Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сигмунд Аугуст Волфганг Хердер (1776-1838), значајан је истраживач заслужан за зачетак рударства у Србији, познатији као Барон Хердер, рођен је 18. августа 1776, умро 29. јануара 1838.године.[1] Барон Хердер је у Србију дошао на позив Милоша Обреновића 1835. године и допринео је успостављању рударске индустрије и открићу једног броја рударских и бањских локалитета.
Његов отац Јохан Готфрид фон Хердер[2] (1744-1803), је био филозоф и теолог, студент Имануела Канта, дипломирао је теологију на Универзитету у Кенигсбергу (садашњи Калињинград). Објавио је неколико есеја у којима је критиковао Кантову теорију (1798). Био је блиски пријатељ Гетеа са којим се придружио књижевном покрету познатом као Стурм унд Дранг.
Барон Хердер је завршио Вајмарску гимназију 1794/95. године. За љубав према природним наукама, посебно рударству и минералогији му је значајно Гетеово присуство у његовом животу и породици.
Студирао је математику, физику, хемију и минералогију 1797-1800. касније је стекао и правна знања потребна за вишу саксонску државну службу, докторирао је 1802. године.
Каријеру је започео као проценитељ код рударских власти, а наредних година је напредовао до звања главног рударског официра 1826. године. Бројна путовања по Европским државама и резултати у области истраживања у рударству, металургији и машинству, те његов дар да буде практичар, организатор и иницијатор научних истраживања га је довело на водећу позицију људи од знања у европи тога времена. Уз његово име додат је надимак "кнез планинске државе" и звање - Барон.
Српски кнез" (Књаз Милош Обреновић) се дописивао кришом (да Турци не би сазнали) са Бароном Хердером одмах након ослобођења од Турака 1830 године.[3]
Барон Хердер је Србију истраживао од 1835. године и том приликом је посетио све локације за које је утврдио да могу бити рударски и геоминералошки значајне за тадашњу тек ослобођену Србију. Из тог времена датирају његови путописи (Рударско путовање по Србији 1835 године). За његова истраживања и анализе значајна су рударска открића:
За допринос стасању и развоју тек ослобођене Србије, за Пружене услуге у реорганизацији рударске индустрије Србије, Барону Хердеру је уручена 1835. г. почасна сабља кнеза Милоша српског као признање.
Мада и поред успешне сарадње Књаз Милош и барон Хердер никада нису имали прилику да се и лично састану. "Њихова сарадња је прекинута прераном смрћу Хердеровом, а планови за обнову рударства напуштени по кнежевој абдикацији."
Остало је записано: "барон Хердер је током десетонедељног истраживачког путовања по кнежевини Србији својим пером исписао и прве стручне записе о геологији и минералном благу наше земље, што је додатно пробудило интересовање за прикупљање геолошких узорака у Србији" а забележено је и да је Барон Хердер на поклон Књазу Милошу донео "...и два сандука укојима се налазио оригиналан, пажљиво упакован поклон за српског кнеза."
Овај лични, веома драгоцен поклон састојао се, како пише у Књажеској Канцеларији 1815–1839, од „500 комада разни из сви крајева света прибрани минерални проба”. Како је сваки примерак имао свој број и пратећу етикету с натписом „Државно минерално складиште Фрајберг, Саксонија”, колекција је за тадашњу Србију представљала јединствени пример систематизоване природњачке збирке. Ова полуприватна колекција, обогаћена узорцима руда и стена које је баронфон Хердер прикупио на истраживачком путовању по нашој кнежевини, смештена је у посебну собу „крагујевачког коначића” у оквиру Музеума крагујевачког.
Недуго потом, стицајем околности, читава збирка припала је Министарству финансија, да би најзад 1844. године, из практичних разлога, била уступљена Лицеју, односно Великој школи (данашњем Београдском универзитету), што је документовано писмом о предаји збирке Ректорату Лицеума. Колика је била важност очувања њене аутентичности види се у допису Министарства финансија Окружном начелству у Крагујевцу, који садржи јасне инструкције у вези са безбедношћу транспорта колекције у Београд 1842. године: „... Добро мотрећи на белеге на камењима стојеће, сваки комад на особ најпре у артију завити а потом у један или више сандука у сламу сместити и по сигурној прилици под својим печатом и спроводителним писмом овамо послати дате.”[12]
Збирка се данас сматра родоначелном у стварању универзитетског наслеђа Србије.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.