Стара Црна Гора

Стара Црна Гора, такође позната и као Права Црна Гора или Истинска Црна Гора је историјски и геополитички појам који се односи на област првобитне, односно праве Црне Горе, која се састојала из четири нахије: Катунске, Ријечке, Љешанске и Црмничке.^[1][2][3] Регионална посебност Старе Црне Горе у односу на сусједна Брда и друге околне области огледала се у званичној употреби двојног државног назива, који је од краја 18. вијека па све до средине 19. вијека гласио: Црна Гора и Брда. Регионалне традиције и особености Старе Црне Горе очуване су до савременог доба.^[4]

Стара Црна Гора и њена племена

Види још

Карта шире зетске области, са означеним подручјем првобитне Црне Горе, око 1690. године

Области Старе Црне Горе и Брда на карти из 1862. године

• Историја Црне Горе
• Срби у Црној Гори
• Црногорци (појам)
• Црногорци (народ)
• Црногорска племена
• Брда (област)
• Брђани (Срби)
• Стега црногорска и брдска
• Правитељство суда црногорског и брдског
• Законик црногорски и брдски (1798)
• Законик црногорски и брдски (1855)
• Стара Херцеговина
• Бока Которска
• Приморје (Црна Гора)
• Горње Полимље
• Санџак Црна Гора

Референце

1. Ердељановић 1926.
2. Радусиновић 1985a.
3. Радусиновић 1985b.
4. Љушић 2001.

Литература

• Denton, William (1877). Montenegro, its people and their history. London: Daldy, Isbister & Company.
• Ердељановић, Јован (1926). Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена. Српски етнографски зборник. 39. Београд: Српска краљевска академија.
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496—1918. Нови Сад: Прометеј.
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496—1918. Никшић: Институт за српску културу.
• Радусиновић, Павле С. (1985a). Насеља Старе Црне Горе: Општи дио. 1. Београд: Српска академија наука и уметности.
• Радусиновић, Павле С. (1985b). Насеља Старе Црне Горе: Посебни дио. 2. Београд: Српска академија наука и уметности.
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88.
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 89—227.
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.
• Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung.
• Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Земљопис Књажевине Црне Горе (1899)
• Српска земља Црна Гора: Земљопис Књажевине Црне Горе (1899)