Атомска тежина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Remove ads
Атомска тежина или релативна атомска маса је број који показује колико пута један репрезентативни атом одређеног хемијског елемента има већу масу од 1/12 атома изотопа 12, при чему се под појмом репрезентативни атом мисли на атом средње тежине пропорционално измерен од свих стабилних изотопа датог елемента у односу на њихову распрострањеност.[1][2][3]
Атомска маса није исто што и атомска тежина, мада су на планети Земљи оне нумерички једнаке. Атомска маса не зависи од гравитационог убрзања. Релативну атомску масу чини маса нуклеона. Релативна атомска маса се израчунава у односу на масу једног нуклеона.
Иначе, релативна атомска маса је број који се не може представити мерном јединицом и једнак је збиру броја протона и неутрона у атомском језгру. На пример: релативна атомска маса азота N је 7 + 7 = 14. Релативна атомска је број који има широку примену у стехијометријским израчунавањима, јер се помоћу њега може израчунати релативна молекулска маса једињења, моларна маса и маса атома у килограмима. Маса атома се рачуна тако што се релативна атомска маса помножи са унификованом атомском масом u=1,675 x 10-27 kg.
Remove ads
Тежина
Раније се ова тежина дефинисала у односу на тежину водониковог атома па на шеснаестину (1/16) кисеониковог атома (атомска тежина кисеоника је око 16). Стварна тежина атома је толико мала да би било врло незгодно користити се тим бројевима при разним израчунавањима. Тако, на пример, стварна тежина водониковог атома износи:
- 0,000000000000000000000000167 грама
или другачије написано 1,67x10−24g
Тако је, на пример атомска тежина азота 14,00764, што значи да је атом азота 14,00764 пута тежи од 1/12 тежине атома угљениковог изотопа 12C .
Атомске тежине одговарају средњој вредности тежине атома присутних изотопа, што је један разлог да готово редовно атомске тежине хемијских елемената нису цели бројеви. Други разлог је дефект масе.
Remove ads
Израчунавање
За израчунавање стварне (апсолутне) тежине атома полази се од чињенице да грам атоми свих елемената садрже једнак број атома, иако су у питању различите тежинске количине елемената.
Број атома који се налази у једном грам атому било ког елемента износи 6,023x1023атома. Овај број се обележава са N и назива се Авогадров број. Помоћу Авогадровог броја се може израчунати стварна тежина било ког атома, тако што се подели тежина грам атома датог елемента са бројем N.
- Пример:
Тежина кисеоника = грам атом кисеоника : N =
15,9994g : 6,022x1023 =
26,6x10−24g
Значи, кисеоник је тежак 26,6x10−24g
Remove ads
1993 Стандардне атомске тежине које препоручује IUPAC
Број у округлој загради представља неизвесност на последњој цифри. Број у угластој загради је масени број најдуже живећег изотопа елемента који нема стабилних изотопа и за који стандардна атомска тежина не може да се дефинише.
Табела је извађена из извештаја IUPAC-а објављеног у часопису „Atomic weights of the elements 1993」. Pure and Applied Chemistry. 66 (12): 2423—2444. 1994. doi:10.1351/pac199466122423.. 1997, IUPAC:104-[Rf] Rutherfordium; 105-[Db]Dubnium; 106-[Sg]Seaborgium;107-[Bh]Bohrium;108-[Hs]Hassium;109-[Mt]Meitnerium; 110-?
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads