Public Library. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
264. 14 Stat. 43
265. 14 Stat. 364
266. Society, Nevada State Historical (1909). First Biennial Report of the Nevada Historical Society. стр. 133. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
267. 14 Stat. 820
268. „Acquisition Process of Insular Areas”. United States Department of the Interior Office of Insular Affairs. 12. 6. 2015. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
269. Hawaii. Dept. of the Attorney General (1925). Opinions of the Attorney General of Hawaii. Paradise of the Pacific Press. стр. 244.
270. Van Zandt, pp. 29–33
271. Van Zandt, pp. 165–166
272. „Treaty concerning the Cession of the Russian Possessions in North America by his Majesty the Emperor of all the Russias to the United States of America”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 29. 1. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
273. 15 Stat. 72
274. Act authorizing readmission on ratification of 14th amendment: 15 Stat. 73. Florida ratified the amendment before that law was passed, so Florida was readmitted upon passage of the law.
275. Act authorizing readmission on ratification of 14th amendment: 15 Stat. 73. Proclamation of North Carolina's ratification: 15 Stat. 703.
276. Act authorizing readmission on ratification of 14th amendment: 15 Stat. 73. Proclamations of Louisiana's and South Carolina's ratification: 15 Stat. 704.
277. Act authorizing readmission on ratification of 14th amendment: 15 Stat. 73. Proclamation of Alabama's ratification: 15 Stat. 704.
278. Meyers, Christopher C. (2008). The Empire State of the South. ISBN 978-0-88146-111-4. Архивирано из оригинала 21. 5. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
279. Van Zandt, pp. 144–145
280. 15 Stat. 178
281. „Wyoming History”. State of Wyoming. Архивирано из оригинала 8. 11. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
282. Van Zandt, pp. 136, 149–150
283. Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Georgia (United States)”. (на језику: енглески). 11 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 751—758; see page 757.
284. 16 Stat. 62
285. 16 Stat. 67
286. 16 Stat. 80
287. 16 Stat. 363
288. „Northwest Territories”. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
289. 16 Stat. 93
290. „British Columbia”. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
291. Van Zandt, p. 18
292. „Vostok Island”. Historical Dictionary of the British Empire. London: Rowman & Littlefield. 2015. стр. 561—562. ISBN 978-0-8108-7524-1. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 2. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
293. 17 Stat. 464
294. 18 Stat. 474
295. „Union Islands”. Historical Dictionary of the British Empire. London: Rowman & Littlefield. 2015. стр. 540—541. ISBN 978-0-8108-7524-1. Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г. Приступљено 2. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
296. 21 Stat. 72
297. „Flint Island”. Historical Dictionary of the British Empire. London: Rowman & Littlefield. 2015. стр. 191. ISBN 978-0-8108-7524-1. Архивирано из оригинала 12. 5. 2016. г. Приступљено 2. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
298. 22 Stat. 35
299. Watkins, Albert (1913). „Nebraska Territorial Acquisition”. Collections of the Nebraska State Historical Society. Nebraska State Historical Society. XVII: 53. Приступљено 18. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
300. Letters Patent ... for the Annexation of Morant and Pedro Cays to the Island of Jamaica Архивирано април 17, 2016 на сајту
301. 23 Stat. 24
302. „Unknown title”. United Empire. Royal Colonial Institute. 4: 266. 1914. Приступљено 22. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
303. 25 Stat. 676
304. Van Zandt, pp. 139–140
305. 26 Stat. 81
306. 26 Stat. 215
307. 26 Stat. 222
308. 27 Stat. 640
309. 28 Stat. 107
310. 30 Stat. 214
311. „Hawaii”. Office of the Historian, Bureau of Public Affairs, United States Department of State. Архивирано из оригинала 19. 6. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
312. 30 Stat. 750
313. "U.S. Insular Areas: Application of the U.S. Constitution" Архивирано фебруар 16, 2008 на сајту (pdf). Report to the Chairman, Committee on Resources, House of Representatives. United States General Accounting Office. November 1997. Page 39, footnote 2.
314. Report of the Hawaiian Commission, S. Doc. No. 16, 55th Cong., at 4 (3d Sess. 1898)
315. „Wake Island Occupation” (PDF). The New York Times. 21. 3. 1899. Приступљено 14. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)^{[мртва веза]}
316. „Treaty of Peace Between the United States and Spain; December 10, 1898”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 23. 5. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
317. Island of Palmas Case (Netherlands, USA) Архивирано октобар 3, 2016 на сајту , April 4, 1928; accessed June 2, 2015
318. „Treaties, Cessions, and Federal Laws”. American Samoa Bar Association. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
319. 31 Stat. 77
320. https://americansamoa.noaa.gov/about/history.html National Marine Sanctuary of American Samoa. History. americansamoa.noaa.gov. Retrieved January 18, 2018.
321. 31 Stat. 141
322. Van Zandt, p. 166
323. 31 Stat. 1465
324. Va. Code Ann. § 1-306, Virginia Compacts – Boundary with Tennessee Архивирано јун 24, 2016 на сајту
325. Map of the borders of the Treaty of Paris (1898)
326. 31 Stat. 1942
327. „The Philippines, 1898—1946”. Office of the Historian of the United States House of Representatives. Приступљено 25. 1. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
328. 31 Stat. 895
329. 32 Stat. 691
330. „Agreement Between the United States and Cuba for the Lease of Lands for Coaling and Naval stations; February 23, 1903”. The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
331. Kramer, Paul (30. 7. 2013). „A Useful Corner of the World: Guantánamo”. The New Yorker. Приступљено 4. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
332. DuVal, Miles P. (1947). And the Mountains Will Move: The Story of the Building of the Panama Canal. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1151-7. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
333. 33 Stat. 2234
334. Canal Zone Boundaries Архивирано април 28, 2016 на сајту ; signed June 15, 1904; accessed June 30, 2015
335. Van Zandt, pp. 58–60
336. Committee On Appropriations, United States. Congress. House; Tawney, James A (1908). Hearings concerning estimates for construction of the Isthmian Canal for the fiscal year 1909. U.S. Government Printing Office. стр. 396. Приступљено 6. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
337. H.R. Doc. No. 458 part 10, 58th Cong., 2nd Sess. (1904), pp. 936–941 (Specifically for this citation, sec. 5 on page 938)
338. 33 Stat. 714
339. Myers, Arther J.; Vosburg, David L. (новембар 1964). „Distances Within the State of Oklahoma” (PDF). Oklahoma Geology Notes. University of Oklahoma. 24 (11): 256. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
340. 35 Stat. 2160
341. Van Zandt, pp. 18–20
342. International Boundary between the United States and the Dominion of Canada through the St. Lawrence River and Great Lakes, Sheet No. 12 – Niagara River (Мапа). Buffalo, New York: International Waterways Commission. 15. 8. 1913. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
343. Шаблон:Ussc
344. 36 Stat. 2477
345. Van Zandt, p. 20
346. „Maritime Boundaries”. United States Department of State. Приступљено 19. 8. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
347. „Who Owns Pope's Folly Island?”. The New York Times. 20. 6. 1893. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
348. Link to a download for the United States Geological Survey map of the Eastport Quadrangle from 1907:
349. „Manu'a celebrates 105 years under the U.S. Flag”. Samoa News. 16. 7. 2009. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
350. 37 Stat. 39
351. 37 Stat. 1728
352. 37 Stat. 512
353. Bowden, J.J. (октобар 1959). „The Texas-New Mexico Boundary Dispute Along the Rio Grande” (PDF). Southwestern Historical Quarterly. Texas State Historical Association. 63 (2): 221—237. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
354. „Formerly Disputed Islands”. U.S. Department of the Interior Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
355. 38 Stat. 1893
356. Canal Zone Boundaries Архивирано мај 16, 2016 на сајту , signed September 2, 1914; U.S. Treaty Series 610; accessed June 30, 2015
357. „Boundary Convention”. The Canal Record. Balboa Heights, Panama. 9. 6. 1915. Архивирано из оригинала 27. 8. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
358. McCain, William D. (1965). The United States and the Republic of Panama (2nd printing). New York: Russell & Russell. стр. 144—159.
359. 39 Stat. 1763
360. 39 Stat. 545
361. 39 Stat. 1706
362. Van Zandt, pp. 39–40
363. „Letter, Chester Harding (Governor of the Panama Canal Zone) to Luis Urriola (President of the Republic of Panama), July 12, 1918”. Memoria Que Presenta el Secretario de Relaciones Exteriores a la Honorable Asamblea Nacional en Sus Sesiones Ordinarias de 1918. Panama: Republic of Panama: 303—305. 1919.
364. „The Panama Canal Record”. XIII (39). Balboa Heights, Canal Zone: The Panama Canal. 12. 5. 1920. стр. 584—585. „... it was not until the year 1918, when the Governor of the Canal Zone addressed a communication to the Secretary of Foreign Affairs of the Republic of Panama stating that the United States Government would require 50.6 hectares, that the exact area expropriated was definitely known.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
365. Canal Zone. Office of the Governor. (1919). Annual Report of the Governor of the Panama Canal for the Fiscal Year ended June 30, 1919. Washington, DC: U.S. Government Printing Office. стр. 94. Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г. „A survey was made and a map drawn up showing the boundary lines of the Punta Paitilla military reservation. Various areas were determined with reference to high and low water and the old and new city boundary lines. Permanent monuments were set and a description written up by metes and bounds. A tracing was made of the map of the military reservation known as area 'A'.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
366. Panama Canal Zone and Vicinity Showing Judicial Districts (Мапа). National Archives, College Park, Maryland: United States Army. 1927. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (with hand-drawn features dated 1932)
367. 40 Stat. 959
368. U.S. For. Rel., 1920, III, 314–322; Specifically, page 315, D-No. 60
369. U.S. For. Rel., 1920, III, 314–322; Specifically, page 322, S.P.-No. 1362
370. Ecenbarger, Bill (30. 8. 2001). Walkin' the Line: A Journey from Past to Present Along the Mason-Dixon. M. Evans and Company, Inc. стр. 89—91. ISBN 978-1-4617-1076-9. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
371. Link to a download for the United States Geological Survey map of the Elkton Quadrangle from August 1900: . Note that later reprints of the same map, as early as 1906, changed ownership of the Wedge to Delaware:
372. States, United (1921). „Pub.Res. 7”. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
373. Hayes, J. Carroll (јул 1923). „The Delaware Curve: The Story of the Pennsylvania-Delaware Circular Boundary”. Pennsylvania Magazine of History and Biography. Historical Society of Pennsylvania. 47 (3). Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
374. „Refuse to be Expatriated: Citizens of Delaware Decline to Become Pennsylvanians”. The New York Times. 19. 12. 1892. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
375. „Kingman Reef”. Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
376. Reply of the United States to the Honduran Claim of Sovereignty over the Swan Islands Архивирано март 4, 2016 на сајту , accessed July 8, 2015
377. Annual Report of the Governor of the Panama Canal for the Fiscal Year ended June 30, 1924. Washington, DC: [U.S.] Government Printing Office. 1924. стр. 13. Приступљено 10. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
378. Шаблон:Cite executive order
379. „Pub.Res. 75” (PDF). 1925. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 10. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
380. „Treaty Between Canada and the United States of America to define more accurately and to complete the International Boundary between the two Countries” (PDF). 24. 2. 1925. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
381. Van Zandt, pp. 21–22
382. Шаблон:Cite executive order
383. Шаблон:Ussc
384. „Minute 99: Re accretions lands on Colorado River—also Farmers and Fain Bancos.Decision reached.” (PDF). International Boundary and Water Commission. 26. 10. 1927. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
385. „Minutes between the United States and Mexican Sections of the IBWC”. International Boundary and Water Commission. Архивирано из оригинала 13. 7. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
386. Шаблон:Ussc
387. 47 Stat. 145
388. Шаблон:UnitedStatesCode2
389. 47 Stat. 2198
390. Shih, Yang-Ch'Eng. American Water Resources Administration. стр. 1027. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
391. The details of the project are contained in IBWC minutes 145 through 167.„Minutes 1 through 179”. International Boundary and Water Commission. Архивирано из оригинала 16. 6. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
392. „Proclamation 2148—Establishment of the Commonwealth of the Philippines”. The American Presidency Project. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
393. 48 Stat. 456
394. Шаблон:Ussc
395. Шаблон:Cite executive order
396. 49 Stat. 1807
397. Bevans, Charles Irving (1976). Treaties and Other International Agreements of the United States, Volume 12. Приступљено 12. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
398. „Treaty of Friendship and Cooperation” (PDF). Library of Congress. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 11. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
399. Foreign relations of the United States diplomatic papers, General, the British Commonwealth and Europe (1939). U.S. Department of State. 1939. стр. 317—319. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
