Сабирање разломака

Сабирање разломака је аритметичка операција код које су сабирци разломци.^[1]

Сабирање разломака једнаких именилаца

Разломци једнаких именилаца се сабирају тако што се саберу њихови бројиоци, а именилац остаје исти. Збир два разломка је разломак чији је бројилац једнак збиру бројилаца датих разломака, а именилац једнак њиховим имениоцима.

пример1:

${\displaystyle {\frac {3}{5}}+{\frac {1}{5}}={\frac {4}{5}}}$

Сабирање разломака различитих именилаца

Разломци различитих иманилаца се сабирају тако што се поступком проширивања или скраћивања сведу на разломке једнаких именилаца.

пример2:

${\displaystyle {\frac {1}{2}}+{\frac {3}{4}}={\frac {1\cdot 2}{2\cdot 2}}+{\frac {3\cdot 1}{4\cdot 1}}={\frac {2}{4}}+{\frac {3}{4}}={\frac {5}{4}}=1{\frac {1}{4}}}$

Сабирање разломака у децималном облику

Децимални бројеви се сабирају као вишецифрени природни бројеви тако што се сабирају цифре које се у децималном запису броја налазе на истој позицији. Децимални бројеви се сабирају потписивањем једног броја испод другог, али тако да децимални зарез једног броја буде испод децималног зареза другог броја, а затим спроведе поступак сабирања бројева као вишецифрених природних бројева.

Референце

1. Икодиновић, Небојша (2014). Математика Уџбеник за 5. разред основне школе. Београд: Клетт. ISBN 978-86-7762-438-5.

Референце