Тампере

Тампере
фин. / швед.
Тампере; фин. / швед.
	Колаж Тампереа
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Финска
Округ	Пирканска земља
Основан	1779.
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	215.168
— густина	312,02 ст./km2
Урбано подручје	292.288
Географске карактеристике
Координате	61° 29′ 54″ С; 23° 45′ 06″ И
Апс. висина	77-120 m
Површина	689,59 km2
	Тампере Тампере на карти Финске
Позивни број	+358 (0)3
Веб-сајт
	www.tampere.fi

Тампере (фин. , швед. ) је други по величини град у Финској и средиште средишњег дела државе. Тампере је такође седиште округа Пирканска земља, где чини једну општина.

Кратке чињенице Тампере фин. / швед., Административни подаци ...

Затвори

Шире подручје Тампереа броји близу 300 хиљада људи. У самом граду живи око 215 хиљада становника .^[1]

Порекло назива Тампереа није поуздано утврђено. Образложења су углавном везана за природно окружење. По првим изворима назив је изведен од шведске речи damber, у значењу брана за воденицу. По другим изворима, порекло назива је везано за шведски израз þambr, у значењу дебели трбух и односи се на брзаке. По трећим, назив је изведен од финске речи tammi, у значењу храст.

Град Тампере се налази у средишњем делу Финске. Од главног града државе, Хелсинкија, град је удаљен 180 км северно. Тампере је најсевернији већи град у ЕУ, који није приморски, већ се налази у унутрашњости.

Рељеф: Тампере се сместио у унутрашњости Скандинавије, у историјској области Пирканска земља. Подручје града је равничарско до брежуљкасто, а надморска висина се креће 77-120 м.

Клима у Тампереу је оштра континентална на прелазу ка субполарној клими. Стога су зиме оштре и дуге, а лета свежа.

Воде: Тампере се развио на брзацима између језера Насирјарви и Пихајарви. Пошто се та два језера разликују у нивоу за 18 метара кратка река Тамеркоски између њих представљала је одувек значајан извор енергије, а у новије време за производњу струје. Она је некада била позната по брзацима.

Подручје Тампереа било је насељено већ у време касне праисторије.

Тампере је основао краљ Густав III од Шведске 1775. као трговачко место око реке Тамеркоски, а 1779. је добио звање града. У то време Тампере је био мали градић. Међутим, у 19. веку, када је град припао Руском царству, је израстао у велики трговачко и привредно средиште. У другој половини 19. века Тампере је представљао пола финске индустрије. Индустријски значај града, посебно на пољу текстилне индустрије, у 19. и 20. веку даје му назив „Манчестер севера“.

Сходно значају града, Тампере је био средиште значајних политичких догађаја. После генералног штрајка у граду 1905. Финци су добили већа права од руског цара. Финска је добила 1918. независност. За време грађанског рата у Финској (28. јануар - 15. мај 1918) Тампере је био утврђење „црвених“. „Бели“ су заузели Тампере 6. априла 1918. и заробили су 10.000 „црвених“.

После Другог светског рата Тампере се развио у савремени град. Послератни развој Тампереа видео се највише кроз ширење града и оснивање предграђа. Ранију индустрију данас је углавном замео сектор информационих технологија и телекомуникација, као „привредна узданица“ града.

Према процени, у Тампереу је 2011. живело 215.168 становника. У ширем градском подручју живело је близу 300 хиљада становника 2012. године.

Више информација 1990., 2000. ...

Кретање броја становника
1990.	2000.	2012.
172.560	195.468	215.168

Затвори

Етнички и језички састав: Тампере је, за разлику од приобалних Хелсинкија и Туркуа, одувек био насељен Финцима. Последњих деценија, са јачањем усељавања у Финску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима преовлађују етнички Финци (94,9%), присутни су и Швеђани (0,5%), док су остало усељеници. Од новијих усељеника посебно су бројни Руси.

Тампере је био познат по текстилној и металној индустрији. Током 1990-их година индустрија је замењена са телекомуникационом индустријом и информационим технологијама. Технолошки центар „Хермија“ у четврти Херванта седиште је многих предузећа нових технологија.

У Тампереу постоје два универзитета: Универзитет у Тампереу и Тамперски политехнички универзитет. Оба су смештена у четврти Херванта. Сваки универзитет има око 10.000 студената.