From Wikipedia, the free encyclopedia
Скупштина у Крагујевцу је одржана 1. фебруара 1829.
Како су тужбе из народа све више стизале на поједине старешине, упркос строгих одредаба које су постојале, требало је предузети мере да се то спречи. Сем тога и реформа унутрашње управе била је на реду. Кнез Милош нашао је стога да је потребно да се 1. фебруара 1829. састане скупштина да је обавести о мерама које намерава предузети, и да тражи од ње мишљење поводом тих нових мера.
У беседи, држаној том приликом, Милош је скупштини нагласио да је одредио да народни суд пошаље у све нахије комисију, да извиђа преступе појединих старешина и судова, као и да испита народ да ли му је шта тешко и да ли власти поступају по законима. Ta комисија ће обилазити све нахије свако пола године. Нико не сме да врши злоупотребу на тај начин што, кад нешто незаконито тражи, каже: то Господар захтева. Сем тога, Милош предаје Народном суду на управу сва добра беглучка и мукадска, с тим да приходи од њих иду у народну касу.
Милош је обавестио скупштину да намерава „списати“ законе, да би судови имали на основу чега једнообразно да суде. Један део „Закона казнителни“ већ је приправљен и има само још да се прегледа и штампа, па ће бити достављен свима судовима да се по њему управљају. Постепено ће се издати и остали закони за целу земљу.
Финансијске прилике у земљи, казао је Милош, после другог устанка и неколико година по томе, биле су тешке, па се једва везао крај с крајем. Мудром управом постигло се за последњих неколико година толико, да у народној каси стоји готовина која износи око три милиона гроша који се, у случају нужде, могу корисно употребити.
„Оно што вам говорим, то нек остане међу нама“, наглашавао је Милош у беседи. „Народни суд нека узме подуправу мукаде и беглуке који и даље треба да остану на имену кнежеву, јер питање је да ли би их Порта коме другом дала. A када на снагу ступи хатишериф који се очекује, онда нека свако зна да су та добра народна и да припадају држави. Дужност Народног суда нека буде да земљу по варошима и касабама, коју Турци продају a нико други не може да купи, откупе за рачун државе „. .. јер — једампут ваља нам је откупљивати, бадава нам неће доћи!"
И једно своје породинно питање и само делимично питање целе земље, изнео је Кнез Милош пред скупштину. Кнежевићи Милан и Михаило поодрасли су, уче читати и писати, „јер ако сада не науче што док су млади, кад одрасту — неће. Код нас нема школа да би се у земљи могла школовати, треба их дакле послати тамо где има школа." Где да их пошаље? У Земун, Пешту или Беч? И скупштинарима Милош саветује да, колико год могу, дају децу на науке „будући да земља наша такожде треба да се просвештава, просвјешченије од ваше деце да се започне и на народ пресељава. Остављајте науку, a не злато и крчевине!"
Милош, на крају, тражи да скупштинари размисле о свему што им је рекао и да му „откривено“ кажу своја мишљења како поједине ствари треба да се изведу и уреде.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.