Слободан Глигоријевић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободан Глигоријевић Ајга (Крушевац, 20. новембар 1920 — Београд, април 1999) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено политички радник СР Србије и СФР Југославије.
| слободан глигоријевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. новембар 1920. |
| Место рођења | Крушевац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | април 1999. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Професија | економиста |
| Члан КПЈ од | 1990. |
| Председник Скупштине СФР Југославије | |
| Период | 1989 — 1992. |
| Претходник | Душан Поповски |
| Наследник | функција укинута |
Биографија
Рођен је 20. новембра 1920. у Крушевцу.[1]
Учесник је Народноослободилачког рата од 1941, а исте године је постао и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). После ослобођења Југославије био је начелник Одељења за просвету Окружног Народноослободилачког одбора Крушевца. Завршио је Економски факултет у Београду, на коме је докторирао.[1]
Био је наставник Више партијске школе „Ђуро Ђаковић” и политички радник у Централном комитету Савеза комуниста Србије. Био је уредник Радио Београда од 1955, саветник у Републичком заводу за привредно планирање, професор и директор Више школе политичких наука у Београду. Потом, генерални директор Народне банке Југославије за Србију од 1963, посланик Привредног већа Савезне скупштине од 1965. године.[1]
Од новембра 1966. био је члан Председништва Савезне конферецније Социјалитичког савеза радног народа Југославије (ССРН). Од децембра 1971. до маја 1974. био је члан Извршног већа Скупштине СР Србије, а маја 1974. изабран је за потпредседника Скупштине СР Србије. Децембра 1975. постао је члан Савезног извршног већа (СИВ), а на ову функцију поново је биран маја 1978. године. Од 1982. био је председник Одбора за кредитно монетарни систем Скупштине СФРЈ, а од маја 1984. до маја 1986. председник Скупштине СР Србије.[2] Након тога био је делегат у Савезном већу Скупштине СФРЈ, а за председника Скупштине СФРЈ изабран је 15. маја 1989. године.[3] На овој функцији нашао се у тренутку кулминације југословенске кризе и избијања рата у Хрватској. Функцију је обављао до 11. јуна 1992. када је конституисана Савезна скупштина СР Југославије, након чега је отишао у пензију.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден рада са црвеном заставом.[1]
У току Народноослободилачког рата његов млађи брат Тихомир Дика Глигоријевић (1925—1943) ученик гимназије и борац Јастребачког партизанског одреда, заробљен је од стране окупатора 1942. и крајем исте године одведен у логор Бањица, a стрељан је 25. маја 1943. на стрелишту Јајинцима.[4]
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.