место у грчкој митологији From Wikipedia, the free encyclopedia
Тартар (грч. [])[1] је дубоки понор који се користи као тамница муке и патње за зле и као затвор за Титане. Тартар је место где се, према Платоновој Горгији (око 400. п. н. е.), суди душама после смрти и где зли добијају божанску казну. Тартар се такође сматра примордијалном силом или божанством заједно са ентитетима као што су Земља, Ноћ и Време.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
У грчкој митологији, Тартар је и божанство и место у подземљу. У древним орфичким изворима и у школама мистерија, Тартар је такође неограничено прво постојеће биће из кога се рађају Светлост и космос.
Хеcиод у својој Теогонији говори да је Тартар био треће првобитно божанство, после Хаоса и Геје (Земље) и претходонг Ероса[2], и био је отац, са Гејом, чудовишта Тифона[3]. Према Хигинију, Тартар је био потомак Етра и Геје.[4]
Што се тиче места, Хесиод тврди да ће бронзани наковник који пада из раја, падати девет дана пре него што дође на земљу. Наковањ би требало још девет дана да падне са земље у Тартар[5]. У Илијади (око 700. године пре нове ере) Зевс истиче да је Тартар "онолико испод Хада, колико је небо изнад земље"[6]. Слично томе, митограф Аполодор описује Тартар као "суморно место у Хаду толико удаљено од земље, колико је земља удаљена од неба."[7]
Иако је према грчкој митологији царство Хада место мртвих, Тартар такође има неколико становника. Када је Хрон дошао на власт као краљ Титана, ухапсио је једнооке Киклопе и сторуке Хекатонхире у Тартар и поставио чудовиште Кампу као чувара. Зевс је убио Кампу и пустио ове затворене дивове, да помогну у његовом сукобу с Титанима. Богови Олимпа су на крају тријумфовали. Хрон и многи други Титани протерани су у Тартар, иако су Прометеј, Епиметеј и Метида поштеђени (према Пиндару, Хрон је касније некако добио опроштај од Зевса и пуштен је из Тартара да постане владар Елизеја). Још један Титан, Атлас, осуђен је да држи небо на својим раменима како би спречио да настави свој првобитни загрљај са Земљом. И други богови би могли да буду осуђени на Тартар. Аполон је сјајан пример, мада га је Зевс ослободио. Хекатонхири су постали стражари Тартарових затвореника. Касније, када је Зевс победио чудовиште Тифона, бацио га је у "широки Тартар".[8]
У почетку се Тартар користио само за ограничавање опасности на богове Олимпа. У каснијој митологији, Тартар је постао простор посвећен затворима и мукама смртника који су грешили против богова, а свака је казна била јединствена за осуђене. На пример:
Према Платону (око 427. године пре нове ере), Радамант, Еак и Миној су судије мртвих и бирали су ко би отишао у Тартар. Радамант је судио азијским душама, Еак је судио европским душама, а Миној је био одлучујући глас и судија Грчке.
Платон такође предлаже концепт да су грешници бацани под земљу да би били кажњени у складу са својим греховима у Мита о Еру.
У римској митологији Тартар је место гдје су слани грешници - пакао. Вергилије у својој Енејиди описује га као огромно место окружено пламеном реком Флегетон и троструким зидовима који спречавају грешнике да побегну. Чува га Хидра са 50 црних разјапљених чељусти која седи код вриштећих врата заштићених стубовима од чврстог адамантина, твари сродне дијаманту, тако чврсте да је ништа не може пробити. Унутра је дворац са широким зидовима и високим жељезним торњем. Тизифона, једна од Еринија која представља освету, чува стражу с бичем на врху овог торња и никад не спава. У средини је дубока јама на дну које су смештени Титани и остали грешници.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