400. „Japanese Occupation of Guam”. Guampedia. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 12. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
401. „Surrender of Wake Atoll, 4 September 1945”. Naval History & Heritage Command. Архивирано из оригинала 23. 10. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
402. „71st Anniversary of the Second Philippine Republic”. Republic of the Philippines Presidential Museum and Library. Архивирано из оригинала 15. 3. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
403. „United Nations Treaty Series Volume 7” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 10. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
404. Шаблон:Cite executive order
405. Tokelau Act 1948 Архивирано август 16, 2016 на сајту , NZ Pub Act 1948 No. 24; accessed July 2, 2015
406. „Organic Act of Guam”. Guampedia. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 30. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
407. 64 Stat. 384
408. 64 Stat. 397
409. Convention between the United States of America and the Republic of Panama regarding the Colon Corridor and certain other corridors through the Canal Zone Архивирано март 4, 2016 на сајту , signed May 24, 1950; UNTS 3430; accessed June 30, 2015
410. Vinokurov, Evgeny (2007). Theory of Enclaves. Lexington Books, Lanham, MD. стр. 190—192. ISBN 978-0-7391-2403-1. Приступљено 30. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
411. Treaty of mutual understanding and co-operation between the United States of America and the Republic of Panama Архивирано август 21, 2016 на сајту , signed January 25, 1955; UNTS 3454; accessed June 30, 2015
412. 75 Stat. 399
413. „Boundary: Solution of the Problem of the Chamizal” (PDF). International Boundary and Water Commission. 29. 8. 1963. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 9. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
414. „Constitution of the Cook Islands” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 2. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
415. Van Zandt p. 43
416. „Treaty on the Swan Islands” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
417. Gray, David H. (јесен 1997). „Canada's Unresolved Maritime Boundaries” (PDF). IBRU Boundary and Security Bulletin. стр. 61—67. Приступљено 21. 3. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
418. „Minutes between the United States and Mexican Sections of the IBWC”. International Boundary and Water Commission. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. „Approvals: United States – May 26, 1977 [;] Mexico – May 26, 1977”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
419. Rohter, Larry (26. 9. 1987). „South of Border Was Once North”. New York Times. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
420. „Completion of the Relocations of the Rio Grande Stipulated in Article I of the Treaty of November 23, 1970 (Minute No. 257)” (PDF). International Boundary and Water Commission. 18. 5. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
421. „Constitution of Tuvalu”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2015. г. Приступљено 2. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
422. „Constitution of Kiribati”. Government of Kiribati. 1979. Архивирано из оригинала 21. 9. 2015. г. Приступљено 9. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
423. „The Panama Canal and the Torrijos-Carter Treaties”. U.S. Department of State. 31. 10. 2013. Архивирано из оригинала 8. 11. 2014. г. Приступљено 9. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
424. Maritime Boundary Treaty Архивирано март 4, 2016 на сајту , signed March 28, 1978; UNTS 20984; accessed June 30, 2015
425. „Treaty between the Government of the United States of America and the Government of the Republic of Colombia Concerning the Status of Quita Sueño, Roncador, and Serrana” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
426. „Treaty between the United States of America and New Zealand on the Delimitation of the Maritime Boundary between Tokelau and the United States of America” (PDF). стр. 251—267. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
427. „Treaty between the United States of America and the Cook Islands” (PDF). 11. 6. 1980. Приступљено 8. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
428. „Treaty of Friendship between the United States of America and the Republic of Kiribati” (PDF). стр. 239—250. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
429. „Treaty of Friendship between the United States of America and Tuvalu” (PDF). стр. 79—84. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
430. Case Concerning Delimitation of the Maritime Boundary in the Gulf of Maine Area (Canada v. United States) Архивирано август 17, 2016 на сајту , accessed June 30, 2015
