Самоједски народи

From Wikipedia, the free encyclopedia

Самоједски народи

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.

Thumb
Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века;
Географска распрострањеност у 20. веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века.

Име

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. ) или самојед (рус. ), што је према неким изворима увредљив термин,[1] а према другим то није.[2]

Народи

  • Самоједи:
    • Северни Самоједи:
    • Јужни Самоједи:
      • Селкупи
      • Сајански Самоједи:
        • Камасинци (Камаси, Камасини)
          • Камасинци (у ужем смислу)
          • Којбали (Којбалци)
        • Матори (Маторци, Мотори, Моторци)
          • Матори (у ужем смислу)
          • Карагаси
          • Тајгијци (Тајги)
        • Сојоти

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.