Симоне Перота
From Wikipedia, the free encyclopedia
Симоне Перота (итал. ; 17. септембар 1977, Ештон андер Лин, Енглеска) је бивши професионални италијански фудбалер средине терена. Најпознатији је по томе што је велики део своје каријере провео у Роми и што је био италијански репрезентативац.
| Симоне Перота | |||
|---|---|---|---|
 Перота 2007. године | |||
| Пуно име | Симоне Перота | ||
| Датум рођења | 17. септембар 1977. | ||
| Место рођења | Ештон андер Лин, Енглеска | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | централни везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1995—1998 1998—1999 1999—2001 2001—2004 2004—2013 |
Ређина Јувентус Бари Кјево Рома |
77 5 56 95 246 |
(1) (0) (1) (6) (36) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1998—2000 2002—2009 |
Италија до 21 Италија |
6 48 |
(1) (2) |
Награде
| |||
Перота је почео професионалну каријеру у Ређини, да би потом наступао и за Јувентус, Бари и Кјево, док 2004. године није постао члан Роме, у којој је провео највећи део каријере и са којом је освојио је два купа (2007. и 2008. године), као и Суперкуп Италије 2007. године.
Перота, рођен у Енглеској, био је италијански репрезентативац. Са репрезентацијом до 21 године освојио је Европско првенство у фудбалу 2000. године. Од дебија за националну селекцију 2002. године до повлачења 2009. године одиграо је 48 утакмица и постигао је 2 гола за репрезентацију.[1] Био је члан репрезентације на 1 светском првенству (2006) и 2 европска првенства (2004 и 2008). Као члан националне селекције постао је шампион света 2006. године.[1]
Клупска каријера
Ређина
Прве фудбалске кораке направио је у локалним клубовима Черизану и Кастролиберу, да би са 1990. године, када је имао 13 година, прешао је у Ређину, где је играо за све категорије.[2]
10. септембра 1995. године дебитовао је за први тим Ређине, на утакмици против Кјева у Серији Б.[2]
У сезони 1996/97 одиграо је 26 утакмица за Ређину, а постигао је и први гол за клуб, на утакмици против Анконе.[2]
Јувентус
На крају сезоне 1997/98 Перота је прешао Јувентус, који је тада тренирао Липи.[3] Перота није добијао много прилика да игра у Јувентусу, с обзиром да је за конкуренцију на својој позицији имао нека светска имена попут Зидана, Дешана, Ди Ливиа, Контеа, Давидса и Такинардија.[2]
У новембру Перота је дебитовао у Лиги шампиона, када је ушао као замена за Ди Ливиа, на утакмици против Атлетика.[2][4] У јануару 1999. године у првој утакмици четвртфинала купа против Болоње Перота је постигао једини гол за Јувентус, у поразу од 2:1,[2][5] а играо је и у Интертото купу 1999. године.[2][6]
Бари
У јулу 1999. године Перота је прешао у Бари, који је од Јувентуса откупио удео у његовом уговору.[7]
У Барију Перота је више играо по крилу, што је, како се касније испоставило, имало утицаја на његов учинак на терену. У појединим утакмицама играо је на својој природној позицији, у средини терена, као на утакмици против Венеције 9. јануара 2000. године, када је постигао и свој једини гол у сезони.[8][9]
2001. године, након промене тренера и доласка Скјанманика, Перота је играо све мање, а пред крај сезоне није чак био ни на клупи.[9][10][11] У јулу 2001. године, Бари који више није рачунао на Пероту, откупио је Јувентусов удео у његовом уговору и продао га Кјеву, који се изборио за дебитантски наступ у Серији А следеће сезоне.[11]
Кјево
У Кјеву Перота је играо централног или задњег везног, уместо крила, што је и утицало на његове партије у новом клубу.[9][12] Већ 26. августа 2001. године, Кјево је играо своју прву утакмицу у лиги, у гостима против Фјорентине, а већ у 6. минуту утакмице Перота је постао први стрелац клуба из Вероне у Серији А.[13] Перота је заједно са Корадијем, Марацином, Ерибертом, Манфрединијем, Лупателијем и Коринијем чинио окосницу састава Кјева, који је у првој сезони у серији А, предвођен Делнеријем са клупе, играјући углавном у нападачки оријентисаној 4-4-2 формацији, освојио 5. место и обезбедио пласман у Куп УЕФА, са бодом мање од четртопласираног Милана.[14]