431. Ronald Reagan (3. 11. 1986). „Proclamation 5564: Placing Into Full Force and Effect the Covenant With the Commonwealth of the Northern Mariana Islands, and the Compacts of Free Association With the Federated States of Micronesia and the Republic of the Marshall Islands” (PDF). Government Publishing Office. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 9. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
432. Anderson, Jon (8. 2. 1973). „Wake Island Claimed By Marshall Islanders”. The Cameron Herald. Cameron, Texas. Архивирано из оригинала 19. 8. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
433. „Agreement between the United States of America and the Union of Soviet Socialist Republics on the maritime boundary” (PDF). The United Nations. 1. 6. 1990.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
434. Agreement between the United States of America and the Union of Soviet Socialist Republics to abide by the terms of the Maritime Boundary Agreement of 1 June 1990, pending entry into force Архивирано август 21, 2016 на сајту , signed June 1, 1990; UNTS 40300; accessed July 1, 2015
435. Шаблон:USTreaty
436. „Palau Gains Independence on Saturday”. Salt Lake City, Utah, USA. Associated Press. 30. 9. 1994.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
437. Treaty on the delimitation in the Caribbean of a maritime boundary relating to the U.S. Virgin Islands and Anguilla Архивирано март 31, 2016 на сајту , signed May 11, 1993; UNTS 32636; accessed July 1, 2015
438. Treaty on the delimitation in the Caribbean of a maritime boundary relating to Puerto Rico/U.S. Virgin Islands and the British Virgin Islands Архивирано март 31, 2016 на сајту , signed May 11, 1993; UNTS 32637; accessed July 1, 2015
439. „Navassa Island”. U.S. Department of the Interior Office of Insular Affairs. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
440. Secretary's Orders 3205: Administration of Navassa Island^{[мртва веза]}, United States Secretary of the Interior Bruce Babbitt, signed January 16, 1997, accessed June 30, 2015
441. Treaty on maritime boundaries between the United Mexican States and the United States of America Архивирано март 4, 2016 на сајту , signed May 4, 1978; UNTS 37399; accessed June 30, 2015
442. „New Jersey v. New York – 523 U.S. 767 (1998)”. Justia. Приступљено 2. 8. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
443. Treaty between the Government of the United Mexican States and the Government of the United States of America on the delimitation of the continental shelf in the western Gulf of Mexico beyond 200 nautical miles Архивирано март 4, 2016 на сајту , signed June 9, 2000; UNTS 37400; accessed June 30, 2015
444. „Minute 315: Adoption of the Delineation of the International Boundary on the 2008 Aerial Photographic Mosaic of the Rio Grande” (PDF). International Boundary and Water Commission. 24. 11. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
445. Шаблон:USTreaty
446. „Treaty between the Government of Niue and the Government of the United States of America on the delimitation of a maritime boundary”. United Nations. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
447. „Border of North Carolina and South Carolina Realigned on January 1st”. WABC. 2. 1. 2017. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 3. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
448. „How the Carolinas Fixed Their Blurred Lines”. The New York Times. 23. 8. 2014. Архивирано из оригинала 24. 5. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
449. Rhode Island to Remove Word 'Plantations' From Official Name
450. RI elections panel certifies Biden's win, other races
451. „Convention Between the United States and Mexico for the Elimination of the Bancos in the Rio Grande from the Effects of Article II of the Treaty of November 12, 1884” (PDF). 5. 6. 1907. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 10. 2015. г. Приступљено 19. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
452. Metz, Leon C. (12. 6. 2010). „Bancos of the Rio Grande”. Handbook of Texas Online. Texas State Historical Association. Архивирано из оригинала 27. 10. 2016. г. Приступљено 13. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
453. „IBWC Minutes”. International Boundary and Water Commission. Приступљено 11. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
454. „USA-Mexico Bancos Map”. Приступљено 11. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
455. Mueller, Jerry E. (1975). Restless River, International Law and the Behavior of the Rio Grande. Texas Western Press. стр. 64. ISBN 9780874040500.

Литература

• Van Zandt, Franklin K. (1976). Boundaries of the United States and the Several States: With Miscellaneous Geographic Information Concerning Areas, Altitudes, and Geographic Centers. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. OCLC 69426475.
• Stein, Mark (2008). How the States Got Their Shapes. New York: Smithsonian Books/Collins. ISBN 978-0-06-143138-8. OCLC 137324984.
• Walker, Francis A. (1874). Statistical Atlas of the United States. [New York] J. Bien, lith. стр. 65—79. Приступљено 3. 4. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)