Странка слободе и правде
политичка странка у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Странка слободе и правде (скраћено ССП) је социјалдемократска политичка странка у Србији. Води је Драган Ђилас.
 | Овај чланак је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка.
Расправа траје седам дана и одвија се на страници за разговор. Слободно искажите своје мишљење о предлогу. Детаљније о правилима у вези с добрим чланцима. |
Странка слободе и правде | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ССП |
| Председник | Драган Ђилас |
| Генерални секретар | Пеђа Митровић |
| Заменик председника | Борко Стефановић |
| Потпредседници |
|
| Шеф посланичке групе | Мариника Тепић |
| Основана | 19. април 2019. |
| Претходник |
|
| Седиште | Улица војводе Степе 199, Београд |
| Омладински огранак | Млади ССП |
| Женски огранак | Женска мрежа |
| Идеологија | социјалдемократија |
| Политичка позиција | леви центар |
| Европско чланство | Партија европских социјалиста (посматрач) |
| Боје | црвена |
| Народна скупштина | 12 / 250
|
| Скупштина АП Војводине | 7 / 120
|
| Скупштина града Београда | 0 / 110
|
| Застава странке | |
 | |
| Веб-сајт | |
Основана је 2019. спајањем Левице Србије и Зелене еколошке партије — Зелени. Била је чланица Савеза за Србију (СЗС), коалиције опозиционих политичких странака коју је Ђилас покренуо 2018. Заједно са СЗС, бојкотовала је парламентарне изборе 2020, тврдећи да нису слободни и поштени. Након избора, постала је део Удружене опозиције Србије (УОПС), наследника СЗС. УОПС је распуштен у јануару 2021. због спорова између ССП и Народне странке (Народна). Крајем 2021. ССП и Народна су се поново удружиле заједно са Покретом слободних грађана и Демократском странком како би формирале савез Уједињени за победу Србије (УЗПС), који је озваничен у фебруару 2022 и који је учествовао на општим изборима 2022. На изборима је ССП освојила 10 мандата у Народној скупштини и 6 у Скупштини града Београда. УЗПС је распуштен после избора. На изборима 2023. била је део коалиције Србија против насиља.
ССП је политичка странка левог центра и представља опозицију Српској напредној странци. Подржава антикорупцију и противи се партијском запошљавању, а залаже се за пореске реформе које би увеле прогресивно опорезивање. Позива се на увођење новог закона о раду. Подржава приступање Србије Европској унији и права ЛГБТ+ особа у Србији. Жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији поводом инвазије Русије на Украјину. Критиковала је улагања Кине у инфраструктуру Србије и усвојила платформу у којој је обећала „помирење, сарадњу и прихватање различитости” између држава на Балкану. Поједини аналитичари су критиковали ССП због своје недоследне и нејасне политике, као и сумњу да јој је једини циљ свргавање Александра Вучића с власти. Присталице ССП су проевропски оријентисане, а себе виде и као друштвено прогресивне. ССП има статус посматрача унутар Партије европских социјалиста.
Историја
Позадина и оснивање
Странка слободе и правде (ССП) настала је од Зелене еколошке партије – Зелени (ЗЕП—Зелени), политичке странке која је основана 2008.[1][2] Дејан Булатовић је био вођа ЗЕП—Зелених после 2015.[3] Увео је странку у коалицију са Зеленима Србије (ЗС), која се распала пред председничке изборе 2017,[4] и била је део коалиције Грађански блок 381 која је образована 2018. на челу са Покретом слободних грађана (ПСГ).[5] У новембру 2018. странка ЗЕП—Зелени је напустила Блок.[6] Месец дана касније, ЗЕП–Зелени се придружила Савезу за Србију (СЗС), опозиционом политичком савезу који је покренуо Драган Ђилас током 2018.[7][8] Низ антивладиних протеста почео је у децембру 2018. након физичког напада на Борка Стефановића. СЗС је подржао протесте.[9]
У марту 2019. објављено је да је Ђилас са Булатовићем договорио реконструкцију странке у ССП те да ће Ђилас бити председник странке.[10] Ђилас је раније изјавио како не планира да купи ЗЕП—Зелени.[11] Уз ЗЕП—Зелени, Левица Србије (ЛС), политичка странка коју предводи Стефановић, и десет покрета и појединаца удружили су се у ССП.[1][2] Оснивачка скупштина одржана је 19. априла 2019, на којој је за председника изабран Ђилас, за заменика председника Стефановић, а за потпредседнике Булатовић и Мариника Тепић.[12] Након оснивања, ССП је имала два мандата у Народној скупштини Србије и 13 у Скупштини града Београда.[13][14]
2019—2021.
