Silikagel je amorfni oblik silicijum dioksida 2 i ima veoma poroznu strukturu.[1] Dobija se zakiseljavanjem vodenog rastvora natrijum silikata. Nastaje želatinozni talog, koji se ispira da bi se odstranio višak elektrolita, i zatim suši da se odstrani voda. Osobine nastalog proizvoda zavise od načina pripreme, ali tipični preparati imaju veličinu pora 2200 – 2600 i aktivnu površinu 750 – 800 . Koristi se kao sredstvo za upijanje vode, katalizator, izolator, u hromatografiji za punjenje kolona, itd. Silikagel može da primi količinu vode veću od 40% svoje mase. Hemijski je inertan i netoksičan.[2]
Sinteza
Dodavanjem kiseline u rastvor natrijum silikata nastaje želatinozni talog, čijom dehidratacijom nastaje silikagel. Ako će se silikagel upotrebljavati kao indikator za sadržaj vlage, dodaje mu se amonijum tetrakobaltat(II) ili kobalt(II) hlorid . Boja će u tom slučaju biti plava kada je suv, a ružičasta u prisustvu vlage.
Reference
Literatura
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.