From Wikipedia, the free encyclopedia
Сферно огледало је део углачане сферне површи са рефлексионим слојем. Сва огледала која нису равна, па тако и сферна огледала, могу бити конкавна (издубљена) и конвексна (испупчена). Конкавно сферно огледало има рефлексиони слој на унутрашњој страни сферне површине, а конвексно сферно огледало има рефлексиони слој на спољашњој страни сферне површине.[1]
Конвексна огледала имају имагинарну жижу због тога што кроз ту жижу пролазе замишљени или нереални зраци, а код конкавних огледала жижа је реална и кроз њу пролазе реални зраци.
Сферно огледало је део сферне површи, тј. део сфере или површине лопте. Сферно огледало одбија највећи део упадних зрака по Закону одбијања светлости (упадни угао је једнак одбојном углу, а упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни.
Тачка у којој се сви одбијени зраци секу, назива се фокус или жижа, а њено растојање од огледала је жижна даљина. Карактеристичне тачке свих сферних огледала теме огледала, фокус, центар кривине и полупречник кривине.
Елементи сферног огледала су:
Једначина огледала даје везу између жижне даљине и даљине лика и предмета. За сферно огледало, једначина огледала је:
Реципрочна вредност жижне даљине једнака је збиру реципрочних вредности даљине предмета и даљине лика.
Са предмета или светлосног извора на сферно огледало долазе упадни зраци из различитих праваца. Карактеристични зраци су зраци који се простиру увек на исти начин. За конструкцију лика користе се карактеристични зраци, односно зраци чији су правци после одбијања познати. Разликујемо четири различита карактеристична знака[2]:
Зависно од положаја предмета у односу на огледало, лик може бити реалан или имагинаран, увећан или умањен, усправан или изврнут. За налажење лика довољно је користити само два зрака.
Лик се формира иза огледала у пресеку продужетака одбијених зракова: продужетка одбојног зрака коме одговара упадни зрак који се од предмета до огледала простире паралелно са оптичком осом и продужетка одбојног зрака ком одговара упадни зрак који се од предмета до огледала простире као да долази из центра кривине огледала. Лик је нереалан, усправан и умањен.[4]
Увећање и умањење лика се израчунава тако што се даљина лика подели са даљином предмета:
Сферна огледала се широко примењују. Неке од најважнијих и најраспрострањенијих примена сферних огледала су микроскоп, телескоп рефлектор, ретровизор, фарови.[2][4]
У пракси се одбијени зраци заправо не секу у истој тачки, што код малих огледала не долази до изражаја, и за њих је ова апроксимација добра. Код већих огледала или код огледала са малом жижном даљином лик посматраног предмета неће бити јасан, па се сферно огледало замењује параболичним.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
