From Wikipedia, the free encyclopedia
Стево Дошен (Додоши, код Петриње, 13. март 1919 — Клоштар Подравски, код Вировитице, 21. децембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
стево дошен | |
---|---|
Датум рођења | 13. март 1919. |
Место рођења | Додоши, код Петриње, Краљевство СХС |
Датум смрти | 21. децембар 1944. (25 год.) |
Место смрти | Клоштар Подравски, код Вировитице, НД Хрватска |
Професија | земљорадник |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Рођен је 13. марта 1919. године у селу Додоши код Петриње, у средње имућној земљорадничкој породици. Није се бавио политиком све до окупације Југославије и почетка оружаног устанка. Живио је и радио као земљорадник у родном селу.
Кад је почео народни устанак и усташки терор у селима Баније, међу првима је ступио у Народноослободилачку војску. Постао је водник, а убрзо и члан Комунистичке партије Југославије, 1941. године.
С подручја Баније пребацио се ускоро у Славонију и тамо постао командир чете Калничког партизанског одреда, а затим командант Првог батаљона 21. бригаде. Када је, септембра 1943. године, по наређењу Штаба Друге оперативне зоне, формиран Загребачки партизански одред, који је имао 190 људи, Стево Дошен постао је његов први командант. Захваљујући Дошену и његовим саборцима, у околици Загреба су створена јака партизанска упоришта. Био је именован за оперативног официра Штаба новостворене 32. дивизије НОВЈ, а затим и за команданта њезине бригаде „Матија Губец“.
Међу осталим борбама, истакао се и у борби са злогласном Бобановом „Црном Легијом“, у лето 1944. године. Тада је, на челу своје бригаде, гонио непријатеља до Копривнице и бригада је тој легији нанела тешке ударце.
Последња битка бригаде „Матија Губец“ коју је предводио Стево Дошен била је код Клоштра Подравског, у близини Вировитице, 20. децембра 1944. године. Борба с Првом козачком коњичком дивизијом код тог места била је жестока. Стево Дошен био је тешко рањен у борби и сутрадан је подлегао ранама.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 20. децембра 1951. проглашен је за народног хероја.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.