From Wikipedia, the free encyclopedia
Србска зора (алманах) је издата 1836. и 1837. године у Бечу.
Издавач прве књиге 1836. године био је Спиридон Јовић, а друге, 1837. године, због смрти уредника Јовића, Глигорије Груић, сарадник из претходне године. Такође је умро и Јовићев најближи сарадник "Побратић" (псеудоним Александра Будимировића). Забавник је штампан у штампарији Јерменског манастира у Бечу.
Српбска зора је у стилском погледу следбеник морално-сентименталне литературе којој су основно обележје дали Доситеј, Стојковић и Видаковић, али је заступљена и хумористичка црта постдоситејевске литературе, као и лирска, предбранковска компонента наше поезије. Језик је скоро потпуно вуковски, чист народни, без танког и дебелогћириличног слова јер. Иако објављени прилози не припадају делима веће књижевне вредности, Србска зора спада у наше најлитерарније алманахе 30-тих година.
Србска зора има календарски, поучни и забавни део. У поучном делу се налазе прилози о родослову аустријских царева, о руском орденима, о Кини, о календарима.
Најобимнији је књижевни део алманаха, подељен у првом годишту на рубрике: "Приповетке", "Поетическе забаве" и "Смесе", а у другом су сви прилози помешани, под називом "Забаве". Поред приповедака и песама, ту су и драме, ангдоте, изреке и чланци из области историје.
Најважнији део забавника су песме, углавном у модерном стиху и модерној строфици; лирске љубавне, морално-поучне и пригодне. Објављене су четири песме и шест загонетки Споридона Јовића: Милош Обилић (превод са немачког, Јохана Непомука Фогла), Спомен (љубавна), Балада Милица, и Поздрав србским девицама. Побратић је објавио пет песама и два епиграма: Љубичице, Љубав, Девојка и цвеће, С богом остај, Сирома па сирома, лирско-елегичног садржаја. Глигорије Грујић је објавио пригодне песме Неколико речи, у Бечу на гробу, Спиридону Јовићу, о испраћају пријатеља, о родитељској бризи.
У оба годишта алманаха објављено је пет приповедака: Вход к сосуду, Ромео и Јулија, (преводи са немачког), Невера сама се казни (Јовић), Три конака (Груић).
Историографски прилози су: Житије Марка Краљевића и Сан Крезусов, а објављене драме су: Материна љубав (превод) и Великодушије и благодарност Побратића.
Поред Вука, Јована Хаџића, Димитрија Тирола, Његоша, Симе Милутиновића, на списку претплатника су се налазили многи други из разних места. [1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
