Словенија (1918—1924)

Покрајина Словенија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.^[1]

Покрајина Словенија
1918.—1924.
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни град	Љубљана
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	16.197 км2
Становништво	1.054.919 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Историјска ера	Нови век
• Успостављено	1918.
• Југословенско уједињење	1918.
• Укинуто	1924.
Претходник Следбеник Војводина Крањска (Аустроугарска) Војводина Штајерска (Аустроугарска) Војводина Корушка (Аустроугарска) Жупанија Ваш (Аустроугарска) Жупанија Зала (Аустроугарска) Држава Словенаца, Хрвата и Срба Љубљанска област (Краљевина СХС) Мариборска област (Краљевина СХС)

Историја

Председници владе

Народна влада (1918—1919):

Јосип Погачник, (31. 10. 1918 − 20. 1. 1919)

Земаљска влада (1919—1921):

	Јанко Брејц, ((20. 1. 1919 − 24. 2. 1920) и (24. 2. 1920 − 14. 12. 1920))
	Леонид Питамиц, (14. 12. 1920 − 19. 2. 1921)
	Виљем Балтич, (19. 2. 1921 − 9. 7. 1921)

Покрајинска управа (1921—1924):

Иван Хрибар.[2] (9. 7. 1921 − 3. 12. 1924)

Демографија

По подацима из 1921. године, матерњи језици становништва били су сљедећи:

• Словенаца (980.222),
• Немаца (41.514),
• Мађара (14.429),
• Срба или Хрвата (11.898),
• Чехословака (2.941),
• Руса (1.630),
• Талијана (701),
• Пољака (338),
• Турака (237),
• Француза (125),
• Арнаута (103),
• Енглеза (38),
• Русина (35),
• Румуна и Цинцара (31),
• осталих и непознато (677).