У септембру 2019. ССП је најавила да ће бојкотовати парламентарне изборе 2020, тврдећи да неће бити слободни и поштени.[15][16] Касније истог месеца, СЗС се усагласио са ставом о бојкотовању избора.[17][18] Масовни протести који су почели 2018. и формално су окончани у марту 2020. због проглашења пандемије ковида 19 у Србији.[19] Након парламентарних избора у јуну 2020, СЗС је распуштен и потом трансформисан у Удружену опозицију Србије (УОПС), у којој је учествовала и ССП.[20][21] Међутим, УОПС је била политичка нестабилна. ССП је у децембру 2020. најавила да ће формирати заједничку платформу са ПСГ у вези са међустраначким дијалозима о изборним условима.[22] Томе се успротивила Народна странка (Народна), што је на крају довело до распуштања УОПС јануара 2021.[23][24]
ССП је своју политичку платформу за међустраначке дијалоге представила у фебруару 2021.[25] Дијалози су трајали од јула до октобра 2021,[26][27] иако је ССП напустила дијалог у септембру 2021. након што је навела да је предложени документ „неприхватљив”, тврдећи да документ не нуди конкретна решења у вези са изборним условима.[28] Након изласка из дијалога, ССП је обновила сарадњу са Народном, што је довело до најаве да ће учествовати у коалицији на општим изборима 2022.[29][30] У новембру 2021. најављено је да ће Тепићева бити представница заједничке коалиције коју су углавном чинили ССП, Народна, ПСГ и Демократска странка (ДС).[31][32]
2022—данас
.jpg)
Непосредно пре уставног референдума у јануару 2022, ССП је позвала грађане да не гласају на референдуму.[33][34] Касније у јануару 2022, ССП је предложила Здравка Поноша из Народне за председничког кандидата заједничке коалиције.[35] Ова коалиција је формализована у фебруару 2022. године под називом Уједињени за победу Србије (УЗПС), када је Понош потврђен за заједничког председничког кандидата.[36] На парламентарним изборима, коалиција УЗПС је освојила 14 одсто гласова и 10 мандата у Народној скупштини, док је Понош освојио 18 одсто гласова бирача, заузевши друго место иза Александра Вучића, актуелног председника Србије.[37][38] Поред тога, ССП је освојила 6 мандата у Скупштини града Београда на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2022.[39][40] Ђилас се после избора састао са Вучићем и разговарао о исходу избора за одборнике Скупштине града Београда.[41][42] Његов потез су критиковали из Народне. ДС је додао и да се Ђилас пре састанка није консултовао са осталим члановима коалиције.[43][44] То је на крају довело до распуштања УЗПС.[45]
ССП је после избора најавила да ће формирати заједничку посланичку групу са ПСГ, Покретом за преокрет и Удруженим синдикатима Србије „Слога” у Народној скупштини и Скупштини града Београда. Коалиција је формализована под именом Уједињени.[46][47][48] Ђилас је поново изабран за председника ССП у јулу 2022, док су Стефановић, Тепић и Булатовић задржали своје функције. Потпредседници странке постали су и Горан Петровић и Душан Никезић.[49][50] Међутим, Булатовић је у децембру 2022. напустио ССП и посланичку групу Уједињени, тврдећи да Тепић наводно лобира за Српску напредну странку (СНС).[51][52] Затим се састао са неколико министара у Влади пре него што је формирао групу грађана под називом Савез социјалдемократа у јануару 2023.[53][54]
ССП је учествовала у масовним протестима 2023, који су почели након вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева почетком маја 2023.[55][56] У јулу 2023. посланичка група Уједињени променила је име у Правац Европа.[57] У октобру 2023. ССП је постала део Србије против насиља (СПН), коалиције политичких странака које су организовале протесте 2023.[58] СПН је најавила да ће учествовати на парламентарним, покрајинским и изборима за одборнике Скупштине града Београда 2023.[59][60] Уз Мирослава Алексића из Народног покрета Србије, Тепић је најављена као један од представника СПН.[59] На парламентарним изборима СПН је освојила 65 мандата, од којих је 16 припало ССП.[61] После избора, СПН је организовао антивладине протесте који су трајали до 30. децембра.[62][63] Током протеста, Тепић и други политичари ССП су штрајковали глађу.[64][65]
Након конституисања 14. сазива Народне скупштине Србије, ССП је образовала заједничку посланичку групу са ПСГ.[66] Ова група је распуштена у априлу 2024, након чега је ССП самостално формирала посланичку групу.[67][68] Скупштина града Београда није конституисана јер није постигнут кворум на конститутивној седници.[69] Потом су расписани нови избори за 2. јун.[70] ССП се успротивила учешћу на новим ванредним изборима уз образложење да се изборни услови нису побољшали.[71] Ово је на крају довело до распуштања коалиције СПН.[72] Странке које су одлучиле да учествују на изборима формирале су листу Бирам борбу.[73]
