Скулптура Маршал Тито (Аугустинчић)

Скулптура Маршал Тито, коју је 1948. године у бронзи израдио вајар Антун Аугустинчић,^[1] подизана је широм Југославије. Прве скице за споменик Аугустинчић је израдио још 1943. године, недуго након доласка у партизане. Већ је тада израдио Титову бисту која је била изложена на подијуму у дворани Другог заседања АВНОЈ-а. Аугустинчић је коначно 1948. године извајао Титов споменик, који је постављен поред његове родне куће у Кумровцу. Након тога су примерци овог споменика подизани широм Југославије по градовима (Београд, Сарајево, Велење,…), музејима и галеријама. Најновији Аугустинчићев споменик Тита подигнут је у Скопљу и отворен 29. новембра 2013. године,^[2] поводом 70. годишњице Другог заседања АВНОЈ-а, на којем је, међу осталим, Македонцима званично призната равноправност с осталим народима Југославије.

Аугустинчићев споменик Јосипу Брозу Титу у Кумровцу

Мирослав Крлежа је у предговору за фотомонографију о Антуну Аугустинчићу 1968. године овако описао свој утисак о споменику:^[3]

…Тито, заогрнут војничком кабаницом, у готово меланколичној силхуети, није моделиран побједнички; ратовало се онда већ трећу годину под рискантним околностима, у опасној неизвјестности какву свакодневно доноси герила, пак је и овај портрет настао у непосредној близини њемачке армаде, кад су њемачке блиндиране дивизије биле удаљене једва неколико километара. Овај Аугустинчићев Тито, у партизанском шињелу, који је развио барјак отпора у хисторијском тренутку кад су се сви политичари наше земље предали на милост и немилост, није приказан у пози команданта на челу својих бригада; то је лик човјека коме је глава клонула од тешких брига, који замишљен кружи у узаном дворишту јајачке тврђаве, као што је кружио у робијашкој чоји по тамничким двориштима годинама.

Списак скулптура

Наводно је широм бивше Југославије подигнуто 40-ак примерака Аугустинчићевог Маршала Тита, не рачунајући бисте изведене из споменика; највећи део њих налази се или се налазио у бројним музејима, а њих шест је остварено у јавном простору. Неке од локација, где су се налазили или се налазе примерци споменика, су:

• Кумровец – поред Титове родне куће, подигнут 1948, миниран 2004.^[4] и убрзо обновљен
• Велење – највећи Титов споменик на свету (6 м), подигнут 1977.
• Љубљана - Господарско разставишче 1958, премештен у Брдо при Крању 1991.^[5]
• Скопље – испред гимназије „Маршал Тито“, подигнут 2013.
• Сарајево – испред кампуса Сарајевског универзитета
• Сарајево - Историјски музеј Босне и Херцеговине
• Београд – две скулптуре у кругу Музеја историје Југославије и две скулптуре у згради Војног музеја
• Јајце – унутар Музеја Другог заседања АВНОЈ-а
• Клањец – у кругу Галерије Антуна Аугустинчића
• Кореница – налазио се унутар локалног музеја
• Крупањ - Дом културе "Политика" (не оригинална локација)
• Рудо – налазио се унутар Музеја Прве пролетерске бригаде, током рата у БиХ продан ужичкој фирми „Синма“, где се налазио до 2015. године када га је откупио „Мануал музеј заборављених уметности” из Новог Сада^[6]
• Подгорица – споменик откривен 2018. године на дан ослобођења Подгорице у Другом светском рату^[7]

Галерија

• 
  Споменик у Кумровцу 1958. године
• 
  Споменик у Кумровцу
• 
  Споменик у Кумровцу
• 
  Споменик у Сарајеву
• 
  Споменик у кругу Музеја Југославије, Београд
• 
  Споменик у кругу Музеја Југославије, Београд
• 
  Споменик у Велењу
• 
  Споменик у кругу Галерије Антуна Аугустинчића, Клањец
• 
  Споменик у Скопљу
• 
  Споменик у Подгорици
• 
  Споменик у Историјском музеју Босне и Херцеговине

Референце

1. Galerija Antuna Augustinčića Архивирано на сајту (26. фебруар 2014), приступљено 11. 2. 2014.
2. Nitko ne zna tko je postavio Titov spomenik u Skopju Архивирано на сајту (22. фебруар 2014), приступљено 11. 2. 2014.
3. Аугустинчић. „НИП Република“, Загреб 1968. година, XIII стр.
4. Jugonostalgija i Titovi spomenici, приступљено 11. 2. 2014.
5. A History of Tito's Most Famous Statue, Приступљено 3. 10. 2024.
6. „M.F.A.M. otkupio spomenik Titu iz Rudog”. Приступљено 30. 12. 2019.
7. „Otkriven spomenik Titu u Podgorici”. Приступљено 30. 12. 2019.

Литература

• Augustinčić / [Tošo Dabac]. Zagreb: Republika, (Ljubljana : Mladinska knjiga). 1968.  54449671
• Vujčić, Davorin (2007). „Majstorske radionice likovnih umjetnosti: Majstorska radionica Antuna Augustinčića” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXVI (2006) (26): 35—86.
• Vujčić, Davorin (2015). „Priče o spomenicima : Skice i modeli za spomenike u stalnom postavu Galerije Antuna Augustinčića (ur. Božidar Pejković)” (PDF). Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića.
• Dragosavljević, Mirjana; Miletić, Miloš; Radovanović, Mirjana (2016). Lekcije o odbrani : Prilozi za analizu kulturne delatnosti NOP-a (PDF). Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2018. г. Приступљено 30. 07. 2018.  229144332
• Đorđević, Živa; Milenković, Dragi; Spasić, Živojin; Vujasinović, Todor (1963). Tako je rođena nova Jugoslavija : Zbornik sećanja učesnika drugog zasedanja AVNOJA I. Beograd: Kultura.  512122029  512122029
• Kolešnik, Ljiljana (1994). „Ikonografija socrealizma u opusu Antuna Augustinčića”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske. 37 (1): 169—176.
• Мереник, Лидија (2013). Политички простори умтености 1929—1950 : борбени реализам и социјалистички реализам : 20. децембар 2013 — 20. фебруар 2014 [каталог изложбе]. Нови Сад: Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића. стр. 1—9.  282221319
• Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
• Pavičić, Snježana (2015). „Neka zapažanja o Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji u Batinoj Skeli” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXII–XXXV (2012.—2015) (32—33/34—35): 249—260.
• Srhoj, Vinko (2015). „Spomenici politici nekada i danas — (Studija slučaja: Augustinčićev Josip Broz Tito nasuprot Kovačićevom Franji Tuđmanu)” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXII–XXXV (2012.—2015) (32—33/34—35): 119—132.