Сумња је стање непотпуне вере или поверења у некога.[1][2] На њену јачину утичу многе чињенице, одлуке и мотиви због чега доводи до кашњења доношења праве одлуке.[3][4]Сигмунд Фројд сматра да искуство које особа доживи у детињству може да проузрокује појављивање сумње приликом формирања ега.
Декарт је користио картезијанску сумњу[6][7] као еминентно методолошко средство у својим фундаменталним филозофским истраживањима.[8]
Огранци филозофије, попут логике, улажу много труда да разликују сумњиво, вероватно и извесно. Велики део нелогичности почива на сумњивим претпоставкама, сумњивим подацима или сумњивим закључцима, при чему реторика, демагогија и обмана играју своју уобичајену улогу.
Сумња као пут ка (дубљем) веровању лежи у срцу приче о светом апостолу Томи.[11][12] Значајни у том погледу су теолошки ставови Георга Хермеса:
... полазиште и главни принцип сваке науке, а тиме и теологије, није само методичка сумња, већ позитивна сумња. Човек може да верује само у оно што сматра истинитим из разумних разлога, и стога мора имати храбрости да настави да сумња све док не пронађе поуздане разлоге да задовољи разлог.[13]
Хришћански егзистенцијалисти као што је Серен Киркегор[14][15][16] сугеришу да би неко заиста могао да верује у Бога, такође би морао да сумња у своја веровања о Богу; сумња је рационални део нечије мисли укључен у одмеравање доказа, без којих веровање не би имало стварну суштину. Веровање није одлука заснована на доказима да су, рецимо, одређена веровања о Богу истинита или да је одређена особа вредна љубави. Ниједан такав доказ никада не би могао бити довољан да прагматично оправда врсту потпуне посвећености која је укључена у истинско теолошко веровање или романтичну љубав. Веровање ионако укључује преузимање те обавезе. Кјеркегор је сматрао да је веровање у исто време и сумња.[17][18]
Сумњати у све или веровати свему су два подједнако згодна решења; и једно и друго ослобађају се од потребе за размишљањем.
—Анри Поенкаре, Наука и хипотеза (1905) (из Доверовог скраћеног издања из 1952)
Научна метода редовно квантификује сумњу и користи је да одреди да ли су потребна даља истраживања. Исак Асимов је у својој збирци есеја „Чињеница и фантазија“[19] описао науку као систем за изазивање и разрешавање интелигентне сумње.[20]
Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them.”
Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR50787. S2CID192284546. doi:10.2307/750787.
Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR750501. S2CID194963813. doi:10.2307/750501.
Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57
Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр.1264.
Berger, Peter L. and Zijderveld, Anton (2009). In Praise of Doubt: How to Have Convictions Without Becoming a Fanatic. New York: HarperOne. 978-0-06-177816-2. A book by two eminent sociologists, one American and the other Dutch.
Schwitzgebel, Eric (2019). „Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pitt, David (2020). „Mental Representation”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 6. 8. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Oppy, Graham. „Propositional attitudes”. www.rep.routledge.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Fassio, Davide. „Aim of Belief”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 11. 2. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Katz, Matthew. „Language of Thought Hypothesis”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 31. 3. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Levin, Janet (2018). „Functionalism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Polger, Thomas W. „Functionalism”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bickle, John (2020). „Multiple Realizability”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 16. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Quilty-Dunn, Jake; Mandelbaum, Eric (1. 9. 2018). „Against dispositionalism: belief in cognitive science”. Philosophical Studies (на језику: енглески). 175 (9): 2353—2372. ISSN1573-0883. doi:10.1007/s11098-017-0962-x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Child, William (1994). „4. Causalism and Interpretationism: The Problem of Compatibility”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Child, William (1994). „1. Interpretationism”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Genin, Konstantin; Huber, Franz (2021). „Formal Representations of Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hartmann, Stephan; Sprenger, Jan (2010). „Bayesian Epistemology”. The Routledge Companion to Epistemology. London: Routledge. стр.609—620. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Olsson, Erik J. (2018). „Bayesian Epistemology”. Introduction to Formal Philosophy. Springer. стр.431—442. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bunge, Mario (лето 1992). „The Scientist's Skepticism”. Skeptical Inquirer. Amherst, New York: Center for Inquiry. стр.377—380. Архивирано из оригинала 12. 9. 2021. г. Приступљено 12. 9. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
François-Xavier de Peretti, «Descartes sceptique malgré lui?», International Journal for the Study of Skepticism, 11 (3), 2021, Brill, Leyde, pp. 177-192. Online publication date: 15 octobre 2020. Doi:https://doi.org/10.1163/22105700-bja10016