У октобру 2024. Жељко Веселиновић и Ђорђе Ђорђић напустили су посланичку групу ССП, док је Ђорђић у потпуности напустио ССП.[74] У новембру су их следиле Соња Пернат и Ирена Живковић. Веселиновић је најавио формирање нове политичке странке пре 2025. године,[75] а потом је најавио и формирање Радничке партије.[76]
Идеологија и платформа
Политичке склоности
Ђилас је на оснивачкој скупштини у априлу 2019. навео да ће се ССП усредсредити на привредни просперитет и образовање, као и да ће донети Декларацију о помирењу српског и албанског народа по питању Косова и Метохије.[12] Ова декларација је представљена у мају 2019, при чему је ССП навела да она „предвиђа пут решавања животних проблема људи [на Косову и Метохији]”.[77] Представља опозицију СНС.[78][79] ССП је подржала антикорупцију, а у новембру 2019. предложила је закон о „борби против корупције јавних функционера”. Тепић је напоменула да је предлог написан по узору на праксу бивше румунске антикорупцијске тужитељке Лауре Ковеси.[80] ССП се такође противи „страначком запошљавању”, рекавши да „неће бити важно да ли сте члан странке, већ да ли имате квалификацију да радите одређени посао”.[81] У јулу 2022. осудила је нападе на истраживачке новинаре.[82]
Идеолошки, ССП је описана као социјалдемократска[83][84][85][86] и друштвено либерална странка,[87] док је на политичком спектру позиционирана на левом центру.[88][89][90][91][92] Душан Спасојевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је Ђилас унутар странке ближи политичком центру, док је Тепић окренута левици.[93] Што се тиче социјалних питања, Спасојевић је ССП позиционирао на леви центар.[93] ССП је подржала одржавање Европрајда 2022. у Београду.[94]
Привреда
Критиковала је повећање путарине у јуну 2019, тврдећи да се квалитет путева није побољшао од 2017. када су првобитно биле повећане путарине.[95] Касније, у децембру 2019, ССП је на седници странке представила свој Предлог закона о пореклу имовине, којим би се, према Стефановићевим речима, одузимала имовина онима који не могу да докажу да су је стекли на законит начин.[96] Према свом програму од 2020, ССП је гарантовала да ће извршити „спровођење пореске реформе којом ће се увести прогресивно опорезивање дохотка грађана и смањивање пореза и доприноса 60% нето зараде”, а изнела је и подршку укидању парафискалних пореза и увођењу пореских олакшица за донације и задужбине у здравству, култури и спорту.[97]
Подржава финансирање бесплатних уџбеника и школских ужина за децу у Србији.[98][99] У септембру 2022. навела је да „уколико би се смањила корупција и укинули непотребни пројекти, прикупило би се довољно пара за финансирање бесплатних уџбеника и већих плата за просветне раднике”.[100] ССП је критиковала радничке услове у Србији и позвала на усвајање новог закона о раду који би према ССП „омогућио плате од којих може да се достојанствено живи”.[101] Ђилас је навео и да се противи неолиберализму, рекавши да је „неолиберална идеологија не само погрешна, већ и опасна по живот”.[102]
Критикујући слободну трговину са Кином, ССП наводи да то „доноси дугорочне последице по српску привреду, радна места и радне стандарде”.[103]
Спољна политика
Као проевропска странка,[104] ССП подржава приступање Србије Европској унији, наводећи да је „будућност Србије у Европској унији”.[105][106] ССП такође жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и апелује на владу да настави интеграцију Србије у Европску унију.[107][108] У марту 2023. усвојила је декларацију „Србија у ЕУ до 2030.”, а месец дана касније представила је свој програм „Правац Европа“, чији је циљ приближавање Србије Европској унији.[109][110]
Након почетка инвазије Русије на Украјину, ССП је позвала на окончање рата у Украјини, изразила подршку територијалном интегритету Украјине и позвала на слање хуманитарне помоћи угроженом становништву.[111][112] ССП се у почетку противила увођењу санкција Русији, али је ову позицију променила након општих избора 2022.[113][114] Ђилас је касније критиковао политичку неутралност по том питању, наводећи да се „политичка неутралност у овом тренутку се третира као сврставање уз [Русију])”.[115] Рекао је и да Србија треба да остане војно неутрална, али са јасним ставом по питању рата у Украјини.[116] ССП је у новембру 2022. предложила Резолуцију којом би се спољна политика Србије ускладила са Европском унијом и увела санкције Русији.[117][118]
Домаћа и регионална питања
