Слободан Перовић (глумац)
српски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Слободан Перовић (Крагујевац, 6. мај 1926 — Београд, 2. мај 1978), познат по надимку Цица, био је југословенски и српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.
Remove ads
Биографија
Детињство је провео у Крушевцу, Приштини и Нишу. Током Другог светског рата налазио се у немачком заробљеништву. По ослобођењу Југославије запослио се у Министарству за социјално старање, у својству финансијског инспектора. Потом је радио у Индустрији прецизне механике да би напослетку био запослен као књиговођа у Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Глумом је почео да се бави пре него што је уписао Академију за позоришну уметност у Београду, 1949. Дипломирао је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића представом Зикови, рађеној према тексту Максима Горког.[1]
Био је члан Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта и Атељеа 212 од 1951. Прву филмску улогу остварио је као четник Марко у филму Њих двојица 1955. На Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном за комичну улогу мушкарца који мења улогу с презапосленом женом у филму Мушкарци из 1963. с Оливером Марковић а у режији Мила Ђукановића. Поред филмова глумио је и у телевизијским серијама.[2][3]
Остао је упамћен по улогама усамљеника; немоћних, очајних и отуђених ликова, људи који у себи крију велику трауму, прећутану бол или притајени порив за самоуништењем.[1]
Преминуо је у Београду, 2. маја 1978, у 52. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Жељко Симић је 2020. написао монографију о животу Цице Перовића коју је издао Службени гласник.[4][5]
Remove ads
Филмографија
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads