Рамонс је била америчка панк рок група која се сматра првом музичком групом која је свирала овакву врсту музике. Формирани су у месту Форест Хилс у Њујорку 1974. Једним од оснивача се сматра Даглас Глен Колвин.
Кратке чињенице Активни период, Оснивање ...
| Ramones |
|---|
 Торонто 1976. |
|
| Активни период | 1974 - 1996 |
|---|
| Оснивање | Форест Хилс, Њујорк |
|---|
| Жанр | панк рок |
|---|
| Издавачке куће | Warner Records, Sire, Phillips, Beggars Banquet |
|---|
|
| Бивши чланови | Џои Рамон, Џони Рамон, Ди Ди Рамон, Томи Рамон, Марки Рамон, Ричи Рамон, Елвис Рамон, Си-Џеј Рамон, Ричи Стерн |
|---|
Затвори
Сви чланови бенда су усвојили псеудониме који се завршавају презименом „Рамоне“, иако ниједан од њих није био биолошки сродан; инспирисао их је Пол Макартни, који би се пријавио у хотеле под алиасом „Пол Рамон“. Ramones су извели 2.263 концерта, на турнејама готово без престанка 22 године.[1] Године 1996., након турнеје са музичким фестивалом Lollapalooza, одсвирали су опроштајни концерт у Лос Анђелесу и распали се.[2]
До 2014, сва четири првобитна члана бенда су умрла – пјевач Џои Рамон (1951–2001), басиста Ди Ди Рамон (1951–2002), гитариста Џони Рамон (1948–2004) и бубњар Томи Рамон (1952–2014).[3][4][5] Преостали преживели чланови Рамонса — басиста Си-Џеј Рамоне (који је замјенио Ди Дија 1989. и остао са бендом до његовог распада) и бубњари Марки Рамон, Ричи Рамон и Елвис Рамон — и даље су музички активни.
Признање важности бенда градило се годинама.[6] Рамонес су заузели 26. мјесто[7] на листи „100 највећих уметника свих времена" часописа Rolling Stone и на 17. мјесту[8] на VH1 листи „100 највећих умјетника хард рока“. Године 2002., Рамонес је рангиран као други највећи бенд свих времена од стране Spin-а, иза само Битлса.[9]
Оснивање (1974—1975)
Првобитни чланови бенда упознали су се у кварту Форест Хилс средње класе у њујоршкој општини Квинс. Џон Камингс и Томас Ердели су били у средњошколском гаражном бенду од 1965. до 1967. познатом као Tangerine Puppets.[10] Спријатељили су се са Дагласом Колвином, који се недавно доселио у ту област из Њемачке[11], и Џефом Хајманом, пјевачем глам рок бенда Sniper, основаног 1972.[12]
Рамонс су почели да се обликују почетком 1974. године када су Камингс и Колвин позвали Хајмана да им се придружи у бенду. Колвин је желео да свира гитару и пјева, Камингс је такође свирао гитару, а Хајман бубњеве. Поставу је требало употпунити њиховим пријатељем Ричијем Стерном на басу. Међутим, након само неколико проба постало је јасно да Ричи Стерн не зна да свира бас, па је поред пјевања, Колвин прешао са гитаре на бас, а Камингс је постао једини гитариста.[14] Колвин је био први који је усвојио име "Рамоне", називајући себе Ди Ди Рамон. Био је инспирисан употребом псеудонима Паул Рамон од стране Пола Макартнија током његових Silver Beetles дана. Ди Ди је убедио остале чланове да преузму то име и дошао је на идеју да бенд назове Рамонс.[16] Хајман и Камингс су постали Џои и Џони Рамон.[16]
Пријатељ бенда, Монте А. Мелник (касније њихов менаџер турнеје), помогао им је да им уговоре вријеме за пробу у Manhattan's Performance Studios, гдје је радио. Џонијев бивши колега из бенда Ердели је требало да постане њихов менаџер. Убрзо након што је бенд формиран, Дее Дее је схватио да не може истовремено да пјева и свира бас гитару; уз Ерделијево охрабрење, Џои је постао нови пјевач бенда. Ди Ди би, међутим, наставио да одбројава темпо сваке песме са својим препознатљивим брзометним повиком "1-2-3-4!" Џои је убрзо на сличан начин схватио да не може истовремено да пјева и свира бубњеве и напустио је мјесто бубњара. Док је био на аудицији за будуће замјене, Ердели би често узео бубњеве и демонстрирао како свира пјесме. Постало је очигледно да је у стању да изводи музику групе боље од било кога другог, и придружио се бенду као Томи Рамон.