ССП је критиковала улагања Кине у инфраструктуру Србије, тврдећи да је „Србија постала прва кинеска колонија у Европи”.[119][120][121] По питању Београда, ССП је у априлу 2021. изразила подршку раскиду уговора са инвеститором Београда на води.[122] У мају 2019. позвала је на окончање „еколошког масакра” у Алексинцу, тврдећи да је дрвеће у центру Алексинца бесправно посечено.[123] У јуну 2019. критиковала је Министарство заштите животне средине због квалитета ваздуха у Бору, тврдећи да је Влада игнорисала прекомерно загађење ваздуха сумпор-диоксидом и честицама тешких метала.[124]
По питању регионалне сарадње, ССП је усвојила платформу у којој се залаже за помирење, сарадњу и прихватање различитости међу државама на Балкану.[125] ССП је осудила масакр у Сребреници, наводећи да „11. јул треба да буде посвећен сребреничким жртвама”, а да „Балкан функционише на принципима толеранције и сарадње”.[126]
ССП је критиковала приступ Владе Републике Србије према Косову и Метохији, као и владу Аљбина Куртија, сматравши да се до решења питања Косова и Метохије долази путем дијалога.[127][128] ССП се у својој Декларацији о Косову и Метохији залагала за помирење Срба и Албанаца.[129] Јелена Милошевић, посланица ССП, тврдила је да је Куртијева влада ауторитарна и да крши права Срба на Косову и Метохији.[127] Током кризе на северу Косова и Метохије 2022. године, ССП је подржала оставке Срба из институција Владе Републике Косово.[а][130]
Карактеристике присталица
Према истраживању Фондације Хајнрих Бел из новембра 2020, присталице ССП су себе виделе као друштвено прогресивне и економски левичаре.[131] Истраживачи су такође приметили да су бирачи са либералнијим становиштима и стремљењима такође били оријентисани ка ССП.[131] Спасојевић је 2022. приметио да присталице СПП ближе заступају ставове Тепићеве него Ђиласа, наводећи да су њени гласачи проевропски оријентисани.[93]
Организација
ССП предводи Драган Ђилас, који је 2022. поново изабран за председника странке.[49] Стефановић је заменик председника, док су Тепић, Никезић и Петровић потпредседници ССП.[49][132] Поред њих, Велибор Павловић је председник Извршног одбора, Пеђа Митровић је генерални секретар, а Ана Стевановић је међународни секретар странке.[133][134] Седиште ССП се налази у улици Војводе Степе 199 у Београду.[135] ССП има омладинско крило под називом Млади ССП, као и женско крило под називом Женска мрежа.[136][137]
Међународна сарадња
У фебруару 2019. Ђилас се састао са Зораном Заевим, председником Социјалдемократског савеза Македоније, са којим је разговарао о сарадњи између две странке.[138] Ђилас је као представник ССП учествовао на скупу који је у мају 2020. организовала Партија европских социјалиста (ПЕС), где је изнео став своје странке у вези са парламентарним изборима 2020. и Европском унијом.[102] У новембру 2022. ССП је успоставила везе са Социјалдемократском партијом Аустрије која је изразила подршку да ССП буде примљена у ПЕС.[116] Као представник ССП, Тепић је учествовала на Глобалном прогресивном форуму који је ПЕС организовао у децембру 2022.[139] ССП је добила статус посматрача унутар ПЕС у новембру 2023.[140]
У Парламентарној скупштини Савета Европе ССП представља Татјана Пашић, која је део Групе социјалиста, демократа и зелених, док у Конгресу локалних и регионалних власти ССП представља Марко Димић, који је заменик и „нерегистровани” члан.[141][142]
Списак председника
| Бр. | Председник | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Драган Ђилас |  | 1967— | 19. април 2019. | данас | |
Резултати на изборима
Парламентарни избори
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2020. | Драган Ђилас | бојкот избора | 0 / 250 |
 2 |
СЗС | ванпарламентарна | ||
| 2022. | 520.469 | 14,09% |  2. |
10 / 250 |
10 |
УЗПС | опозиција | |
| 2023. | 902.450 | 24,32% |  2. |
15 / 250 |
5 |
СПН | опозиција | |
Председнички избори
| Година | Кандидат | 1. круг — гласови | % од важећих | 2. круг — гласови | % од важећих | Напомене | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2022. | Здравко Понош | 2. | 698.538 | 18,84% | — | — | — | Подршка Поношу |
Покрајински избори
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2020. | Драган Ђилас | бојкот избора | 0 / 120 |
0 |
СЗС | ванпарламентарна | ||
| 2023. | 215.197 | 22,55% | 2. |
10 / 120 |
10 |
СПН | опозиција | |
Избори за одборнике Скупштине града Београда
| Година | Вођа | Гласови | % од важећих | Бр. | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2022. | Драган Ђилас | 195.335 | 21,78% | 2. |
6 / 110 |
7 |
УЗПС | опозиција |
| 2023. | 325.429 | 35,39% | 2. |
8 / 110 |
2 |
СПН | Н/Д | |
| 2024. | бојкот избора | 0 / 110 |
8 |
— | ванпарламентарна | |||
Напомене
- Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.