Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Проф. др Радосав Ж. Ђорђевић (Мали Вртоп, Општина Гаџин Хан, 8. август 1933 − 18. април 2018) био је српски математичар, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Од 2000. године је био професор универзитета у пензији.[1]
Радосав Ж. Ђорђевић | |
---|---|
Датум рођења | 8. август 1933. |
Место рођења | Мали Вртоп, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 18. април 2018. (84 год.) |
Место смрти | Ниш, Србија |
Образовање | Природно-математички факултет Универзитета у Београду |
Поље | математика |
Институција | Електронски факултет Универзитета у Нишу, |
Ментори | Драгослав Митриновић |
Познат по | функционалним једначинама, линеарним једначинама, диференцијалним једначинама, теорији матрица, диференцијалним једначинама |
Награде | Јубиларна плакета 1965-1975. Универзитета у Нишу |
Професор др Радосав Ж. Ђорђевић је био редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Рођен је у селу Мали Вртоп у Заплању, општина Гаџин Хан, 8. августа 1933. године. Отац Живојин Ђорђевић, мајка Градимирка (Станковић) Ђорђевић. Основну школу и гимназију завршио је у Нишу. Дипломирао је на Математичкој групи Природно математичког факултета у Београду 1957. године. Радио је у почетку као професор у средњој школи, а затим од асистента до редовног професора на Универзитету у Нишу. Током наставничке каријере, предавао је више математичких предмета на редовним и последипломским студијама на Електронском и Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.
Умро је у Нишу, 18. априла 2018. године.[2]
Две школске године радио је као професор у средњој школи Стеван Сремац у Нишу.
Од оснивања Техничког факултета у Нишу 1960. године, односно од оснивања Електронског факултета Универзитета у Нишу (1968. године), радио је, у почетку као асистент, пролазећи кроз сва универзитетска звања до редовног професора, све до пензионисања 2000. године. [2]
Постао је доктор наука 1966. године одбраном докторске дисертације „О неким општим класама линеарних функционалних једначина“ на Електротехничком факултет Универзитета у Београду, под менторством професора др Драгослава С. Митриновића.
Током наставничке каријере предавао је математичке предмете на Електронском факултету у Нишу, али и на Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.[1],[3]
У току школске 1968/69. године, као стипендиста „Alexander von Humboldt-Stiftung“, био је на стручном усавршавању на Институту за теоријску и примењену математику Универзитета у Бону.[2]
Обављао је значајне функције на Електронском факултету у Нишу и Универзитету у Нишу:
Професор је као декан Факултета обезбедио материјална средства, пројектовање и изградњу нове зграде Електронског факултета у Нишу, која је свечано почела са радом 24. јуна 1982. године. [5]
Иницијатор је оснивања угледног часописа „Facta Universitatis“ Универзитета у Нишу и био је његов први главни и одговорни уредник, а касније члан редакционог одбора. Био је члан редакције научне „Публикације Електротехничког факултета у Београду“ и едиције „Математичка библиотека“ Електротехничког факултета у Београду. Његови научни радови су били из области: Обичне и парцијалне диференцијалне једначине, Теорија функционалних једначина, Аналитичке неједнакости, Геометријске неједнакости, Теорија матрица и теорија апроксимација.[2]
Научне радове је објављивао у многим домаћим и стручним научним часописима (више од тридесет од посебног значаја) а учествовао је и на многим математичким конгресима и симпозијумима.
Наслови неких од најзначајнијих научних радова:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.