Српски народни препород

Српски народни препород, или краће Српски препород, односи се на период у историја Срба између 18. вијека и дејуре оснивања Кнежевине Србије 1878. године. Започео је на територији Хабзбуршке монархије, у Сремским Карловцима.^[1] Сматра се да је српска ренесанса започета у 17. вијеку у Банату.^[2] Српски препород започет је прије Бугарског народног препорода.^[3] Први устанци у Османском царству који су попримили национални карактер била су оба српска устанка (1804—1817),^[1] што је био врхунац српске ренесансе.^[4] Према Јелени Милојковић-Ђурић: „Прво књижевно и научно друштво међу Словенима била је Матица српска, коју су основале вође српског препорода у Пешти 1826”.^[5] Војводина је постала колијевка српског препорода током 19. вијека.^[6] Вук Стефановић Караџић (1787—1864) је током тог периода био најактивнији.^[7][8]

Освајање Београда (1844–45), Катарина Ивановић

Таковски устанак (1894), Паја Јовановић

IV Мајски сабор 1848 (1848–49), Павле Симић

Српски препород је био пријетња Аустрији, по питањима стратешког интереса.^[9] Срби су успоставили краткотрајну Српску Војводину током Година револуције кроз оружани сукоб са Мађарима, као дио Препорода.^[10]

Иако је током српског препорода усвојена идеја о сарадњи јужнословенских народа, а била је под утицајем своје националне политичке основе и могућности оснивања југословенски државе, и даље је, у културном и националном погледу, остала пансрпска.^[11]

Види још

• Српски национални идентитет
• Пансрпство
• Југословенство

Референце

1. M. Şükrü Hanioğlu (2010). A Brief History of the Late Ottoman Empire. Princeton University Press. стр. 51. 1-4008-2968-2.
2. Deák, Francis (1942). Hungary at the Paris Peace Conference: The Diplomatic History of the Treaty of Trianon. Columbia University Press. стр. 370.
3. Novak, Viktor (1980). Revue historique. „Иако је српски препород старији од бугар- ског, они су се надопуњивали. Књижевно „славеносрпски" и „сла- веноблгарски" су били блиски један другом, „нису се много разли- ковали и једнако су били доступни и за наше и за ...”
4. Singleton, Fred (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. Cambridge University Press. стр. 72. ISBN 978-0-521-27485-2.
5. Jelena Milojković-Djurić (1994). Panslavism and national identity in Russia and in the Balkans, 1830-1880: images of the self and others. East European Monographs. стр. 21.
6. Paul Robert Magocsi (2002). Historical Atlas of Central Europe. University of Toronto Press. стр. 34. ISBN 978-0-8020-8486-6.
7. Merchiers, Ingrid (2007). Cultural Nationalism in the South Slav Habsburg Lands in the Early Nineteenth Century: The Scholary Network of Jernej Kopitar (1780-1844). DCL Print & Sign. ISBN 978-3-87690-985-1. „The Serbian revival is especially linked with the name of Vuk Stefanovic Karadzic, who has been extensively studied and the subject of numerous monographs.”
8. Soviet Literature. Foreign Languages Publishing House. 1956. „He helped Vuk Karadzich, prominent in the Serbian Renaissance, and one of the leading figures in the educational movement of his times,”
9. Milosavljević, Petar (1995). Srpski nacionalni program i srpska književnost. Narodna i univ. knjižnica. стр. 73.
10. Jugoslovenski istoriski časopis. 5. 1939. стр. 242. „Српски препород. Ова глава почиње нашом борбом с Мађарима 1848/49. Она је била само један део велике европске револуције 1848 и вођена на наче- лима слободе народа и демократије, на којима је та рево- луција и почела.”
11. Čubrilović, Vasa (1982). Istorij̀a političke misli u Srbij̀i XIX veka. Narodna kn̂iga. стр. 160.