Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву у Палама налази се у саставу Универзитета у Источном Сарајеву, једног од два државна универзитета у Републици Српској. Одјељења ван сједишта се налазе у Бијељини и Сребреници.
Тип | Државни факултет |
---|---|
Оснивање | 20. август 1946. |
Афилијација | Универзитет у Источном Сарајеву |
Декан | Горан Марковић |
Број одсека | 3 |
Локација | Пале, Република Српска |
Веб-сајт | www.pravni.ues.rs.ba |
Декан Правног факултета је проф. др Горан Марковић.
Факултет је основан 20. августа 1946. усвајањем Закона о Правном факултету од стране Народне скупштине НР Босне и Херцеговине. То је био први факултет у овој народној републици, а три године касније када је основан Универзитет у Сарајеву, ући ће у његов састав. Први факултетски декан (до 1949) био је проф. др Александар Васиљевич Соловјев, професор Историје државе и права Југославије. На Факултету је од 1946. до 1992. године, у дужем или краћем временском периоду, радило 56 наставника и 31 сарадник. У различитим периодима до 1992. године, на Факултету је предавало седам чланова Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, од којих су пет били редовни (Хамдија Ћемерлић, Стјепан Ловреновић, Војислав Спаић, Авдо Сућеска и Славица Крнета) и два дописни чланови (Мустафа Камарић и Владо Јокановић).
У прву годину студија школске 1946/1947. године уписана су 334 студента, а на Факултету је до 1992. године дипломирало око 9200 студената. Настава се до 1965. године изводила само на основном студију, након чега је донесена одлука о оснивању постдипломског студија. До 1992. године, магистарски рад су одбранила 53, а докторску тезу 48 кандидата.
Факултет је имао и одјељења ван сједишта у Бањој Луци, Мостару, Зеници и Добоју. Прва три су постала временом засебни факултети, а одјељење у Добоју радило је до почетка Рата у Босни и Херцеговини. Када је рат почео, велики број наставника и сарадника Правног факултета у Сарајеву је напустило град. Неки су напустили земљу, а неки су наставили са радом у Републици Српској, и то у Илиџи гдје је факултет у почетку био смјештен.
Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. донијела Одлуку о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву и њиховом удруживању у Универзитет у Сарајеву Републике Српске. Министарство образовања, науке и културе Републике Српске је 30. новембра 1994. године утврдило да Правни факултет испуњава услове за рад и донијело рјешење којим му се одобрава рад. За в.д. декана именован је проф. др Богдан Лоза, а сједиште Факултета је лоцирано у Илиџи. Правни факултет је од 1994. до 1996. године радио на Илиџи, да би, на основу Одлуке Вијећа Универзитета од 23. маја 1996. године, сједиште Факултета било премјештено на Пале. Настава на Илиџи одвијала се у просторијама Хотела „Србија“, а на Палама у просторијама фабрике „Фамос“. Одлуком Вијећа Правног факултета од 23. маја 1996. сједиште је било пренесено у Пале, гдје се и данас налази. Постоје два одјељења ван сједишта: у Бијељини и Сребреници.
Правним факултетом до 1992. године руководила су 22 декана:
Након што је Факултет обновио рад 1994. године декани су били:
Катедре су наставно-научне јединице које чине наставници и сарадници који одржавају наставу на сродним наставним предметима. На Правном факултету тренутно има шест катедри:
Секција за бесједништво Правног факултета у Источном Сарајеву обновила је рад у октобру 2010. године, на иницијативу Предсједништва Савеза студената и уз подршку декана проф. др Милана Томића, као и вишег асс. Димитрија Ћеранића, мр. Иначе, секција је постојала и раније, током 2000. и 2001. године, када ју је основао и водио покојни проф. др Новица Војиновић, један од наших најзначајнијих правних историчара. Захваљујући професору Војиновићу и његовом прегалаштву, студенти нашег факултета научили су теоријске основе и практичну вјештину реторике, те започели са учешћем на домаћим и међународним такмичењима у говорништву. Током двије године постојања, наши студенти су учествовали и освајали прва мјеста и награде на смотрама бесједништва на правним факултетима у Београду, Нишу, Бањој Луци, Источном Сарајеву, као и на културним манифестацијама у славу реторике у Сремској Митровици и Бијељини. Такође, четворо студената наступало је на међународном фестивалу римске традиције и реторике у Ровигу, у Италији, гдје су говорили бесједе на италијанском језику.
