списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Археологија (од грчких речи = стар, (у савременом грчком и прастар) и = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу.[1]
Барбара Г. Адамс, британски археолог, египтолог и стручњак за прединастичку историју. Радила је дуги низ година у Хиераконполису, где је била једна од директора експедиције, а пре тога је радила у Музеју египатске археологије „Петри“ у Лондону.
Руђер Бошковић, српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног Дубровника[7] и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Милутин Гарашанин, српски археолог, академик, професор на Филозофски Факултет Универзитета у БеоградуФилозофском Факултету Универзитета у Београду, редовни члан Немачког и Аустријског археолошког института, члан Института за праисторију Италије, потпредседник Међународне уније за проучавање југоисточне Европе при УНЕСКО-у и генерални секретар САНУ.
Миодраг Грбић, археолог прве генерације школованих археолога у Србији, пионир у научним истраживањима наших до тада неоткривених праисторијских и античких налазишта.
Андре Лероа Гуран, француски археолог, један од најистакнутијих археолога, антрополога и палеонтолога 20. века, чија је специјалност била праисторија. Био је професор у Лиону и Паризу, директор музеја фр., највећег француског етнолошког музеја.
Надежда Гавриловић Витас, српски археолог, класична археологија, научни саветник Археолошког института у Београду
Ивана Искра Јаношић, српски археолог, доктор хуманистичких наука, виши музејски савјетник (у пензији) и бивша директорка Градског музеја у Винковцима.[12]
Игњат Јунг, први сремски археолог. Као аматер, прикупљао је податке и, заједно са детаљним цртежима, слао их часопису Вјесник хрватског археолошког друштва.
Роберт Колдевај, немачкиархитекта и један од најзначакнијих немачких археолога затупник староазијске археологије и важи као оснивач савремене споменичке архитектуре и историјске архитектуре.
Владимир Лековић, српски археолог познат по раду на многобројним налазиштима разних периода у Србији и Црној Гори, као и новим теоријским моделима.
Луис Лики, кенијскиархеолог и природњак који је један од првих који су мислили да је Африка колевка људске цивилизације. Члан је познатепородице археолога Лики.
Димитрије Мадас, српски археолог који је истраживао велики број значајних локалитета из свих раздобља у многим крајевима Србије. Био је председник Српског археолошког друштва од 1983. до 1988. године.
Фабио Манискалко, италијански археолог, специјалиста за заштиту културног добра и есејиста. Он је први на свету применио правила Хашке конвенције из 1954. године о заштити културног добра у случају оружаног сукоба.
Габријел Мортиље, францускиантрополог и археолог, један од оснивача француске антрополошке школе, који је направио класификацију каменог доба и развоја култура праисторијског човека. Његов модел је базиран на линеарној теорији људске еволуције[16].
Ђорђе Милосављевић, српски археолог запослен у привредном друштву за изградњу, обнови и реконструкцију грађевинских објеката КОТО д.о.о у сектору за конзерваторско-рестаураторксе послове
Јон Нестор, румунски археолог, професор археологије на Универзитету у Букурешту, дописни члан Академије наука Румуније и члан бројних научних и стручних организација у Румунији и иностранству.
Марсел От, белгијски археолог и професор праисторије на Универзитету у Лијежу.[17] Специјалиста је за религију, уметност, социобиологију и Горњи Палеолит у Европи и Средњој Азији.[18]
Владимир Петковић, српски историчар уметности, археолог, члан САНУ. Главна област истраживања му је била српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.
Ежен Фланден, француски оријенталиста, сликар, археолог и политичар. Фланденови археолошки цртежи и војне скице данас се сматрају вреднијима него његове уметничке слике. Најпознатији је по цртежима и скицама староперсијских споменика из ахеменидског доба, попут Персеполиса, које је посећивао на путовањима с архитектомПаскалом Костом између 1839. и 1841.[30]
Захи Хавас, египатски археолог, египтолог, бивши генерални секретар Високог савета за старине Египта (2002—2011) и први Министар за старине Египта (2011). Био директор платоа Гизе, а такође је истраживао археолошка налазишта у делти Нила, Либијској пустињи и у Горњем и Доњем Египту. Последњих неколико година је привукао светску медијску пажњу честим појављивањима у телевизијским документарним емисијама посвећеним старој египатској цивилизацији.
Хајнрих Шлиман, немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.
Филип-Шарл Шмерлинг, белгијскилекар и праисторичар, који је познат по открићу фосилних остатака неандерталског човека. Први је открио лобању бића које је припадало неандерталцу, у долини Енже, у Валонији, у Белгији, 1829. године. Ово је прво отркиће остатака неандерталаца, пре званичног у долини реке Неандер 1856. године.[32]
L. Henderickx, Philippe-Charles Schmerling (1790—1836) reveals the antiquity of man thanks to antediluvian deposits of the Liège caves,Acta Psychiatr Belg. 1994;94(4—6):183-212. са Архивирано на сајту (7. фебруар 2017)-