Следеће сезоне Перота је са Кјевом дебитовао у Купу УЕФА, где су у првом колу испали од Црвене звезде.[2][15] Сезону 2002/03 Перота је са Кјевом завршио на 7. месту у лиги, на које су пали са 5. које су држали пре задњег кола сезоне.[2]
Сезону 2003/04, која је била Перотина трећа у клубу, обележили су одласци неких од најважнијих играча, што је и био један од разлога освајања 9. места на крају сезоне.[2]
Рома
У августу 2004. Перота је за 7.2 милиона евра прешао из Кјева у Рому, са којом је потписао четворогодишњи уговор.[16] Рома је довела Пероту са намером да замени Емерсона, који је прешао у Јувентус.[16] Перотина прва сезона у Роми била је турбулентна, Прандели који га је довео, напустио је клуб две недеље пре почетка сезоне, због приватних разлога, а његова замена Фелер, је дао отказ следећег месеца.[2] Трећи тренер Роме у сезони био је Делнери, који је Пероту тренирао у Кјеву.[2] Као подршку офанзивном трију Тоти-Касано-Монтела, Делнери је жртвовао Пероту стављајући га у улогу задњег везног.[2] Са још једном променом тренера до краја сезоне, Рома је завршила на 8. месту.[2] Перота је поново заиграо у Лиги шампиона, али испадање у првом кругу и пораз од Интера у финалу купа, су још више допринели лошем утиску очајне сезоне.[2]
На Перотијеву каријеру важан утицај је имао Лучано Спалети, који је постављен за тренера Роме пред почетак сезоне 2005/06. У децембру 2005. године, пред утакмицу са Сампдоријом, када су му сви нападачи су били повређени (Касано, Монтела и Нонда), Спалети, који је форсирао формацију 4-2-3-1, одлучио је да Тотија стави у врх напада, а одмах иза њега Перотија као офанзивног везног.[2][17][18] Иако у почетку Перота није био убеђен да ће то функционисати, касније се испоставило да је тај Спалетијев потез обележио његову каријеру.[18] Перота је на новој позицији био један од најзаслужнијих за Ромин низ од 11 везаних победа,[2] у сезони коју је Рома завршила на другом месту.[19]
У септембру 2006. Перота је продужио уговор са Ромом до 2010. године.[20] 18. октобра 2006. Перота је својим голом донео победу Роми у гостима над Олимпијакосом, у групној фази Лиге шампиона.[21] 18. априла 2007. Перота је постигао први гол за Рому на гостовању Интеру, која је на крају и тријумфовала са 3:1.[22] 9. маја 2007. Перота је постигао трећи гол за Рому против Интера у првој утакмици финала Купа у сезони 2006/07, коју је Рома победила са 6:2, а постигао је и почасни гол у реваншу, 8 дана касније.[23][24] Као и претходне сезоне Рома је завршила као другопласирана у првенству.[19]
19. августа освојио је и Суперкуп са Ромом, која је победила Интер.[2][25] На тој утакмици Перота је, пре него што је ушао у игру у 72. минуту утакмице, добио црвени картон, због протеста, на интервенцију четвртог судије.[2][25] 31. октобра 2007. Перота је постигао трећи гол за Рому у победи у дербију на Лациом од 3:2.[26] У финалу купа 24. маја 2008. Рома се поново састала са Интером, а Перота је постигао други гол за Рому, која је на крају и тријумфовала са резултатом 2:1,[23][27] док је у првенству Рома поново била друга.[19]
14. децембра 2008. године, Перота је постигао други гол за Рому, на утакмици против Каљарија, коју је Рома, након преокрета, добила са 3:2.[28]
У октобру 2009. године Перота је продужио уговор са Ромом до краја сезоне 2010/11.[29]
У јануару 2011. године Перота је био стрелац другог гола за Рому, у победи над Катанијом од 3:0.[30] У марту 2011. године продужио је уговор са Ромом на годину дана, са опцијом продужења, под истим условима, до краја сезоне 2012/13.[31] 23. априла 2011. постигао је једини гол на утакмици против бившег клуба, када је Рома победила Кјево.[32] Због шамарања Андреа Мазијела, 1. маја 2011. године, на утакмици против Барија, добио је 3 утакмице суспензије, која је након жалбе смањена на 2 утакмице.[33]
У марту 2013. био је стрелац другог гола у победи над Ђеновом.[34] Када му је истекао уговор са Ромом, на крају сезоне 2012/13. Перота је објавио крај професионалне каријере.[35]
Репрезентативна каријера
За репрезентацију Италије дебитовао је 2002. године. До повлачења из репрезентације сакупио је 48 наступа, постигао је 2 гола, учествовао је на 3 турнира (1 светско првенство и 2 европска првенства) и био је шампион света 2006. године.