Студенти Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, од његовог наставка рада током деведесетих година прошлог вијека па до данас, промовишу културу дијалога и савлађују основне дебатне вјештине. Током 2012. године, Дебатни клуб је обновио рад и данас успјешно дјелује како у сједишту Правног факултета на Палама, тако и у Одјељењу факултета у Бијељини. Активности Клуба се састоје у одржавању радионица током којих дебатанти уче основне вјештине дебате, упознају се са различитим дебатним форматима, подучавају се доброј комуникацији и активном слушању, те, што је посебно важно, развијају способности тимског рада кроз заједничко трагање за новим идејама. Дебатни клуб, такође, приређује дебатна такмичења на нивоу факлутета, чиме свој рад представљају широј академској заједници. У првој половини 2013. године, Дебатни клуб је успоставио активну сарадњу са Центром за културу дијалога БиХ, те учествовао на семинарима и такмичењима у организацији ЦКД-а.
Библиотека Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву настала је и развијала се упоредо са Правним факултетом, у тешким условима и са скромним средствима. Просторије библиотеке се налазе у склопу Правног факултета на Палама, као и у одјељењима у Бијељини и Сребреници. Услугама Библиотеке тренутно се користе наставници, сарадници и студенти у сједишту на Палама, као и у одјељењима у Бијељини и Сребреници, а чланови библиотеке могу постати и друга лица.
Основна услуга коју Библиотека нуди својим корисницима је издавање књига из библиотечког фонда који чини збирка монографских и збирка периодичних публикација. Збирку монографских публикација чине уџбеници, енциклопедије, приручници, рјечници, монографије, магистарски и докторски радови и др., и она тренутно броји око 9000 примјерака. Око 7000 примјерака је на српском језику, а остале књиге су на енглеском, француском, њемачком и руском језику. Збирку периодичних публикација чине научни и стручни часописи, зборници радова и сл., и она се тренутно састоји од око стотину наслова са око 4000 примјерака.
Савез студената Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву је основан 27.11.1998. године на оснивачкој скупштини. На оснивачкој скупштини студентска организација Правног факултета је добила свој првобитни назив : Удружење студената Правног факултета Српско Сарајево-Правник. Због промјене назива Града Српско Сарајево и осталих облика друштвеног организовања, а и у складу са Законом о омладинском организовању, организација је добила данашњи назив :Савез студената Правног факултета Универзитет у Источном Сарајеву, Правник. "Правник" је био оснивач Савеза Студената Универзитета у Источном Сарајеву (ССУИС) И Студентске Уније Републике Српске (СУРС), као и оснивач њихових правних насљедника : Студентског парламента Универзитета у Источном Сарајеву и Уније студената Републике Српске. Савез студената активно учествује у раду Уније студената Републике Српске, као и Студентског парламента Универзитета, гђе су чланови Савеза обављали или обављају одговорне функције ( предсједника, потпредсједника, чланови Сената Универзитета, студента омбудсмана, предсједници разних комисија и др.). Годишњак студената Правног факултета у Источном Сарајеву је студентски стручни часопис у електронском издању, отворен за сарадњу са студентима свих правних факултета из земље и окружења. Часопис излази двапут годишње на интернет страници Правног факултета.
Посебан значај за издавачку дјелатност има Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, часопис за правне и друштвене науке, који наставља традиције Годишњака Правног факултета у Сарајеву и Зборника радова Правног факултета у Источном Сарајеву. Први број Годишњака, тада Историјско-правног зборника, издат је 1949. године, под уредништвом проф. др Милоша Бајића. Осим њега, у Редакционом одбору били су проф. др Александар Соловјев, проф. др Владо Јокановић и Мирослав Ђорђевић. У првом броју „Годишњака“, своје радове објавили су: професори Драгомир Крндија, Милош Бајић, Леонида Лучић, Ананије Илић, Војислав Спајић, Бошко Перовић, затим доценти Алија Силајџић, Драгољуб Димитријевић, Хамид Филиповић, Стјепан Ловреновић, те сарадници Ахмет Салчић, Миливоје Ерић и Мишо Семијан. Часопис је 1953. године промијенио назив у Годишњак Правног факултета у Сарајеву. Након објављивања пет бројева Зборника радова Правног факултета у Источном Сарајеву, Наставно-научно вијеће Правног факултета школске 2009/2010. године донијело је одлуку да Зборник радова прерасте у Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву. Није у питању само промјена назива већ и концепције, с циљем да Годишњак постане један од водећих регионалних научних часописа из области права. Годишњак испуњава стандарде које је Министарство науке и технологије Републике Српске дефинисало за издавање научних часописа, а странице часописа су отворене свим домаћим и страним ауторима, који језиком струке и науке имају право и могућност да износе своје ставове, идеје, критике и приједлоге. Главни и одговорни уредник Годишњака је проф. др Оливер Антић, а Редакцију чине још: проф. др Миленко Крећа, проф. др Зоран Стојановић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Милан Томић, проф. др Ранка Рачић, проф. др Дијана Марковић-Бајаловић и проф. др Горан Марковић. Секретар Редакције је доц. др Димитрије Ћеранић. У Међународном издавачком савјету налазе се:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.