Главни чланак: Дискографија Рамонса
Студијски албуми
- Ramones (1976)
- Leave Home (1977)
- Rocket to Russia (1977)
- Road to Ruin (1978)
- End of the Century (1980)
- Pleasant Dreams (1981)
- Subterranean Jungle (1983)
- Too Tough to Die (1984)
- Animal Boy (1986)
- Halfway to Sanity (1987)
- Brain Drain (1989)
- Mondo Bizarro (1992)
- Acid Eaters (1993)
- ¡Adios Amigos! (1995)
„Ramones”. Rock and Roll Hall of Fame + Museum. 15. 9. 2004. Архивирано из оригинала 2023-05-22. г. Приступљено 9. 7. 2015. Stone, Rolling (2010-12-03). „100 Greatest Artists”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22.
Литература
- Bayles, Martha (1996). Hole in Our Soul: The Loss of Beauty and Meaning in American Popular Music., University of Chicago Press. Bayles, Martha (15. 5. 1996). Hole in Our Soul: The Loss of Beauty and Meaning in American Popular Music. University of Chicago Press. ISBN 0-226-03959-5.
- Beeber, Steven Lee (2006). The Heebie-Jeebies at CBGB's: A Secret History of Jewish Punk, Chicago Review Press. Beeber, Steven Lee (2006). The Heebie-jeebies at CBGB's: A Secret History of Jewish Punk. Chicago Review Press. ISBN 1-55652-613-X.
- Bessman, Jim (1993). Ramones: An American Band., St. Martin's Press. Bessman, Jim (15. 5. 1993). Ramones: An American Band. St. Martin's Publishing. ISBN 0-312-09369-1.
- Colegrave, Stephen, and Chris Sullivan (2005). Punk: The Definitive Record of a Revolution., Thunder's Mouth Press. Colegrave, Stephen; Sullivan, Chris (11. 10. 2005). Punk: The Definitive Record of a Revolution. Da Capo Press. ISBN 1-56025-769-5.
- Edelstein, Andrew J., and Kevin McDonough (1990). The Seventies: From Hot Pants to Hot Tubs, Dutton. Edelstein, Andrew J.; McDonough, Kevin (1990). The Seventies: From Hot Pants to Hot Tubs. Dutton. ISBN 0-525-48572-4.
- Isler, Scott; Ira A. Robbins (1991). „Ramones”. Ур.: Robbins, Ira A. The Trouser Press record guide (4th изд.). Collier Books. стр. 532—34. ISBN 9780020363613.
- Johansson, Anders (2009). "Touched by Style", in The Hand of the Interpreter: Essays on Meaning after Theory, ed. G. F. Mitrano and Eric Jarosinski, pp. 41–60, Peter Lang. Mitrano, G. F.; Jarosinski, Eric (2009). The Hand of the Interpreter: Essays on Meaning After Theory. Peter Lang. ISBN 978-3-03911-118-3.
- Keithley, Joe (2004). I, Shithead: A Life in Punk., Arsenal Pulp Press. Keithley, Joe (2003). I, Shithead: A Life in Punk. Arsenal pulp press. ISBN 1-55152-148-2.
- Leigh, Mickey, and Legs McNeil (2009). I Slept With Joey Ramone: A Family Memoir., Simon & Schuster. Leigh, Mickey; McNeil, Legs (децембар 2009). I Slept with Joey Ramone: A Family Memoir. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-5216-4.