Почетак каријере
Перота је 6 пута наступао за Италијанску репрезентацију до 21 године, а као стандардни члан репрезентације освојио је Европско првенство у фудбалу до 21 године 2000. године.[2][18]
У новембру 2002. Перота је дебитовао за сениорску репрезентацију на утакмици против Турске.[16][36]
Европско првенство 2004
Перота је играо на све три утакмице првенства за Италију.[16] Такође, био стрелац на утакмици против Бугарске, коју је Италија добила са 2:1 и када је, иако непоражена, испала са првенства.[16][37][38]
Светско првенство 2006
Селектор Липи уврстио је Пероту у састав репрезентације за светско првенство 2006. године.[39] Играо је на свих седам утакмица на првенству.[18] На утакмици против САД, Перота се повредио, али је остао у игри, јер је Италија већ извршила све три измене.[40] Ипак, опоравио се за наступ на финалној утакмици групне фазе против Чешке.[40]
Европско првенство 2008
Перотин наступ на европском првенству је био доведен у питање због повреде коју је претрпео у мају на утакмици финала купа против Интера.[41] Ипак. повреда није била теже природе и Перота је остао на списку репрезентативаца које је селектор Донадони повео на европско првенство 2008.[42][43]
Приватни живот
Симоне Перота је рођен у Ештон андер Лину, где се његова породица преселила седамдесетих. Рођен је 17. септембра 1977. године од оца Франческа и мајке Ана Марије. Након 5 година породица се вратила назад у Италију, у Черизано, у округу Козенца регије Калабрија, где је и одрастао.[2][44] Има два брата Ђанлуку и Макса, који су старији од њега.[45]
Има два сина.[46]
Занимљивости
Перота је, као освајач светског првенства, добио статуу у свом родном граду, Ештон андер Лину, заједно са Џефом Херстом и Џимијем Армфилдом, који су такође рођени у истом граду и који су освојили светско злато, али са Енглеском.[47]
У Роми је носио број 20.[48]
Статистика каријере
Клуб
Подаци од 15. марта 2021. године
| Клуб | Сезона | Лига | Куп | Европа | Укупно | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Такмичење | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | ||
| Ређина | 1995–96 | Серија Б | 22 | 0 | — | — | 22 | 0 | ||
| 1996–97 | 29 | 0 | — | — | 29 | 0 | ||||
| 1997–98 | 26 | 1 | — | — | 26 | 1 | ||||
| Јувентус | 1998–99 | Серија А | 7 | 0 | 6 | 1 | 1 | 0 | 14 | 1 |
| 1999–2000 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 | ||
| Бари | 1999–2000 | Серија А | 31 | 1 | — | — | 31 | 1 | ||
| 2000–01 | 25 | 0 | 0 | 0 | — | 25 | 0 | |||
| Кјево | 2001–02 | Серија А | 32 | 4 | 3 | 1 | — | 35 | 5 | |
| 2002–03 | 32 | 1 | 0 | 0 | 2 | 0 | 34 | 1 | ||
| 2003–04 | 31 | 1 | 0 | 0 | — | 31 | 1 | |||
| Рома | 2004–05 | Серија А | 30 | 3 | 5 | 0 | 4 | 0 | 39 | 3 |
| 2005–06 | 35 | 5 | 5 | 2 | 7 | 1 | 47 | 8 | ||
| 2006–07 | 34 | 8 | 7 | 4 | 9 | 1 | 50 | 13 | ||
| 2007–08 | 29 | 5 | 6 | 1 | 6 | 1 | 41 | 7 | ||
| 2008–09 | 25 | 5 | 2 | 0 | 6 | 0 | 33 | 5 | ||
| 2009–10 | 32 | 5 | 3 | 0 | 5 | 1 | 40 | 5 | ||
| 2010–11 | 26 | 3 | 3 | 0 | 6 | 1 | 34 | 4 | ||
| 2011–12 | 19 | 0 | 2 | 0 | 2 | 1 | 23 | 1 | ||
| 2012–13 | 16 | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 17 | 2 | ||
| Укупно | 246 | 36 | 33 | 7 | 44 | 6 | 326 | 49 | ||
| Укупно у каријери | 479 | 44 | 43 | 9 | 48 | 6 | 573 | 59 | ||
Репрезентација
Подаци од 15. марта 2021. године
| Италија | ||
|---|---|---|
| Година | Наступа | Укупно |
| 2002 | 1 | 0 |
| 2003 | 11 | 0 |
| 2004 | 9 | 1 |
| 2005 | 0 | 0 |
| 2006 | 12 | 1 |
| 2007 | 5 | 0 |
| 2008 | 8 | 0 |
| 2009 | 2 | 0 |
| Укупно | 48 | 2 |
Трофеји
Рома
- Куп Италије (2) : 2006/07, 2007/08.
- Суперкуп Италије (1) : 2007.
Репрезентација
- Светско првенство (1) : 2006.
Млада репрезентација
- Европско првенство у фудбалу до 21 године (1) : 2000.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.