Синагога у Копривници
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синагога у Копривници једна је од тридесетак преосталих синагога, али са промењеном наменом у Републици Хрватској. Сазидана је 1875. године у тадашњој држави Краљевина Хрватска и Славонија (мађ. Horvát-Szlavónia Királyság, нем. Königreich Kroatien und Slawonien) која је била номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске монархије. Тада је синагога припадала Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.[1]
| Синагога у Копривници | |
|---|---|
  Синагога у Копривници Локација на мапи Хрватске | |
| Основне информације | |
| Локација | Копривница Хрватска |
| Координате | 46.16267° С; 16.83098° И |
| Религија | јудаизам |
| Обред | сефардски |
| Град | Копривница |
| Општина | Копривница |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | комбинација неоренесансне и неокласицизма |
| Оснивач | Јеврејска заједница у Копривници |
| Оснивање | 1875. |
Јеврејска заједница у Копривници има дугу традицију. Синагога је саграђена 1875. године.[2]
Зграда синагоге је очувана до данас, али значајно је девастирана због бројних преградњи и промена функција. У њој су током двадесетог века били смештени затвор, касније фабрика текстила и складиште.
Jака јеврејска заједница у Подравини готово је нестала током Другог светског рата. Иако малoбројна јеврејска заједница у Копривници постоји и данас.
Синагога је одлуком владе Хрватске 2020. проглашена за културно добро.[3]
Нова богомоља изграђена је у комбинацији неоренесансног и неокласичног стила. Припада трипартитном типу синагога са истакнутим средишњим делом. Средишње поље прочеља лучно је засвођено и украшено приказом Мојсијевог законика. Прочеље је изведено од фуговане опеке, док је архитектонска пластика обликована у рустичном стилу.
Главно прочеље синагоге, уз средњи портал, има и засебне бочне улазе за жене. Изнад средишње бифоре налазио се калиграфски натпис из Торе, док је врх атике украшавао лухот. Прочеље је визуелно подељено двоструким паром стубова који симболизују Јахина и Боаза.
У унутрашњости синагоге доминира арон хакодеш који је обликован као неороманични куполасти циборијум.[1]
У унутрашњости се налази само једна галерија за жене коју носе витки гвоздени стубови, док су на спрату постављени дрвени стубови већег пресека.
Прва адаптација копривничке синагоге изведена је 1937. године од стране архитекта Славка Лоја. Притом је уклоњена пластика с прочеља и прочишћена је унутрашњост.
Друга адаптација синагоге извршена је 2020. године када је синагога преименована у Културни центар.[3][4]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
