Земљоуз или превлака (одстарогрчкиἰσθμός (isthmós), са значењем „neck”) је географски појам којим се означава ужи део земље између две водене масе.[4][5][6] Овај појам је супротан мореузу, који је ужи део мора између две земљане масе.
Земљоуз и копнени мост су сродни појмови са превлаком која има шире значење. Копнени мост је превлака која повезује главне копнене масе Земље. Термин копнени мост се обично користи у биогеологији да опише копнене везе које су постојале између континената у различито време и биле важне за миграцију људи, и разних врста животиња и биљака, нпр. Берингија и Догерланд.[9]
Превлака је копнена веза између две веће копнене масе, док је полуострво пре копнено испупчење које је само са једне стране повезано са већом копном, а са свих других страна окружено водом. Технички, превлака може да има канале који се протежу од обале до обале (нпр. Панамски канал), и на тај начин подсећа на два полуострва; међутим, канали су вештачке карактеристике које се разликују од мореуза.
Једна или више претходних реченицаукључује текст из публикације која је сада у јавном власништву:Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Tehuantepec”. (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press. стр.507.
Angehr, G. R.; Dean, R. (2010). The Birds of Panama: A Field Guide. Zona Tropical Publication. Comstock Publishing Associates, Cornell University Press. ISBN978-0801476747.
Winkworth, Richard C. (2010). „Darwin and dispersal”. Biology International. 47: 139—144.
Corliss, William R. (јун 1975). Mysteries Beneath the Sea. Apollo Editions. ISBN978-0815203735.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 1: Кивеннапа – Териоки (Первомайское – Зеленогорск). СПб.: Новое время, 1998. 5-93045-016-1.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 2: Уусикиркко (Поляны). СПб.: Новое время, 2000. 5-87517-022-0.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Юго-западный сектор, часть 3: Каннельярви – Куолемаярви (Победа – Пионерское). СПб.: Новое время, 1998. 5-93045-017-X.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 2–3. Юго-западный сектор: Уусикиркко – Куолемаярви – Каннельярви (Поляны – Красная Долина – Победа). 2-е изд., перераб. и доп. СПб.: Нива, 2002. 5-86456-124-X.
Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 4. Восточный сектор: Рауту – Саккола (Сосново – Громово). СПб.: Нордмед-Издат, 2000. 5-93114-040-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5. Западный сектор: Койвисто (Приморск). СПб.: КультИнформПресс, 2002. 5-8392-0216-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 5 – 6. Западный сектор: Койвисто – Йоханнес (Приморск – Советский). 2-е изд., испр. и доп. СПб.: Нива, 2003. 5-86456-102-9.
Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 7. Центральный сектор: Муолаа – Яюряпяя (Красносельское – Барышево). СПб.: Нива, 2004. 5-86456-078-2.
Орехов Д.И., Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 8. Восточный сектор: Метсяпиртти (Запорожское). СПб.: Нива, 2005. 5-86456-116-9.
Балашов Е. А. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 9. Центральный сектор: Валкъярви – Вуоксела (Мичуринское – Ромашки). СПб.: Нива, 2005. 5-86456-065-0.
Шитов Д.И. Карельский перешеек: Земля неизведанная. Часть 10. Северо-восточный сектор: Ряйсяля (Мельниково). СПб., 2006. 5-86456-118-5.
Иллюстрированный определитель растений Карельского перешейка / Под ред. А. Л. Буданцева, Г. П. Яковлева. – СПб: СпецЛит, 2000.
„Selva Zoque”. EEF Mexico. Архивирано из оригинала 2010-05-27. г. Приступљено 2010-06-28.
Toledo, César; Chávez-Arroyo, Roberto; Loera, Leonel; Probst, Oliver (18. 5. 2015). „A surface wind speed map for Mexico based on NARR and observational data”. Meteorological Applications. 22 (3): 3.4. Bibcode:2015MeApp..22..666T. doi:10.1002/met.1500. „the highest wind speeds are observed in the Southern region of Oaxaca at the Isthmus of Tehuantepec bridging the Pacific Ocean and the Gulf of Mexico. This region has long been known to be Mexico's windiest region and has been the object of a strong wind power development”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Longhitano S., 2013. A facies-based depositional model for ancient and modern, tectonically–confined tidal straits. Terra Nova, 25,6, 446-452