From Wikipedia, the free encyclopedia
Рак жучних канала или холангиокарцином врста је гастроинтестиналног рака који се налази било где у жучним каналима (малим цевчицама које повезују различите органе дигестивног система).[1] Колико је озбиљан рак жучних канала зависи од његове локализације у жучним каналима, величине, да ли се проширио и општег здравственог стања болесника.[2]
Рак жучних канала | |
---|---|
Синоними | Cholangiocarcinoma, bile duct cancer, cancer of the bile duct |
Микрографија интрахепатичног холангиокарцинома (десно од слике) поред нормалних ћелија јетре (лево на слици) | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | онкологија, гастроентерологија |
Patient UK | Рак жучних канала |
Холангиокарцином је релативно редак рак. Процењује се да чини око 3% карцинома гастроинтестиналног тракта.Други је најчешћи рак јетре после хепатоцелуларног карцинома.[3]
Инциденција болести расте са годинама, обично се дијагностикује код особа старијих од 65 година . Болест је ретка код пацијената млађих од 40 година. Холангиокарцином је чешћи код мушкараца него код жена.[3]
Држава | ИХ (М/Ж) | ЕХ (М/Ж) |
---|---|---|
САД | 0,60 / 0,43 | 0,70 / 0,87 |
Јапан | 0,23 / 0,10 | 5,87 / 5,20 |
Аустралија | 0,70 / 0,53 | 0,90 / 1,23 |
Енглеска и Велс | 0,83 / 0,63 | 0,43 / 0,60 |
Шкотска | 1,17 / 1,00 | 0,60 / 0,73 |
Француска | 0,27 / 0,20 | 1,20 / 1,37 |
Италија | 0,13 / 0,13 | 2.10 / 2.60 |
Инциденца холангиокарцинома у великој мери варира од географске дистрибуције, у распону од 0,2–96/100.000 код мушкараца и 0,1–38/100.000 код жена. Болест је најчешћа у земљама источне Азије, а највећи ризик је у северном делу Тајланда, који је скоро 100 пута већи него у западним земљама. Кина, Кореја и Јапан су такође под високим ризиком.[3]
Бројне студије доказују растућу инциденцију овог карцинома последњих деценија. Узлазни тренд је приметан у земљама Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије . Разлози за ову појаву су нејасни. Ово може бити делимично због напретка у техникама снимања за тачну дијагнозу, иако се инциденција неких фактора ризика, као што је ХИВ инфекција, такође повећала током овог временског периода.[3]
Холангиокарциноми настају из интрахепатичног или екстрахепатичног билијарног епитела. Више од 90% су аденокарциноми, а остатак су тумори сквамозних ћелија.
Етиологија већине карцинома жучних канала остаје неутврђена. Претпоставља се да дуготрајна упала, као код примарног склерозирајућег холангитиса или хроничне паразитске инфекције, та стања која играју улогу изазивањем хиперплазије, ћелијске пролиферације и, на крају, малигне трансформације.[4]
Интрахепатични холангиокарцином може бити повезан и са хроничним улцерозним колитисом и хроничним холециститисом.
Холангиокарциноми имају тенденцију да расту споро и да се инфилтрирају у зидове канала, сецирајући дуж равни ткива. Локално проширење се јавља у јетри и регионалним лимфним чворовима и панкреакодуоденалном систему. Може доћи и до инфекције која угрожава живот (холангитис) и захтева хитну антибиотску интервенцију и агресивну билијарну дренажу.
Тачан узрок рака жучних калана није познат, али се зна да је вероватноћа да се добије рак ако је особа старија од 65 година или болује од одређених медицинских стања, као што су:
Рак жучних канала понекад нема никаквих симптоме или је симптоме тешко уочити. Ако је клиничка слика болести манифестни главни симптоми рака жучних канала могу укључивати:
Жутица је најчешћа манифестација рака жучних путева и, генерално, најбоље се открива на директној сунчевој светлости. Опструкција и накнадна холестаза обично се јављају рано ако се тумор налази у заједничком жучном каналу или заједничком јетреном каналу. Жутица се често јавља касније код перихиларних или интрахепатичних тумора и често је маркер узнапредовале болести. Вишак коњугованог билирубина је повезан са билирубинуријом и ахоличном столицом.[7]
Пруритусу обично претходи жутица, али свраб може бити почетни симптом холангиокарцинома. Пруритус може бити повезан са циркулишућим жучним киселинама.
Губитак тежине је променљив налаз. Може бити присутан код једне трећине пацијената у време постављања дијагнозе.
Бол у стомаку је релативно чест код узнапредовале болести. Често се описује као туп бол у десном горњем квадранту.
Ако се холангиокарцином налази дистално од отвора цистичног канала, пацијент може имати опипљиву жучну кесу, што је уобичајено познато као Курвоазијеов знак.[8]
Абдоминална маса или палпабилна лимфаденопатија су неуобичајени, али хепатомегалија се може приметити код чак 25% пацијената.
Ултразвук или компјутеризована томографија (ЦТ) се изводи на почетку болести, а затим следи неки од облик холангиографије. Ултразвук може показати проширење жучних канала и веће хиларне лезије, а ендоскопска ултрасонографија (ЕУС) омогућава и визуализацију жучних канала и процену чворова.[8]
Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести и стања:[9]
Рак жучних канала се често лечи, мада је успех терапије понекад ограничен:[8]
Терапија може укључивати операцију, хемотерапију, радиотерапију и палијативно лечење.
Ако се рак жучних канала открије рано и није се проширио, оперативно он може да се уклони.
Ово обично укључује уклањање целог или делова жучног канала, као и делова других органа или лимфних чворова око њега (који су део имунолошког система болесниковог тела).
Ако се рак проширио предалеко и не може се уклонити, оперативно се могу умањити неки симптоми рака жучних канала. Ово може укључивати операцију за:
Циљ ових операција је да побољшају симптоме и помогну да болесник живи дуже, а не да излечи рак.
Хемотерапија, која користи лекове за убијање ћелија рака, може се применити за рак жучних канала уследећим случајевима:
Радиотерапија која користи високоенергетске зраке радијације да убије ћелије рака често се користи за лечење рака жучних канала у следећим стањма
Циљ палијативног лечења је побољшање квалитета живота пацијената и ублажавање мучних симптома болести, посебно свраба, жутице и бола (који се лечи неопиоидним и опиоидним аналгетицима).
Често је неопходна дренажа жучних канала да би се смањила тежина жутице и свраба, изазвана стазом жучи. Смањење задржавања жучи у жучним каналима може се постићи:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.