From Wikipedia, the free encyclopedia
Последице рата 1991-1995. године оставиле су тешко наслеђе за привреду Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ се цене са 100 млрд USD од чега око једне трећине отпада на Републику Српску. Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1200-1300 USD док је на почетку 1992. он износио cca 2200 USD.
| Привреда Републике Српске | |
|---|---|
| Валута | конвертибилна марка |
| Фискална година | календарска година |
| Статистика | |
| БДП (номинална) | 10,68 млрд. КМ (РЗС) |
| БДП по становнику | 9,305 КМ |
| Размена | |
| Извоз | 3,74 млрд. КМ (2018)[1] |
| Увоз | 5,22 млрд. КМ (2018)[1] |
| Јавне финансије | |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Повратак на предратно стање, са cca 2200 USD per capita се очекује тек 2010. године, дакле потребно је 18 година да би се ниво економске развијености вратио на предратни ниво. Будућа стопа раста се процењује између 6 и 7% годишње.
Ако се пође од прага сиромаштва од 1800 Конвертибилних марака per capita, онда се 24% становништва у Републици Српској и 20% становништва у ФБиХ налази у тој зони.
У Републици Српској, према последњем попису становништва, 1996. године категорија радно способног становништва је обухватала 892923 лица или 64,2% од укупног броја становника те године.
На основу тенденција у учешћу активног становништва према пописима у СФРЈ у 1971, 1981. и 1991. години (становништво, упоредни подаци за 1971, 1981. и 1991, Статистички билтен 265, Сарајево, 1998), може се запазити да је стопа раста активног становништва била 1,502%, лица са личним приходом 4,934%, а издржаваних лица -0.373%. Општа стопа активности у овом периоду била је 34,6% 1971. године, 37,7% 1981. године и 40,7% 1991. године. Узимајући ове тенденције у обзир, може се оцијенити да је учешће активног становништва у укупном становништву Републике Српске у 1999. години око 43,5%.
Структура становништва према дјелатностима обезбјеђује информације о основним изворима за живот становништва, као и о структури привреде у цјелини. Дјелатност се може дефинисати као врста производње или услуга којом се бави привредни субјект, а у оквиру којих становништво обавља конкретан рад у циљу прибављања средстава за живот. За сада нема прецизних података о структури становништва према дјелатности.
Према званичним подацима у 1999. години запослено је 15,24% становништва.
Један дио активног становништва који није запослен ни у државном ни у приватном сектору, а не спада ни у приватне занатлије или пољопривреднике, представља незапослено становништво. Активно становништво у свом саставу обухвата и категорије прикривене, недовољне или лажне запослености. При томе треба напоменути да појам пуне запослености не подразумијева нужно ангажовање свих становника неке земље, него присутну незапосленост од 1.5 — 2% или по америчким оцјенама 3.5 — 4%. Свако присуство незапослености по учешћу, појавном облику и врсти има штетно дејство, а висока незапосленост може да узрокује тешке економске, социјалне, па чак и политичке посљедице. Стварну незапосленост није једноставно утврдити, када се имају у виду тешкоће за одређивање критеријума код дефинисања незапослености, као и методологије и начина обухватања. У пракси то значи да се поред регистроване незапослености, мора узети у обзир прикривена, недовољна или лажна незапосленост, а посебно је тешко статистичко обухватање рада „на црно"; и радника „на чекању“. У том смислу, обухват података на овом плану још је недостатан, тако да се прије свега прати регистрована незапосленост на бази података Републичког завода за запошљавање. Може се запазити да је у послијератном периоду присутна стална тенденција раста лица која траже запослење.
Највећу групу незапослених чини група висококвалификованих и квалификованих радника, као и неквалификованих радника, а заједно са незапосленима са средњом стручном спремом, учешће ове три групе износи 93,65%. Може се закључити да се радници са вишим нивоима стручног образовања лакше запошљавају. Ово показује и коефицијент просте линеарне корелације између запослених и незапослених према нивоима образовања р = 0.785 који показује да између ових распореда постоји изражена, али не и висока истосмјерна веза, што потврђује претходне наводе.
Године 1998. било је 61,74% посто незапослених, тј. око 40% у односу на активно становништво.
Процјена стопе незапослености није једноставан задатак у случајевима када се не располаже адекватном базом података. Може се запазити да је стопа незапослености веома висока. То се посебно види ако се изврши упоређење са неким одабраним земљама у транзицији: тако нпр. стопа незапослености, укључујући раднике на чекању, за Федерацију БиХ износи 36,58%, за Бугарску 14,3%, за Хрватску 16,4%, за Чешку 4,0%, за Мађарску 10,7%, за Северну Македонију 24,9%, за Пољску 12,3%, за Словачку 13,0% и за Словенију 14,3%. Ови подаци јасно показују да је по питању незапослености Република Српска у веома деликатној ситуацији, што значи да у наредном периоду овом проблему треба посветити нарочиту пажњу, у ком смислу стратегија економског развоја и мјере економске политике морају одиграти посебну улогу на овом плану. Имајући на уму процес приватизације који је у току, то упућује на закључак да ће овај задатак у наредном периоду бити и примаран и веома тежак за рјешавање.
Код индустрије Републике Српске кључна карактеристика се односи на пад њеног удела у структури привреде јер оно сада износи 24% (1999. година) према ранијих 35-40%. Ово је у првом реду последица ниског кориштења капацитета, а које се креће од 15-20%.
Од других карактеристика индустрије РС потребно је истаћи:
У предратном периоду (према подацима за 1991) Република Српска је била изнад просека БиХ у важним показатељима развијености пољопривреде. Најпре то се односи на величину просечног пољопривредног газдинства које је на простору РС износило 4,89 , што је знатно веће у односу на просек целе БиХ од 4,06 . Други значајан податак се односи на пољопривредну производњу где је на простору садашње Републике Српске остваривано 2/3 производње пшенице те 3/4 производње кукуруза од укупне производње у читавој Босни и Херцеговини.
И код сточног фонда постоји предност простора који данас покрива Република Српска. Истина у рату је сточни фонд приближно преполовљен те се сада мора убрзано обнављати ова пољопривредна грана с обзиром на њену високу рентабилност у односу на ратарство и с обзиром на повољне земљишне претпоставке.
Садашња производња основних ратарских култура (према подацима за 2002) износи у Републици Српској, за пшеницу 188 хиљада тона, а за кукуруз 670 хиљада тона. По овим показатељима производња кукуруза per capita у Републици Српској има преимућство и у односу на бившу Југославију док су у производњи пшенице ови показатељи неповољнији.
По уделу у стварању БДП-а пољопривреда партиципира са cca 24-25%, слично као и индустрија. Ово је резултат укупног пада привредне активности у Републици Српској, посебно индустрије, а не апсолутног пораста пољопривреде.
У погледу мера економске политике за даљи развој аграра Републике Српске, поред осталог, потребно је:
Међу приоритете развоја Републике Српске спадају:
Развојне шансе Босне и Херцеговине и Републике Српске налазе се посебно у:
У вези са стимулацијом и подршком развоју средњих и малих предузећа, могу се навести могућности финансијске подршке за средња и мала предузећа преко буџета, финансијска подршка ИРБРС, стварање развојног фонда за СМП, формирања агенција за помоћ СМП, обезбеђења олакшица и сл.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