- McNeil, Legs, and Gillian McCain (1996). Please Kill Me: The Uncensored Oral History of Punk. (2d ed.), Penguin. McNeil, Legs; McCain, Gillian (1997). Please Kill Me: The Uncensored Oral History of Punk. Penguin Books. ISBN 0-14-026690-9.
- Melnick, Monte A., and Frank Meyer (2003). On The Road with the Ramones, Sanctuary. Melnick, Monte A.; Meyer, Frank (2003). On the Road with the Ramones. Sanctuary. ISBN 1-86074-514-8.
- Miles, Barry, Grant Scott, and Johnny Morgan (2005). The Greatest Album Covers of All Time., Collins & Brown. Miles, Barry; Scott, Grant; Morgan, Johnny (2005). The Greatest Album Covers of All Time. Collins & Brown. ISBN 1-84340-301-3.
- Ramone, Dee Dee, and Veronica Kofman (2000). Lobotomy: Surviving the Ramones., Thunder's Mouth Press. Ramone, Dee Dee; Kofman, Veronica (28. 9. 2000). Lobotomy: Surviving the Ramones. Da Capo Press. ISBN 1-56025-252-9.
- Ramone, Johnny (2004). Commando., Abrams Press. Ramone, Johnny (април 2012). Commando: The Autobiography of Johnny Ramone. Abrams. ISBN 978-0-8109-9660-1.
- Roach, Martin (2003). The Strokes: The First Biography of the Strokes., Omnibus Press. Roach, Martin (2003). This is It: The First Biography of the Strokes. Omnibus. ISBN 0-7119-9601-6.
- Robb, John (2006). Punk Rock: An Oral History., Elbury Press. Robb, John (2006). Punk Rock: An Oral History. Ebury Press. ISBN 0-09-190511-7.
- Sandford, Christopher (2006). McCartney, Century. Sandford, Christopher (2006). McCartney. Century. ISBN 1-84413-602-7.
- Savage, Jon (1992). England's Dreaming: Anarchy, Sex Pistols, Punk Rock, and Beyond, St. Martin's Press. Savage, Jon (15. 11. 1992). England's Dreaming: Anarchy, Sex Pistols, Punk Rock, and Beyond. St. Martin's Press. ISBN 0-312-08774-8.
- Schinder, Scott, with Andy Schwartz (2007). Icons of Rock: An Encyclopedia of the Legends Who Changed Music Forever., Greenwood Press. . ISBN 0-313-33847-7.
- Shirley, Ian (2005). Can Rock & Roll Save the World?: An Illustrated History of Music and Comics., SAF Publishing. Shirley, Ian (2005). Can Rock & Roll Save the World?: An Illustrated History of Music and Comics. SAF Publishing. ISBN 978-0946719808.
- Spicer, Al (2003). "The Lurkers", in The Rough Guide to Rock (3d ed.), ed. Peter Buckley, p. 349, Rough Guides. Buckley, Peter (2003). The Rough Guide to Rock. Rough Guides. ISBN 1-84353-105-4.
- Spitz, Mark, and Brendan Mullen (2001). We Got the Neutron Bomb: The Untold Story of L.A. Punk., Three Rivers Press. Spitz, Marc; Mullen, Brendan (13. 11. 2001). We Got the Neutron Bomb: The Untold Story of L.A. Punk. Crown. ISBN 0-609-80774-9.
- Stim, Richard (2006). Music Law: How to Run Your Band's Business, Nolo. Stim, Richard (2006). Music Law: How to Run Your Band's Business. ISBN 1-4133-0517-2.
- Strongman, Phil (2008). Pretty Vacant: A History of UK Punk., Chicago Review Press. . ISBN 1-55652-752-7.
- Taylor, Steven (2003). False Prophet: Field Notes from the Punk Underground., Wesleyan University Press. Taylor, Steven (2003). False Prophet: Field Notes from the Punk Underground. Wesleyan University Press. ISBN 0-8195-6668-3.
