Роман Шухевич

From Wikipedia, the free encyclopedia

Роман Шухевич

Роман Јосипович Шухевич (укр. ; Краковец, 30. јун 1907 — Лавов, 5. март 1950), познат и под псеудонимом Тарас Чупринка (укр. ), био је украјински националиста[1], политичар и револуционар, заповедник Украјинске устаничке армије у Другом светском рату. Био је један од вођа масакра Пољака у западној Галицији и Волинији, где је убијено око 100.000 Пољака.[2][3] Након рата крио се код Лавова, где је 5. марта 1950. ликвидиран од полиције.

Укратко Роман Шухевич, Пуно име ...
Роман Шухевич
Thumb
Шухевич 1930. године у Волинији
Пуно имеРоман Јосипович Шухевич
Датум рођења(1907-06-30)30. јун 1907.
Место рођењаКраковец, Краљевина Галиција и Лодомерија, Аустроугарска
Датум смрти5. март 1950.(1950-03-05) (42 год.)
Место смртиЛавов, Украјинска ССР, СССР
Војска Украјинска устаничка армија
Учешће у ратовимаДруги светски рат
Затвори
Thumb
201. шуцманшафт батаљон, „Hauptmann” Шухевич седи у доњем реду други са леве (1942)
Thumb
Шухевич на поштанској маркици Украјине за 100-годишњицу рођења (2007); време председовања Виктора Јушченка

Биографија

Роман Шухевич потиче из традиционалне украјинске породице која се кроз своју историју јавно залагала за одвајање украјинске територије од пољске и руске доминације. Године 1934. Роман је завршио студије грађевинарства у склопу Лавовског политехничког института у граду Лавову. Уз своје студије, бавио се професионално атлетиком и музиком за шта је добио низ угледних награда. Убијен је док се крио у Лавову 5. марта 1950.

Спорна личност

Украјински председник Виктор Јушченко 12. октобра 2007. издао је указ да му се постхумно дедели звање хероја Украјине, а поред Шухевича звање је добио и лидер УНА Роман Јосипович.[4]

Недељу касније (19. октобра 2007) власти Луганске области позвале су председника Јушченка да повуче одлуку о звању хероја за Шухевича, а исти позив је упутило 23. октобра и градски савет Луганска. 21. априла 2010. апелациони суд Доњецка (административни град Доњецке области) акт председника назвао је незаконитом, „јер Шухевич није био грађанин независне Украјине”.[5] Решење доњецкога суда је одма ступило у закон. Дана 5. марта 2010. нови председник Украјине (Виктор Јанукович) потврдио је да ће укинути акт о звању хероја Шухевичу и (другој спорној личности) Степану Бандери. 16. фебруара 2011. високи административни суд Украјине одбацио је Шухевичу звање хероја.[6]

Неслагање истока и запада Украјине се прије и касније показало са наранџастом револуцијом (2004-2005), ратом у Донбасу (од 2014) и инвазијом Русије на Украјину (2022), где је једна од руских захтева и денацификација.

Споменици Роману Шухевичу

  • Ивано-Франковск, скулптура постављена 24. маја 2019. на улици Романа Шухевича код школе № 2
  • Калуш (Ивано-Франковска област), споменик генералу УНА Роману Шухевичу за 105. годишњицу рођења. Открито 30. јуна 2012 од уметника Игора Семака
  • Лавов (микрорејон Белогорша), у том рејону су постаљене 3 бисте-скулптуре; једна стоји поред музеја, друга скулптура постављена је 2006, трећа (биста) је постављена 5. марта 2009 (рад вајара Јарослава Скакуна)
  • Лавов (Личаковско гробље) меморијал са написом укр.
  • Воља Задеревацјка (Лавовска област) на алеји бораца украјинске независности (аутор Тарас Бјелоус)
  • Горишни (Лавовска област), бронзана композиција састављена од фигура Степана Бандере, Шухевича и Тараса Шевченка код Богородичине цркве, постављено 25. августа 2011
  • Заболотивци (Тернопољска област), открито 1. марта 2009, вајар Богдан Дјачук
  • Књагиничи (Ивано-Франковска област), постављен 13. новембра 2005.
  • Моршин (Лавовска област), постављен 14. октобра 1997. (вајар Василиј Гурмак)
  • Тишковци (Ивано-Франковска област) постављен 2007.
  • Тјудив (Ивано-Франковска област) постављен 9. јуна 2009.
  • Хмељницки, бар-рељеф постављен 2018[7]

Почасни грађанин

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.