Заветници

Српска странка Заветници (скраћено ССЗ), позната као Заветници, је политичка странка у Србији. Председница странке је Милица Ђурђевић Стаменковски. Назив носи по косовском завету.

Српска странка Заветници
Скраћеница	ССЗ
Председник	Милица Ђурђевић Стаменковски
Потпредседник	Страхиња Ерац
Шеф посланичке групе	Милица Ђурђевић Стаменковски
Основана	15. фебруар 2012. (2012-02-15)
Легализована	14. август 2019. (2019-08-14)
Седиште	Теразије 38, Београд
Идеологија	ултранационализам друштвени конзервативизам
Политичка позиција	крајња десница
Религија	православље
Крсна слава	Св. Јован Владимир
Боје	плава
Народна скупштина	0 / 250
Скупштина АП Војводине	0 / 120
Скупштина града Београда	0 / 110
Веб-сајт

Заступа суверенистичке ставове према Косову и Метохији и подржава уједињење Србије и Републике Српске. Такође је друштвено-конзервативна и подржава промену имиграционог система Србије. Евроскептична и анти-НАТО странка, залаже се за успостављање ближих односа са Русијом и Кином. Од октобра 2023. део је коалиције Национално окупљање.

По сопственим тврдњама, странка је била опозиционе оријентације актуелној власти СНС, али после избора одржаних 2023. године, при формирању Владе у 2024. години, председница странке Милица Ђурђевић Стаменковски ушла је у Владу Републике Србије са владајућом СНС.^[1][2] На изборе за град Београд у 2024. години излазе у коалицији са СНС-ом.^[3]

Идеологија

Позиционирана је на крајњој десници на политичком спектру.^[4][5][6][7] Ултранационалистичка је странка,^[8][9] као и чврсто друштвено-конзервативна.^[5] Противи се нелегалној имиграцији.^[10] Такође се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО, те подржава успостављање ближих веза са Русијом и Кином.^[5][6][11]

Противи признању независности Републике Косово^[а] и води суверенистичку политику према Косову и Метохији.^[12] Противи се Бриселском споразуму из 2013. и залаже се за његово укидање, као и повратак Војске Србије на простор Косова и Метохије. Подржала је иницијативу да се Косово и Метохија поново населе Србима са насељима у стилу кибуца. У октобру 2022. заједно са Народном странком, Новом демократском странком Србије и Дверима потписала је заједничку Декларацију о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије.^[13]

Резултати на изборима

Народна скупштина Републике Србије

Година	Вођа	Гласови	%	Мандати	Промена	Статус
2012.	Стефан Стаменковски	није учествовала		0 / 250	0	ванпарламентарна
2014.		4.514	0,13%	0 / 250	0	ванпарламентарна
2016.		27.690	0,73%	0 / 250	0	ванпарламентарна
2020.		45.950	1,43%	0 / 250	0	ванпарламентарна
2022.	Милица Ђурђевић Стаменковски	141.227	3,82%	10 / 250	10	опозиција
2023.		105.165	2,83%	0 / 250	10	влада

Председник Републике Србије

Година	Кандидат	1. круг		2. круг		Резултат
		Гласови	%	Гласови	%
2022.	Милица Ђурђевић Стаменковски	160.553	4,33%	—

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

1. Colic, Nina (2022-04-04). „Zavetnici: U parlamentu ćemo biti državotvorna opozicija, nema paktiranja i trulih kompromisa - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29.
2. srbija.gov.rs. „Милица Ђурђевић Стаменковски”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29.
3. „Desna stranka Zavetnici najavila koaliciju sa vlašću na izborima u Beogradu”. www.slobodnaevropa.org. Приступљено 2024-05-30.
4. Dragojlo, Saša (2022-03-01). „Serbian Far-Right Group to Hold Pro-Russia Rally”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-19.
5. Mörner, Ninna (2022). The Many Faces of the Far Right in the Post-Communist Space: A Comparative Study of Far-Right Movements and Identity in the Region. Malmö: Foundation for Baltic and East European Studies. стр. 148. ISBN 978-91-85139-13-2.
6. Biserko, Sonja (2014). Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo (на језику: српски). Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prva u Srbiji. ISBN 978-86-7208-198-5.
7. Imamović, Mirza (2022-03-04). „The Radical Right in the Post-fascist Era”. Društvene i humanističke studije (Online) (на језику: енглески). 7 (1(18)): 15—42. ISSN 2490-3647. doi:10.51558/2490-3647.2022.7.1.15.
8. „Serbian Ultranationalists Making Mark Despite Failure At The Ballot Box”. RFE/RL. 12. 3. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. „Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota”. voice.org.rs. VOICE. 15. 3. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. „Migranti i vakcina glavne teme za desnicu u Srbiji”. boom93.com. Boom93. 16. 5. 2020. Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 25. 02. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „ZAVETNICI u centrali Putinove stranke; formira se srpski lobi u Rusiji!”. srbin.info. Srbin Info. 12. 12. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Putin's Asymmetric Assault on Democracy in Russia and Europe: Implications for U.S. National Security (PDF) (Извештај). United States Senate Committee on Foreign Relations. 10. 1. 2018. стр. 85. Приступљено 13. 7. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. „Pokret za odbranu KiM i pet partija usvojili Deklaraciju za reintegraciju KiM”. Tanjug (на језику: српски). 2022-10-04. Приступљено 2022-10-05.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт