From Wikipedia, the free encyclopedia
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (скраћено РВиПВО) је ваздухопловна оружана формација Републике Србије. У њен састав улазе ваздухопловне и противваздухопловне јединице Војске Србије, подељене на авијацијске базе, ракетне јединице, јединице веза и електронског извиђања и на инжињеријске јединице. У инвентару се налазе ловачки, бомбардерски, транспортни, извиђачки и тренажни авиони, борбени, транспортни и извиђачки хеликоптери, ракетна бригада и трупна противваздухопловна артиљерија.
Овај чланак користи чисте -ове за навођење извора, што може изазвати стварање мртвих референци јер више не би било проверљивог извора којем се може приступити да потврди навод. |
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије | |
---|---|
Грб РВиПВО ВС | |
Основано | 24. децембра 1912. |
Улога | одбрана ваздушног простора Србије |
Бројност | око 8.000 људи (2018) |
Слава | Свети Илија |
Мото | За слободу и част Отаџбине |
Годишњице | 24. децембар, дан РВиПВО |
Командант | Душко Жарковић |
Ознаке | Роундел:
Роундел за потребе смањене видљивости: |
Инвентар ваздухоплова | |
Бомбардери | Ј-22 Орао, Г-4 Супер Галеб |
Ловачки авиони | МиГ-29 |
Борбени хеликоптери | СА. 342 ГАМА, Ми-35M, Ми-35П, Х145M |
Транспортни хеликоптери | Ми-8, Ми-17 |
Хеликоптери за извиђање | СА. 341 ХЕРА |
Тренажни авиони | Утва 75, Г-4 Супер Галеб, НЈ-22, ИНЈ-22 |
Транспортни авиони | Ан-2, Ан-26, Јак-40, CASA C-295 |
Основни задаци ваздухопловства и противваздухопловне одбране су:
Историја српског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра 1912. године када је начелник Главног ђенералштаба војвода Радомира Путника доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Овим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. До 1920. године било је ангажовано у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега представља окосницу војног ваздухопловства новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 2006. године било је апсорбовано у југословенским ваздухопловним снагама различитих назива.
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана данас у свом инвентару садржи авионе домаће, совјетске и руске израде. Ловачку авијацију сачињава авион МиГ-29 који такође врши и улогу пресретача. Јуришну ловачко-бомбардерску авијацију сачињавају авиони домаће производње Ј-22 Орао и Г-4 Супер Галеб произведени у бившој СФРЈ. Транспортну авијацију сачињавају авиони Антонов Ан-2 и Антонов Ан-26. Ратно ваздухопловство Војске Србије за обуку пилота користи Г-4 Супер Галеб, Утва 75 и Ласта. Ваздушно извиђање се врши беспилотним летелицама Врабац и CH-92A док се у јединицама копнене војске користе беспилотне летелице типа Орбитер.
Хеликоптерске јединице су састављене од хеликоптера типа Газела, Х-145М, Ми-8Т, Ми-17В5 и Ми-35М.
Противваздухопловна одбрана се састоји од система Панцир-С1, ПАСАРС-16, С-125 Нева, 2К12 КУБ, 9К35 Стрела 10, 9К31М Стрела 1М. Као лаки преносни ракетни системи користе 9К38 Игла, 9К32М Стрела 2М и Мистрал 3.
Наручени су нови ПВО системи и радарски системи.[2]
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије је подељено на ваздухопловне бригаде, ракетну бригаду, центар ваздушног осматрања, јављања и навођења (скраћено ВОЈИН), инжињеријске јединице и центар везе.
204. ваздухопловна бригада - аеродром Батајница (Београд)
98. ваздухопловна бригада - аеродром Лађевци (Краљево) и Константин Велики (Ниш)
250. ракетна бригада ПВО - касарна Бањица
126. бригада ваздушног осматрања јављања и навођења - штаб у Београду
Српско ратно ваздухопловство је тренутно у великом процесу модернизације.[10]
Ваздухоплов | Слика | Порекло | Тип | Варијанта | Бројност | Коментар |
МиГ-29 | Совјетски Савез Русија | Ловац Ловац Ловац Наставни ловац |
МиГ-29А(9.12А) МиГ-29Б(9.12Б) МиГ-29С(9.13) МиГ-29УБ(9.51) |
1 3 7 3 |
Авиони су првобитно набављени за потребе РВ ЈНА током 1987.године, СФРЈ је тада била прва држава у Европи после СССР која их је користила. Свих 16 авионa је после распада СФРЈ у остало у Србији. Током НАТО агресије 1999. године користило их је РВиПВО Војске Југославије. Агресор је уништио 11 авиона. Осталих 5 авиона остало је у служби, а након распада СЦГ наследило их је РВиПВО ВС. Један авион Миг 29 срушио се током припрема за аеромитинг 2009. године.
