From Wikipedia, the free encyclopedia
Референдум о статусу Крима (рус. ) одржан је 16. марта 2014. године са циљем да се донесе одлука о даљој судбини дотадашње Аутономне Републике Крим и града Севастопоља у склопу Украјине.
Референдум је одржан након масовних протеста у Кијеву који су довели до свргавања председника Виктора Јануковича 22. фебруара 2014. године и успостављања привремене власти од представника покрета који се на улицама оружано супротставио режиму.[1]
Русија је потез свргавања прогласила противправним актом и наставила да признаје Јануковича као демократски изабраног председника, док је већина западних влада одмах признала нову власт. Привремена власт је оцењена као радикална и десничарска, а неке од функција су заузели људи са екстремистичком и неонацистичком прошлошћу.[2] У градовима са руским становништвом су одржани протести против нове власти, наглашавајући побуну против "нациста и олигарха" и противљење "русофобији и антисемитизму".[3]
Локалне власти на Криму су реаговале брзо, прво постављајући новог председника локалне власти 27. фебруара и заказујући референдум о статусу Крима за 25 мај.[4] Тада је од 110 чланова скупштине, 78 гласало ЗА и 6 је било уздржано. Убрзо, 6. марта померају датум референдума за 16. март, а 11 марта локална скупштина Крима проглашава независност од Кијева и објављује да будућност зависи од одлуке на референдуму о прикључењу Руској федерацији. У декларацији су се позвали на случај пред Међународним судом УН о случају Косово од 22. јуна 2010. године да једнострано проглашавање независности не нарушава ни један међународни акт.[5] Градски совјет Севастопоља, који је формално издвојена јединица од Крима, је 6. марта донео идентичне одлуке.
Референдумско питање је гласило:[6]
На Криму је било 1.534.815 гласача, а у Севастопољу 309.774 гласача. Председник Комисије за припрему референдума је био Михаил Малишев. Пријављено је 69 међународних посматрача из 13 земаља који су пратили ток референдума.[7]
Према прелиминарним резултатима објављеним након референдума већина гласача (излазност је била 83,1%), њих 1.233.002 или 96,77% гласала је за отцепљење од Украјине и припајање Русији.
| |||||||||||||||||||
Још док је трајао референдум су објављене реакције из Европске уније. Председник Европског Савета Херман ван Ромпеј и Председник Европске Комисије Жозе Мануел Барозо су у заједничком саопштењу саопштили "Референдум је незаконит и нелегитиман и његов резултат неће бити признат".[8] Одмах је најављено да ће бити уведене извесне санкције.
Амерички државни секретар Џон Кери је у телефонском разговору поручио руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову да САД неће прихватити резултате референдума на Криму.[9]
Сутрадан по референдуму је званични Вашингтон објавио листу од 11 Руса и Украјинаца чија се имовина у Америци замрзава и забрањује путовање. ЕУ је објавила листу са 21 особом којима су одређене исте мере.[10]
Путин и представници Крима и Севастопоља су потписали Споразум о приступању Руској федерацији 18. марта. Путин је упутио захтев Парламенту Руске федерације да ратификује овај Споразум. У споразуму су наведени рокови за завршетак прелазних фаза. До 1. јануара 2015. године треба да се ускладе економски, финансијски и правни оквир. Иако је од првог дана руска рубља била у оптицају дат је период до 1 јануара 2016 до када ће важити украјинска гривна. Избори на Криму ће се одржати септембра 2015. године.[11]
Председник Руске Федерације Владимир Путин је 26. марта потписао декрет о присаједињењу Крима и Севастопоља у Руску Федерацију.[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
