Републиканска фашистичка партија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Републиканска фашистичка партија (РФП, итал. , ) била је политичка странка у Италији коју је предводио Бенито Мусолини током њемачке окупације средње и сјеверне Италије и била је једина легална и владајућа странка Италијанске Социјалне Републике. Основана је као насљедница Националне фашистичке партије као антимонархистичка странка. Краља Виктора Емануела III сматрали су издајником након што је потписао предају Савезницима.
Републиканска фашистичка партија Partito Fascista Repubblicano | |
|---|---|
 | |
| Дуче | Бенито Мусолини |
| Секретар | Алесандро Паволиини |
| Основана | 13. септембар 1943. |
| Распуштена | 28. април 1945. (2 год.) (распуштена) 22.децембар 1947. (4 год.) (забрањена) |
| Претходник | Национална фашистичка партија |
| Сједиште | Милано Италија |
| Број чланова (1943) | 900.000 |
| Идеологија | италијански фашизам, републиканизам, социјалдарвинизам |
| Политичка позиција | крајња десница |
| Религија | католицизам |
| Боје | црно |
| Застава странке | |
.svg) | |
Историја
Након што је изведена операција спасавања Мусолинија, Национална фашистичка партија (НФП) обновљена је 13. септембра 1943. као Републиканска фашистичка партија (РФП) као једина странка сјеверне и под нацистичком заштитом Италијанске Социјалне Републике, незванично познате као Салска република. Секретар је био Алесандро Паволини.
РФП није опстала након Мусолинијевог убиства и нестанка Салске републике у априлу 1945. године. Међутим, инспирисала је стварање Италијанског социјалног покрета (ИСП),[1] а ИСП се сматрана насљедником НФП и РФП.[2] ИСП су формирали бивши лидери и ветерани Националне републиканске армије Салске републике.[3] Странка је покушала да модернизује и ревидира фашистичку доктрину у умјереније и софистицираније правце.[4]
Ђузепе Пицирани предводио је организацију РФП у Риму до априла 1944, када је именован за замјеника секретара националне партијске организације.[5]
Идеологија
РФП је покушао повезати нову странку с раним радикалним фашизмом од прије 1922. године. Овај потез привукао је дијелове фашистичке „старе гарде”, који су стављени по страни након што је Мусолини ступио на власт 1922. године. Нова странке је, међутим, изнутра била подијељена са различитим унутрашњим тенденцијама које су се залагале за Мусолинијеву подршку. И док је РФП оживио ранореволуционарни фашистички дискурс, он се није вратио на антиклерикалистичке позиције раног фашистичког покрета.[6]
Секретар
- Алесандро Паволини (15. новембар 1943 — 28. април 1945)
Национални конгрес
- 1. национални конгрес — Верона, 14—15. новембар 1943.
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.