Ремонт авиона МиГ-29 рађен је у периоду 2008–2010. У 2017. год. стигло 6 авиона из Руске Федерације. По модернизацији моћи ће да остану у наоружању наредних 14 година. 2021. године испоручена 4 авиона из Белорусије. Сви су модернизовани на ниво СМ+.[11] | |
Ј-22 Орао | Југославија | Ловац-бомбардер Наставни Ловац-бомбардер Извиђачки Ловац-бомбардер Извиђачки наставни Ловац-бомбардер | Ј-22 НЈ-22 ИЈ-22 ИНЈ-22 | 9 7 8 2 |
У току процес модернизације на ниво Орао М1А.
Тренутно оперативно најмање 10 летелица. | |
Г-4 Супер Галеб | Југославија | Школско-борбени авион Тегљач мета | Г-4 Г-4Т | 19 1 | Планирана замена новим авионима. | |
Г-2 Галеб | Југославија | Школско-борбени авион | Г-2 | 1 | Једини преостали Г-2 Галеб се налази у саставу Техничког опитног центра (ТОЦ) Војске Србије. | |
Утва 75 | Југославија | Школски авион | В-53 | 2+(14) | Од 16 авиона у оперативној употреби само две Утве 75. Сви произведени у периоду од 1980 до 1985 године. Планира се замена авионима Ласта. | |
Ласта | Србија | Школски авион Прототип | В-54 В-54П | 14 2 | Два прототипа у саставу Центра за летна испитивања Техничко-опитног Центра Војске Србије. | |
Пајпер ПА-34 Сенека | Сједињене Америчке Државе | Картографија | PA-34-220Т Seneca V | 1 | Авион који је купљен нов, произведен 2011. У служби од Јануара 2012. године. | |
Ц-295 | Шпанија | Транспортни авион | CASA C-295 | 2 | Испоручени нови 2023. године.[12] | |
Ан-26 | Совјетски Савез | Транспортни авион | Ан-26 | 1+(1) | Један ремонтован 2017. године у Русији, чиме му је продужен животни век још 10 година.
Један у резерви. | |
Ми-8 | Совјетски Савез | Транспортни хеликоптер | Ми-8Т | 2+(4) | Од 6 хеликоптера у оперативној употреби су само два Ми-8. Сви су произведени 1981. године. Планира се замена новим хеликоптерима Ми-17 . | |
Ми-17 | Совјетски Савез | Транспортни хеликоптер | Ми-17 | 1 | Наслеђен од ЈСО, произведен 1989. године, био је ремонтован 2010., а престао је да лети након истека ресурса 2017. године. | |
Ми-17 | Русија | Транспортни хеликоптер | Mи-17В-5 | 5 (+3) | 2016. године испоручена 2 хеликоптера.
2019. године испоручена 3 хеликоптера . 2021. године наручена још 3 .[13] | |
Ми-35 | Русија | Јуришни хеликоптер | Ми-35M
Ми-35П |
4 (+4)
11 |
4 Ми-35М испоручена из Русије 2019. године.[14]Још 4 МИ-35М наручена су 2021. године.[15]
У новембру 2023. године испоручено је 11 МИ-35П.[16] | |
Х145M | Немачка | Вишенаменски хеликоптер | Х145М | 5 (+10) | Сви хеликоптери испоручени током 2019. године.
Наручено је још 10 хеликоптера.[13] Први од 10 наручених хеликоптера испоручен крајем 2023. Испорука преосталих најављена је у току 2024. године.[17] | |
Соко Газела | Југославија Француска | Основни хеликоптер Извиђачки хеликоптер Борбени хеликоптер Противоклопни хеликоптер | ХО-42/45 ХИ-42 Хера ХН-42М Гама ХН-45М Гама | 8 7 22 9 | Војска Србије планира ремонт и модернизацију Газела у ВЗ "Мома Станојловић"- Батајница у сарадњи са Ербасом. | |
Пегаз | Србија | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 0 (+12) | Најављена испорука 12 летелица.[18].
Прве летелице су усвојене у наоружање 2023. године.[19] | ||
CH-95 | Кина | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 3? | Испоруке започете почетком 2023. године.[20]. | ||
CH-92А | Кина | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 6 | Испоручене 2020. године.[21]. | ||
Врабац | Србија | Извиђачка беспилотна летелица | Летелица је усвојена у наоружање 2020. године.[22]
Током 2021. године покренута је серијска производња унапређене варијанте, док је 2022. године представљена БПЛ "Врабац" наоружана са комплетом граната 40мм, са кумулативном бојевом главом и упаљачом за одложено дејство.[23][24] | |||
Орбитер | Израел | Извиђачка беспилотна летелица | 10 | Од 2008. у наоружању Војске Србије. | ||
DJI mini 3 pro | Кина | Беспилотни дрон квадрикоптер | ? | [25] | ||
DJI Matrice 350 RTK | Кина | Беспилотни дрон квадрикоптер | ? | Летелица је у службу Војске Србије уведена под ознаком ИВД-23.[26] |
Ваздухоплови РВиПВО Војске Србије користе наоружање совјетског, америчког, европског и домаћег порекла. Ракете совјетског порекла су у највећем броју типа ваздух-ваздух Вимпел Р-60, Р-27, Р-73, P-74, P-77 као и ракете ваздух-земља типа С-8. Од наоружања америчког порекла најзначајнија је ракета ваздух-земља АГМ-65Б Маверик. Авиони Ј-22 користе и британске БЛ-755 касетне бомбе и француске бомбе за уништавање Полетно-слетних стаза(ПСС) Дурандал.
Током 2023. године Војсци Србије су испоручене вођене ракете 70мм ФЗ-275, које производи француски Талес.[27]
Противваздухопловна одбрана Војске Србије представља део РВиПВО који обухвата артиљеријско-ракетне јединице, јединице извиђања и јављања, радарске и јединице за електронско извиђање и против-електронска дејства. Противваздухопловна одбрана је уско повезана са копненом војском и има за циљ одбрану ваздушног простора Србије, откривање и уништавање противничких ваздухопловних снага као и заштиту људства, технике и објеката на земљи. Јединице су распоређене по намени на артиљеријско-ракетне јединице које бране веће територије (градове, стратешка места), артиљеријске јединице које бране аеродроме и војне базе и на трупну ПВО која обухвата лака тегљена и преносна оруђа. У скорије време, пратећи тренд модернизације, трупна ПВО је стављена под контролу копнене војске.
Возило/Оруђе | Слика | Порекло | Тип | Варијанта | Бројност | Коментар |
С-125 Нева | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | М1Т | 5 батерија | Модернизовано. 1 батерија у резерви. Следи замена. | |
2К12 Куб | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | Куб-М | 3 батерије | Модернизовано. 9. батерија у резерви.
Најављена темељнија модернизација на ниво "СМ".[28] | |
9К35 Стрела-10 | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | 6 | Планирана модернизација. Представљене модернизоване и значајно унапређене ракете РЛН-С10.[28] | ||
9К31 Стрела 1 | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | 18 | 36 у резерви | ||
Панцир С1 | Русија | Артиљеријско-ракетни систем ПВО | Панцир С1Е/С1М | 1 батерија
+2 батерије |
Наручене још 2 батерије модернизоване варијанте Панцир-С1М.[13] | |
ФК-3 | Кина | Артиљеријско-ракетни систем ПВО | ФК-3 | 4 батерије | ||
ПАСАРС-16 | Србија | Артиљеријско-ракетни систем ПВО | ПАСАРС-16 | 4+ батерије | [29] | |
Бофорс 40 Л/70 | Шведска | Против-авионски топ | Л/70 | Топ се наводи радарским системом „Жирафа"
Планирана интеграција свих Бофорса у мобилни ПВО систем ПАСАРС. | ||
Мистрал 3 | Француска | Лаки преносни ракетни систем | Мистрал 3 ЕР | 18 лансера | Најављене додатне набавке. | |
9К32 Стрела-2М | Совјетски Савез СР Југославија |
Лаки преносни ракетни систем
ПВО |
9К32 Стрела 2М | |||
9К38 Игла | Совјетски Савез | Лаки преносни ракетни систем ПВО | 9К38 Игла | Такође ће бити интегрисана и на хибридни ПВО систем ПАСАРС-16 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.