From Wikipedia, the free encyclopedia
Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који сачињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра, Долинама притока тих река рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх 1.504 м.
| Рогозна | |
|---|---|
 Планина Рогозна, Црни врх и Јелеч | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 1504 m |
| Координате | 43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И 43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И |
| Географија | |
  Рогозна | |
| Државе |  Србија |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Старовлашко-рашке планине |
Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита, риолита и њихових туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим шумама.
Преко Рогозне је пролазио каравански пут који је повезивао Босну са Скопљем и Солуном. Њима се највећим делом кретала трговина све до изградње ибарске железнице, када је варошица Рашка преузела главну улогу утоварно-истоварне станице за робу већег дела Новопазарског санџака.
Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица (галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је постојала истоимена жупа.
|title= (помоћ)Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
