From Wikipedia, the free encyclopedia
Председнички избори у Немачкој 1932. одржани су 13. марта и 10. априла.[1] То су били други и последњи непосредни избори за функцију „председника Рајха“ ( ), који је био немачки шеф државе у периоду Вајмарске Републике. Паул фон Хинденбург је изабран за председника 1925, а његов седмогодишњи мандат је истицао у мају 1932. После два круга гласања који су одржани 13. марта и 10. априла, Хинденбург је поново изабран за председника. Његов главни противник на изборима је био Адолф Хитлер, кандидат Националсоцијалистичке њемачке радничке партије. Председник је у вајмарском систему имао велика овлашћења, а Хинденбург је након реизбора одиграо важну улогу у доласку нациста на власт, невољно именујући Хитлера за канцелара у јануару 1933.
| |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
|
Актуелни председник Паул фон Хинденбург је 1932. имао 84 године и био је лошег здравља. Хинденбург је планирао да се повуче по истеку свог првог мандата, међутим, могућност да Адолф Хитлер буде изабран за председника Немачке пресудно је утицала да се Хинденбург невољно кандидује за други мандат.
Адолф Хитлер је стекао немачко држављанство тек 25. фебруара 1932, чиме му је омогућено да се кандидује за председника. Хитлер је желио да искористи функцију председниика како би збацио демократски систем и успоставио тоталитарни режим. Хинденбург је на изборима 1925. био кандидат деснице и тада су се његовом избору противили већи део умерене левице и политичког центра. Међутим, на изборима 1932. и умерена левица и центар су пружили подршку Хинденбургу, како би спречили Хитлерову победу. Хинденбург, супротно страховима који су изражавани у време његовог избора 1925, није користио своју функцију како би укинуо Вајмарски устав, што је био Хитлеров циљ.
Иако је Хитлер изгубио изборе, после само две године наследио је Хинденбурга на месту шефа државе. Хинденбург је умро 1934, а након његове смрти укинута је функција председника и уведена нова функција „Führer und Reichskanzler“ чиме је учвршћена Хитлерова диктатура.
Избори 1932. су били последњи на којима су становници Немачке директно бирали председника. Након обнављања функције председника у Западној Немачкој 1949, одлучено је да ће се председник бирати индиректно, што је случај и данас.
Кандидат | Партија | Први круг | Други круг | ||
---|---|---|---|---|---|
Гласови | % | Гласови | % | ||
Паул фон Хинденбург | независни | 18.651.497 | 49,6 | 19.359.983 | 53,0 |
Адолф Хитлер | НСДАП | 11.339.446 | 30,1 | 13.418.547 | 36,8 |
Ернест Телман | Комунистичка партија | 4.938.341 | 13,2 | 3.706.759 | 10,2 |
Теодор Дестерберг | Шталхелм | 2.557.729 | 6,8 | ||
Остали кандидати | 116.304 | 0,3 | 5.474 | 0,0 | |
Неважећи/празни листићи | – | – | |||
Укупно | 37.603.317 | 100 | 36.490.761 | 100 | |
Регистровани гласачи/излазност | 43.949.681 | 85,6 | 44.063.958 | 82,9 | |
Извор: Nohlen & Stöver |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.