Рат за Чако

Рат за Чако (шп. ) био је рат између Боливије и Парагваја од септембра 1932. до јуна 1935. године, због контроле над северним делом регије Гран Чако, за коју се сматрало да је богата нафтом.

Рат за Чако
Парагвајски војници 1932.
Време 9. септембар 1932 — 12. јун 1935. Место Чако, Јужна Америка Исход Победа Парагваја
Сукобљене стране
Боливија	Парагвај
Команданти и вође
Данијел Саламанка Хосе Луис Техада Ханс Кунт Енрике Пењаранда	Еусебио Ајала Хосе Феликс Естигарибија
Јачина
220.000[тражи се извор]	130.000[тражи се извор]
Жртве и губици
50.000 – 80.000 погинулих[1][2] 40.000 рањених 21.000 заробљених[3]	35.000 – 50.000 погинулих[4][5]

Такође се помиње и као рат жедних (шп. ), јер су се борбе одвијале у полусушном подручју Чакоа.

Рат је био најкрвавији војни сукоб у Јужној Америци током 20. века. Сукобиле су се две најсиромашније земље Јужне Америке, које су претходно изгубиле територије у ратовима током 19. века. Током рата, обе земље суочавале су се с потешкоћама у снабдевању својих војски, јер су земље без излаза на море, па је њихова спољна трговина и куповина оружја зависила од спремности суседних земаља да им помогну. Боливија је уз то имала и лоше путеве.

Иако је Боливија имала уносан приход од рударства и боље опремљену и већу војску од Парагваја, ипак је Парагвај добио рат, који је до окончања рата контролисао већину спорних подручја, те је на крају добио и две трећине спорних територија према мировним споразумима.