Рани династички период (Месопотамија)

Рани династички период у Месопотамији обухвата време од формирања првих робовласничких држава у Месопотамији (око 2.900 пре н.е) до уздизања Акадског царства (2.349. пре н.е).^[1]

Рани династички период
Географија
Регија		Блиски исток, Средњи исток
Становништво		Сумери
Друштво
Језик		Сумерски језик
Друштвено уређење		Робовласништво
Период
Историјско доба		Бронзано доба
Настанак		2.900. п. н. е
Престанак		2.349. п. н. е
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Период Џемдет Насра	Акадско царство →
Портал Археологија

Формирање најстаријег робовласничког друштва

Знатан развитак пољопривреде, појава металургије и ширење трампе имали су за последицу пораст производних снага и потребу за повећањем радне снаге. Резултат тога било је распадање старог поретка првобитне заједнице и ницање, на његовим рушевинама, најстаријих робовласничких држава. Тај процес може се пратити захваљујући великом броју докумената и споменика материјалне културе, нађених у рушевинама сумерских и акадских градова из III миленија пре н.е.^[1]

Познати владари

Краљ	Владавина	Коментар
Гилгамеш	око 2.600 п.н.е.	Из прве династије Урука, владао 126 година.
Прва/друга[а] династија Ура	око 2.600-2.493. п. н. е.[2]	Оборио је Еанатум од Лагаша
Ур-Нанше	око 2.540. п. н. е. (Средња хронологија)	Оснивач прве династије Лагаша.
Еанатум од Лагаша	око 2.500-2450. п. н. е.	Освојио Киш, Ур, Урук, Ериду и Уму. Царство Лагаша простире се на територији читаве Месопотамије.
Кубаба	око 2450. п.н.е.	Краљица, оснивач треће и четврте династије Киша. Крчмарица, ослободила Киш превласти Лагаша.
Ентемена од Лагаша	око 2.400. п. н. е.	Освајач, други врхунац Лагаша.
Лугаланда од Лагаша	око 2.390-2.380. п. н. е.	Последњи краљ прве династије Лагаша, збачен у народном устанку
Урукагина од Лагаша	око 2.380-2373. п. н. е.	Реформатор и законодавац, збацио га Лугал-Загизи.
Лугал-Загизи од Уме	око 2.373-2.349. п. н. е.	Из треће династије Урука. Ујединио читав Сумер. Збацио га Саргон од Акада.

Напомене

1. Могуће је да такозвана Друга династија из Ура историјски није ни постојала, пошто је доминацију Лагаша, који је оборио Прву династију, окончао Лугал-Загези од Уме, који је заузврат подлегао Саргону од Акада. После пада Акадске империје пред инвазијом Гута, уследила је Трећа династија Ура, такозвана сумерска ренесанса.

Референце

1. Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 35—48. ISBN 978-86-7360-086-4.
2. Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 444. ISBN 978-86-7360-086-4.

Литература

• Авдијев, Всеволод Игоревич (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. ISBN 978-86-7360-086-4.  143213836